Mali dva meseca posle državnog udara

Pre dva meseca, u noći između 21. i 22. marta vojna hunta na čelu sa kapetanom Amaduo Sanogom izvršila je u Maliju državni udar. Hunta je svrgla predsednika Amadua Tumanija Turea, obustavila važenje Ustava i raspustila malijski parlament. Osnovni izgovor za njena dejstva je nesposobnost vlasti da reše vojnim putem probleme Severa. Vojni prevrat u Bamaku osidula je afrička i međunarodna zajednica. Afrički savez obustavio je članstvo Malija. Pod pritiskom Ekonomske zajenice zemalja Zapadne Afrike koja je pripretila hunti sankcijama i vojnim mešanjem radi obnove ustavnog poretka, pučisti su imenovali privremenog vršioca dužnosti predsednika Dionkunda Traorea i premijera Šejk Modiboa Diara, poverivši im da u 40-dnevnom prelaznom periodu pripreme zemlju za izbore. Rok prelaznog perioda ističe 22. maja, i gde se sada zalazi zemlja? Na ovo pitanje našeg dopisnika Igora Jazona odgovara u telefonskom intervjuu iz Bamaka abasador RF u Republici Mali Aleksej Dumjan.

Mali, nažalost, nije otišao posebno daleko, odgovara Aleksej Dumjan. U subotu ovde su bili posrednici Cedeao iz Burkine Faso, Obale Slonovače i Nigerije i vodili prilično intenzivne pregovore sa predstavnicima tri ogranka vlasti – privremenog vršioca dužnosti predsednika, premijera i poglavarom hunte. Na kraju je bio postignut sporazum prema kojem su se sve tri grane vlasti složile sa odlukom samita Cedeao od 26. aprila, koja predviđa prelazni period od 12 meseci i očuvanje ovlašćenja privremenog predsednika. Prvo je ova tačka bila neprihvatljiva za huntu, ali poslednje subote ona se sa njom složila pod uslovom da poglavar hunte dobija status svrgnutog predednika Tumanija Turea sa svim prednostima koje pretpostavlja taj rang.

Po rečima ambasadora Dumjana, izvesni deo malijskog društva ne veruje posebno privremenom predsedniku Dionkundau Traoreu, smatrajući ga lojalnim bivšem predsedniku, koji se sada nalazi u susednom Senegalu. Hunta koristi ova raspoloženja u svoju korist. Tako po Ustavu Malija odgovornost za zločin kao što je pokušaj nasilne smene vlasti ne zastareva, pa ipak, postigavši usvajanje zakona o amnestiji, lideri hunte su dobili doživotne garancije njihove lične bezbendosti. Sada ima nekoiko političkih stranaka, predstavnika sveštenstva i dela grašanskog društva koji se zalažu za formiranje Nacionalnog konventa kako bi konsenzusom rešili pitanje budućnosti Malija. Postoje bojazni, smatra ruski ambasador, da odluke konventa neće dogovarati hunti i da ona može da preokrene proces regulisanja krize. Ipa, želimo da verujemo da će zdrav razum i dijalog u rešavanju nastalih problema prevladati i da će se zemlja izvući iz krize. Između ostalog, i ovde postoje teškoće: teško da će odluke konventa biti reprezentativne za čitavu zemlju, pošto od članstva u njemu je odustao niz najuticajnijih blokova i stranka, a i najsloženije je što dve trećine teritorije Malija ostaje pod kontrolom islamističkih ekstremista i separatista. Šta se sada dešava na severu Malija odgovara Aleksej Dumjan.

Posrednici iz Burkine Faso sada su u neposredom kontaktu sa predstavnicima osnovnih snaga koje su zauzele ovu teritoriju. Za sada kontakti imaju preliminari karakter, pošto među ovim snagama je pravi razdor i one ne mogu da dođu do zajedničkog imenioca. Razume se, svi bi hteli da računaju da će se tamošnji sukob rešiti političkim putem a ne vojnim. Mogućnost za to postoji. Tako pozicije tuareškog Nacionalnog pokrea za oslobođenje Azavada slabe. Prvobitno teroristi koji su došli iz Libije pridali su pokretu, uglavnom političkom, velike nade u dostizanje cilja – stvaranja nezavisne države Tuarega Azavad. Ali u poslednjih nekoliko nedelja ozbiljno su ih potisnuli islamisti iz grupacije Ansar Din, koju podržava Al-Kaida u islamskom Magrebu. Između ostalog, ako Nacionalni pokret za oslobođenje Azavada traži istupanje iz sastava Malija, islamisti se naprotiv zalažu za očuvanje integriteta države, zato su oni bliži vlastima u Bamaku. Druga je stvar što oni žele da na severu i jugu Malija uvedu zakone šerijata.

Ako rezimiramo događaje u Maliju za dva meseca posle državnog udara, treba reći da se vojnim metodama problemi bilo koje afričke zemlje ne mogu rešiti.

O situaciji u Maliju posle vojnog puča govorio je u intervjuu našem dopisniku ambasador Ruske Federacije u Republici Mali Aleksej Dumjan.