Treća sreća

Na predsedničkim izborima u Srbiji sa otprilike 3% prednosti je pobedio opozicioni kandidat, lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić.

Ovaj događaj je postao politička senzacija: sociološka anketiranja su predviđala Borisu Tadiću pobedu sa prednošću od najmanje 10%. Podršku predsedniku Srbije, nezamenjivom još od 2004. godine, pružila je treća po uticaju politčka snaga – Socijalistička partija Srbije. Nije pomoglo.

Stiče se utisak da je Boris Tadić pao u jamu koju je kopao drugome. Prevremeno položivši predsednička ovlašćenja i objedinivši parlamentarne izbore sa glasanjem za predsednika države, lider demokrata planirao je da doda uz svoj predsednički rejting rejting stranke. Ispalo je suprotno. Neki analitičari upravo i objašnjavaju poraz Tadića time što je stanovništvo umorno od partokratije kao forme upravljanja i kumstva kao metoda bogaćenja, tim pre u kontekstu teške ekonomske situacije u zemlji. Sam Tadić nedavno je priznao da je u toku njegove uprave Srbija izgubila 200 hiljada radnih mesta. Mi smo otvorili 200 hiljada radnih mesta, ali 400 hiljada je bilo izgubljeno zato što je čitav svet preživeo ekonomsku krizu, izjavio je on u programu jednog od centralnih kanala. Postoji mišljenje da je glasanje u Srbiji bilo „protestno“, i čemu svedoči, na primer, veliki broj nevažećih lističa, koji, kako govore sociolozi, upravo su išli na ruku Nikoliću.

A šta je sa budućim predsednikom? Jedna od prvih izjava koju je on dao glasi da Srbija neće skrenuti sa evropskog puta, a ni zaboraviti svoj narod na Kosovu i Metohiji. To se čini ne razlikuje od strategije Tadića, zato se kosi sa retorikom samog Nikolića iz 2008. godine. Tada, na mitingu posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, još kao zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, on je izjavio: Ja vam obećavam, tamo mi Boga, neću se smiriti dok Kosovo i Metohija ne bude pod kontrolom Srbije. Nije mogao Hitler da ga uzme, neće ni ovi današnji. Kao dosledni političar Nikolić verovatno neće propustiti mogućnost da na najvišem nivou objasni to evropskim liderima, koji su već odavno i veoma jasno stavili do znanja da bez priznanja nezavisnosti pokrajine Srbija neće videti članstvo u EU.

Između ostalog, EU je požurila da čestita novom predsedniku. Istina, požurila je u bukvalnom smislu. Čestitke Predsednika Evropskog saveta Van Rompeja i šefa Evropske komisije Barozua upućene Nikoliću pojavile su se na sajtu www.consilium.europa.eu tri sata pre zatvaranja birališta u Srbiji i ubrzo je sve bilo uklonjeno, mada nekoliko izdanja sačuvalo je skrinšotove saopštenja. Može se dopustiti da su u evropskim kancelarijama odavno ležale dve varijante, samo zašto je isplivala upravo „pravilna“? Da li namerno ili slučajno, teško je suditi, ali činjenica ostaje činjenica – Zapad se prilično dobronamerno odneo prema kandidaturi bivšeg radikala – smatra istoričar balkanolog Ana Filimonova.

To može da znači sledeće. Zapad se odlučio na stabilizaciju potencijalno eksplozivne situacije u Srbiji. Previše je veliko nezadovoljstvo naroda bilo izazvano rezultatima parlamentarnih izbora i prvog kruga predsedničkih. Mnogo je bilo podataka o prekršajima u toku glasanja, krađi glasova. Za Zapad je u toj situaciji bilo glavno potvrđivanje rezultata skupštinskih izbora. Za sada se pojavljuje informacija o tome da će vladu formirati Demokratska stranka Borisa Tadića i Socijalistička partija Srbije Ivice Dačića i ključne dužnosti u vladi će ostati ovoj koaliciji.

Na taj način nije isključeno da će nova vlast u Srbiji biti izgrađena po principu „kohabitacije“, tačnije koegzistencije dva politička lidera suprotstavljena među sobom – Tomislava Nikolića i Borisa Tadića. Očigledno to je dalo povod jednom od srbskih korisnika Tvitera da u zemlji više nema opozicije i da smo prema rezultatima predsedničkih izbora promenili Brisel i Vašington za Brisel i Vašington.

Između ostalog, verovatno ne treba biti tako kategoričan. Nikolić je dva puta izgubio predsedničke izbore od Tadića, prvi put je dobio mogućnost da učini nove konkretne korake u spoljnoj politici države, između ostalog u pravcu Moskve. Mišljenje Ane Filimonove.

Nikolić daje protivrečne izjave i svoje stavove promenio je dijametralno, od rusofilskog i antiglobalističkog političara pretvorio se u proevropskog. Ipak, povodom rusko-srbskih odnosa može se izraziti oprezni optimizam. Osnovni birački korupus i verovatno većina članova SNS raspoloženi su sa ogromnom simpatijom prema Rusiji. Zato će verovatno ekonomski intresi Moskve biti zaštićeni. Da podsetim takođe da je reč o projektima od globalnog značaja po ekonomiju Srbije.

Između ostalog, sam Nikolić u slučaju pobede na predsedničkim izborima obećao je da će napustiti mesto predsednika stranke. U svakom slučaju, na jedno od narednih putovanja u inostranstvo, 26. maja na kongres Jedinstvene Rusije u Moskvi on će krenuti još u rangu lidera naprednjaka.