Srbija: kohabitacija bez „euro-forije“

U Srbiji se vodi borba za vlast. Koalicija oko Demokratske stranke Borisa Tadića i Socijalističke partije Srbije Ivice Dačića, ne dočekavši ninauguraciju novog šefa države, počela je zvanične pregovore o formiranju parlamentarne većine. Ranije se bivši predsednik Tadić složo da se kandiduje za premijera, što je nateralo mnoge građane Srbije da se zapitaju zašto čovek koji je osam godina rukovodio zemljom nije održao svoju reč.

Zaista, 20. maja, pošto se saznalo da je u drugom krugu pobedio opozicioni kanidat Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić, razočarani Tadić je izjavio da neće biti novi premijer i da neće učestvovati u kohabitaciji. Prošli put mi je bio dovoljan za ceo život, rekao je tada Tadić, imajući u vidu period kada je premijer bio njegov politički oponent Koštunica.

Kasnije je on objasnio da je sve to bilo rečeno u uzbuđenju, tako da sada, po mišljenju beogradskog politikologa Miloša Kneževića, u Srbiji se sve upravo kreće ka kohabitaciji predsednika Nikolića i premijera Tadića.

"Radi se o istoj onoj ličnosti koja je izgubila predsedničku trku, što pomalo odudara od uobičajene evropske prakse da poraženi na predsedničkim izborima ne može dobiti nagradu u vidu kancelarskog položaja. No, Srbija je zemlja određenih specifičnosti lokalnog političkog kolorita i eto, kod nas se najverovatnije  dešava ono što se u drugim zemljama ne dešava da gubitnik na predsedničkim izborima postaje dobitnik funkcije premijera."

Treba istaći da je poslednje četiri godine za vreme Tadića premijer u Srbiji igrao ulogu statiste, ali izgubivši, lider Demokratske stranke odjednom se setio da je Srbija po Ustavu parlamentarna republika, što znači da premijer ima više poluga upravljanja. Sada, kako bi očuvali vlast, demokrati Tadića su spremni da se bace u koalicioni zagrljaj liberalima, koji se zalažu sa stupanje Srbije u NATO, mada većina građana zemlje nije za to. Tadićevi istomišljenici imaju uslove da osiguraju sebi makar krhku, ali ipak većinu u parlamentu i da formiraju vladu, ipak, uveren je Miloš Knežević, srbska spoljna politika sa novim predsednikom Nikolićem neće biti ista kao ranije.

"Kada je reč o tome da li će vlada i predsednik u kohabitaciji da deluju tandemski, usklađeno i u istom pravcu, može se reći da će se to desiti kada je reč o evrointegracijama, znači ulasku u EU. Ali, mora se znati, da je taj ulazak u EU na dug rok i da najverovatnije, vremenski obuhvata najmanje 3 izborna ciklusa. To je ogroman vremenski period, koji na međunarodnoj sceni i konstalaciji planetarne, globalne moći može da donese takve promene, da sadašnje ideje i jednog i drugog budu deplasirane i od Srbije zahtevaju nova prilagođavanja i usklađivanja situacijama. Drugi plan, eventualnog, hipotetičkog ulaska u NATO pakt, mislim da je sa predsedničkom funkcijom Tomislava Nikolića, konačno deplasirano. Šta više, čini mi se da se mogu nazirati konture diskontinuiteta i onoj euro-foriji, oduševljenju evroatlantskim integracijama koje je do sada nametala i favorizovala Demokratska stranka sa svojom koalicijom. Mislim da te euforije koja je Srbiju obeležavala u najmanje 4 protekle godine, više neće, niti moći da bude- jer, u kohabitaciji, ne samo predsednika i premijera, nego i realnoj podeli moći u parlamentu između dva bloka. Više ne može biti reči o bez-alternativnoj srbskoj politici u smislu jednostranosti i jednostrane okrenutosti Briselu. Prva poseta sadašnjeg tj. budućeg predsednika je ukazala na to da će biti određenih promena u komunikaciji sa velikim silama, pre svega u odnosu na Rusiju."

U svakom slučaju za sada sve ukazuje na to da će se pregorovi između stranaka i proces podele ministarskih portfelja u Srbiji otegnuti, i sve to na pozadini dinara koji naglo devalvira, drugih ekonomskih i politički problema i konačno činjenice da međuvlašće u Beogradu rado koristi Priština.

Samoproglašene kosovske vlasti preduzimaju pokušaj da preuzmu na sebe funkcije koje trenutno vrši misija UN. Realizacija ovog scenarija je sasvim moguća, ukoliko samo novi predsednik zemlje Tomislav Nikolić ne preuzme u potpunosti na sebe izradu nove strategije za Kosovo i vođenje pregovora sa rukovodstvom pokrajine.