Srbija glasala za promene

 U drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji na spisku su bila dva kandidata koji su u prvom krugu sakupili najveći broj glasova – Boris Tadić, predsednik Srbije u poslednja dva mandata /25,31%) i lider stranke naprednjaka Toma Nikolić (25,05%). Kao što vidimo, oni su išli rame uz rame i razlika od 0,26% govorila je o tome da će borba u drugom krugu biti ozbiljna. Glavno pitanje i u prvom i u drugom krugu bilo je jedno: da li će na vlasti ostati Demokratska stranka sa prijateljima i aktualni predsednik Boris Tadić ili će ih smeniti Srbska napredna stranka i njen lider Tomislav Nikolić. Drugih pretendenata na vlast u Srbiji nije bilo.

Dve nedelje protekle od 6. maja bile su napete. Sa jedne strane, ovi dani obeleženi su kampanjom nepoverenja prema rezultatima glasanja u prvom krugu. Mnoge stranke su izrazile sumnju u ispravnost prebrojavanja glasova, predloživši javnosti razne dokaze: od vreća sa rezultatima glasanja koje su nedostajale do viška naštampanih listića i spiska birača koji se menjao. Aktivni u optužbama ovde su bili naprednjaci Toma Nikolić i Aleksandar Vučić. Podržale su ih i druge stranke. Već 10. maja pokret Dveri, koji je takođe učestvovao u izborima, zatražio je da se rezultati hitno proglase nevažećim i da se ponovo proglase izbori na svim nivoima. Vojislav Koštunica pozvao je da se formira specijalna komisija za prebrojavanje glasova.

Sa druge, strane, stranke i blokovi trudili su se da u kratkom roku naprave koalicije radi dobijanja većine u parlamentu. Za Demokratsku stranku partner je bila Socijalistička partija Srbije, koja je dobila 44 mesta u Skupštini. Pošto je SPS već bila na vlasti zajedno sa DS, ovaj blok će ostati na snazi i SPS će priključiti svoje glasove mandatima DS (67). Zajedno sa liberalima (20 mesta) i nacionalnim manjinama, DS će imati dovoljan broj poslanika. To je bilo ozbiljno pretendovanje na većinu u Skupštini i važan adut u znak podrške Tadića u drugom krugu predsedničkih ibzora.

Konačno, predsednički kandidati trebalo je da iskoriste ovo vreme kako bi na svoju stranu privukli glasove onih birača koji u prvom krugu nisu glasali za njih. Tadić se u predizbornoj kampanji oslanjao na doslednost svoje politike i njenog evropskog usmerenja. Glavni adut je to što je Srbija dobila statis kandidata za EU. Tadić je pozivao: Glasajte za stabilnost, za nastavak započetog. Podržali su ga lider liberala Čedomir Jovanović i socijalista Ivica Dačić, pozvavši svoje pristalice da mu daju glasove u drugom krugu. Pristalice su ubeđivale da je Tadić predsednik sa velikim iskustvom, mada je rasprava u nezavisnim medijima pokazala da se narod odnosi prema Tadiću sa velikom skepsom. Inkriminiše mu se saradnja sa Međunarodnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, izvinjenje Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini za događaje 90-ih, težnja u NATO, neželja da se pomaže Srbima na Kosovu i popustljivi stav u pogledu nezavisnosti pokrajine, smanjenje životnog standarda stanovništva i mnogo toga drugog.

Tomislav Nikolić je svoju predizbornu kampanju gradio na kritici prethodne vlasti, asocirajući svoje ime sa promenama, a Tadića sa stagnacijom, diktaturom i korupcijom. Naprednjaci su takođe tražili saveznike i dobili su vrlo ozbiljnu podršku od lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice. Zbog toga što se njihovi stavovi razlikuju o nizu ozbiljnih pitanja, potpisali su sporazum prema kome građani Srbije treba na referendumu da izraze svoj odnos prema vojnoj i političkoj neutralsnosti, tačnije prema EU i NATO-u.

Na birališta je 20. maja izašlo manje birača u poređenju sa izborima 6. maja: po podacima za 18 sati – manje od 40%. Većinu glasova Srbi su dali Tomislavu Nikoliću. Po nepotpunim podacima Republičke izborne komisije (obrađeno je 52,51% glasova), za njega je glasalo 50,21%, a za Borisa Tadića 46,77%. Tadić je juče čestitao Nikoliću pobedu, priznavši svoj poraz u fer borbi. Po mišljenju nekih analitičara, Tadić je izgubio zbog niskog odaziva birača i velikog broja nevažećih lističa. Po našem mišljenju, podržavši Nikolića, Srbija je glasala protiv aktualne vlasti, izrazivši nadu u promene.

Novi predsednik od prethodne vlasti nasledio je teška nerešena pitanja: odnosi sa Kosovom koje se odvojilo, kretanje Vojvodine putem samostalnosti, napetost u južnim opštinama Srbije, obnova ekonomije koja je krahirala, odnosi sa EU i NATO-om. Novi predsednik je još juče izjavio da Beograd neće skrenuti sa evropskog puta, da će vlast braniti svoj narod na Kosovu i Metohiji, hitno će pristupiti rešavanju ekonomskih problema. Odgovarajući na pitanja novinara o spoljnoj politici, Nikolić je rekao da će prvo posetiti SAD, Rusiju i Nemačku, ne određujući za sada redosled.

Predsednik je izabran, parlament je formiran. Glavni problem narednih dana je formiranje vlade. Pošto ni jedna stranka nije dobila većinu, moraće da se dogovaraju sa velikim udelom kompromisa. Juče čitavo veče na beogradskoj televiziji političari i eksperti su ponavljali reč koabitacija, što znači takav vid odnosa između predsednika i vlade, kada su oni zastupljeni opozicionim političkim snagama. Kako bi se izbegla parlamentarna kriza, možda će morati da se formira vlada uz učešće stranaka koje su u opoziciji predsedniku. Sada će sve snage političara biti usmerene na rešavanje upravog tog pitanja. A ono je zaista vrlo važno za zemlju, pošto po Ustavu Srbija nije predsednička, već parlamentarna republika, a premijer ima vrlo velika ovlašćenja. Istina, srbska istorija je u poslednjoj deceniji pokazala da politika vlasti ne zavisi od Ustava i ovlašćenja, već od snage ličnosti koje zauzimaju dužnost predsednika i premijera.

Jelena Guskova,