Vitez obećava pozitivne emocije

Forum pozitivne umetnosti – tako određuju Međunarodni filmski festival slovenskih i pravoslavnih naroda Zlatni vitez njegovi organizatori i učesnici. Smotra je otvorena po 21. put. Ove godine mesto održavanja postao je jedan od najvećih sibirskih gradova Omsk.

Iz godine u godinu Zlatni vitez menja gradove, lutajući po Rusiji, i Sibir nije prvi put domaćin festivala – on je već bio organizovan u Irkutsku. Sibirski i zdrav praktično su sinonimi. Smatra se da su ljudi u Sibiru zdravi telom, a to znači i duhom. Moguće da je upravo zato ovaj festival ovde primljen posebno dobro.

Cilj umetnosti je u tome da se na njoj podiže duša naroda, ubeđen je nezamenjivi predsednik festivala Nikolaj Burljajev. On je u ruskom kulturnom prostoru ugledna figura, lumac, režiser, pisac, javni poslenik. Igrao je u preko 50 filmova, među kojima su kultni filmovi Andreja Tarkovskog Ivanovo detinjstvo i Andrej Rubljov. Ipak od 1992. godine skoro da ne snima, sve snage poklanja Zlatnom vitezu, čiji je organizator i idejni tvorac od samog početka. Jedini principijelni zahtev je da se odgovori devizi festivala: za moralne ideale, za uzdizanje čovekove duše.

Ja sam protiv tržišta u kulturi. To su nespojivi pojmovi – kulutra i tržište... Film Andrej Rubljov Andreja Tarkovskog nije zaradio prvog vikenda ništa. On je bio sedam godina na tankom ledu, a zatim je krenuo po svetu. Zato sada, 45 godina kasnije, on živi, on je pobio sve rekorde blagajni. Sam sam video redove za bioskope u Los-Anđelesu, Parizu, Venecueli. Na tom filmu koji je sračunat na večnost vaspitavaju se generacije ljudi, ljudi su spoznali istoriju Rusije, mnogi su prišli crkvi. Eto kako treba da radi umetnost – ne za prvi vikend, već za večnost. Treba pripremati genracije za to da stiču ideju, shvataju radi čega žive!

Ove godine na filmskom forumu Zlatni vitez prikazuju se filmovi iz 24 zemlje. Na programu je 200 radova, večina filmova uključenih u konkursni program su premijere. Ipak ima filmova koji su već bili prikazivani, čak i nagrađivani – na primer dokumentarni film ruskog režisera Andreja Zajceva o klasiku ruske književnosti 20. veka, piscu frontašu Viktoru Astafjevu. 2010. godine film je dobio nacionalnu nagradu Zlatni orao. A u konkursu igranih filmova je Zemlja ljudi, poslednji rad nedavno preminulog režisera Sergeja Govoruhina, čiji je svaki film u Rusiji izazivao veliki odjek u javnosti. Kao vojni dopisnik Govoruhin je boravio u zoni borbenih dejstava na teritoriji Tadžikistana, Čečenije, Avganistana, Jugoslavije. Skoro svi njegovi filmovi su o ratu, o onima koji postaju heroji i žrtve, kao i o zločinačkoj ravnodušnosti društva prema tim žrtvama. Ali zemlja ljudi je pomalo drugačiji film, to je priča o usamljenosti čoveka u svetu sa mnoštvom ljudi, suvišnosti umetnika, o ljubavi...

Ostaje da dodamo da je za godine postojanja Zlatni vitez prekoračio granice kinematografije. Postepeno je prerastao u istoimeni pozorišni, muzički, likovni festival i čak forum ruske borbene veštine. Sve to zajedno dobilo je 2010. naziv Slovenski forum umetnosti Zlatni vitez. U njegovim okvirima se sada odvija i sam filmski festival, istina kao neosporna dominanta.