Aktiviranje prve faze protivraketnog štita. Nova vrsta hladnog rata?

U vezi sa razmeštanjem Evro PRO i aktiviranjem prve faze raketnog štita, analitičar Miroslav Lazanski izneo je svoje mišljenje. O novim, kako evropskim, tako i globalnim bezbednosnim izazovima, gospodin Lazanski govori:

"Prvi odgovor Rusije na aktiviranje protivraketnog štita je nedolazak Vladimira Putina na sastanak G8 u Kemp Dejvidu. Bilo je jasno da je to jedna vrsta negativnog odjeka u Moskvi na aktiviranje prve faze raketnog štita. Videli smo da je Rusija testirala kontinentalnu raketu koja može da izbegava sve raketne štitove - a to je sad druga vrsta odgovora. Treća vrsta odgovora će biti instaliranje Iskander raketa u Kalinjingradskoj oblasti, koje mogu da poklope eventualne ciljeve NATO-a u Poljskoj i videćemo šta će Rusija da instalira na južnim granicama prema Rumuniji.

Zanimljivo je to da se u Beogradu, niko od političara, ali i mnogobrojnih analitičara i nevladinog sektora koji stalno pričaju o bezbednosnim probelmima Evrope, niko nije izjasnio u pogledu toga da će na 200km istočno od Beograda biti instalirana američka raketna baza koja može biti prvi cilj ruskih nuklearnih raketa. Dakle, praktično američke rakete u Rumuniji debelo remete bezbednosnu arhitekturu kakva je do sada postojala na Balkanu. Ne zaboravimo da čak i u vreme postojanja Varšavskog pakta, Sovjetski Savez nikada nije imao baze ni u Rumuniji, ni u Bugarskoj, ni u Mađarskoj."

Da li to znači da sada dolazi do neke vrste zaoštravanja odnosa?

"Ovo je apsolutno jedna vrsta novog hladnog rata i videćemo u kom pravcu će sve to da ide. Jasno je da američko objašnjenje, da su te raketne baze u Rumuniji raspoređene pre svega zbog zaštite od eventualnog lansiranja iranskih raketa, prilično neuverljiva za Moskvu. Jer instaliranjem tih raketa u Rumuniji, praktično je ugrožena mogućnost ruskog kontraudara i ostavljeno je Moskvi vrlo malo vremena za razmišljanje u slučaju bilo kakvih kriznih situacija kada je u pitanju nuklearna kataklizma. Ova situacija liči na ponavljanje Kubanske raketne krize, kada su Sovjeti instalirali svoje rakete na Kubu, pa su amerikanci smatrali da je njima ostalo malo vremena, vidimo kako se to završilo..."

Finale rešavanja ove krize trajalo je 2 dana, bio je to hod po ivici i Kenedija i Hruščova. Na kraju je kriza bila rešena vrlo tananim diplomatskim potezima.

Kako u nekom kratkoročnom periodu, Vi vidite rešavanje ovih današnjih zategnutosti? Da li će uopšte biti rešavanja ili će se odnosi  i ubuduće zatezati?

"Ne vidim tu neku dobru perspektivu, obzirom na to da je Moskva  prvo ponudila korišćenje svojih radara u okviru antiraketnog štita, amerikanci su odbili. Onda su rusi ponudili da njihova posada bude na tim radarskim instalacijama, amerikanci su odbili. Zatim  je Moskva tražila od Brisela i Vašingtona da daju pismene garancije da štit nije uperen protiv njih - i to je odbijeno.  Jednostavno, Rusija će biti primorana da ide na neke kontramere. Samim tim će se trka u naoružanju ubrzati i mislim da smo na pragu nove ere zahlađivanja odnosa, bez obzira koliko to nama zvučalo loše i koliko to izgledalo pesimistično. Zaista ne znam čemu taj antiraketni štit baš u Rumuniji. Ako je bila intencija da se postavi antiraketni štit protiv raketa Irana, pa zar nije logično da se taj štit postavi u Turskoj ili Saudijskoj Arabiji, Kataru, Emiratima, Kuvajtu?  Sve su ove zemlje mnogo bliže iranskoj teritoriji. Antiraketni štit postavljen u Rumuniji zapravo je pretnja bazama u južnim delovima Rusije. Pogotovo ova u Poljskoj, svaki profesor geografije kada pogleda geografsku kartu smejaće se objašnjenju da su rakete presretači u Poljskoj namenjene presretanju raketa iz Irana. To nema veze sa geografijom. Setite se da je prvobitno objašnjenje za antiraketni štit bilo odbrana od severnokorejskih raketa. Pitam se ko bi to u Severnoj Koreji  lansirao prema američkoj teritoriji preko Evrope.

Dakle, to su sve tako neuverljiva objašnjenja, u koja ne veruju ni mnogi američki novinari. Bilo kakva vrsta kritike ili bilo kakvo dovođenje u pitanje opravdanosti tog raketnog štita, oni svi odmah objašnjavaju nekom vrstom anti-zapadne histerije. Ne radi se o tome, već o običnim matematičkim argumentima, brojkama i geografskim podacima. Tačno je i da sve to i nije tako, kao što vama ja kažem, bitno je kako rusi to doživljavaju. Čak da amerikanci imaju potpuno opravdanje, bitno je kako to Moskva doživljava jer to onda direktno diktira njihove kontrapoteze. O tome Amerika mora da vodi računa ukoliko želi i dalju fazu dobrih odnosa sa Moskvom.  Ukoliko to nije cilj Obamine administracije, onda je to druga priča. Možda će se stvari promeniti kada i ako Obama dobije drugi mandat. Možda je aktiviranje prve faze antiraketne odbrane zapravo nastojanje Obame da ne izgubi presdedničku trku sa Romnijem. A nakon toga, ako ponovo dobije mandat, moguće je da će doći do novog resetovanja odnosa sa Rusijom i zapravo gašenja tog antiraketnog štita."