Počela restauracija Pećke patrijaršije po naredbi Vladimira Putina

 Okupirane teritorije – U nekim pravoslavnim manastirima na okupiranim teritorijama, koji se nalaze na spisku svetske baštine UNESKO, počeli su restauracioni radovi. Oni se ostvaruju u okviru UNESKO s finansijskim učešćem Rusije – pre nekoliko godina prema naredbi ondašnjeg premijera RF Vladimira Putina za te svrhe je bilo izdvojeno 2 miliona dolara. U proleće 2012. godine jedan od tendera je dobila beogradska firma Koto, koja je uspela da  uključi u taj rad najbolje srpske stručnjake.

Prvi objekat njihovog rada je postala Pećka Patrijaršija, koja je zajedno sa još dva manastira na okupiranim teritorijama nedavno uključena u spisak najvažnijih svetinja Mediterana – pored Jerusalima, Atosa, Meke i Vatikana. Naši dopisnici su posetili manastir i na licu mesta saznali, koja je pomoć neophodna drevnoj rezidenciji srbskih patrijarha.

Gradski čovek, koji prvi put dođe ovamo. ima utisak da je naglo vreme  najzad stalo – tu čak i Šam dud ima  više od 700 godina.

U tom manastiru iz 13. veka, koji je sagrađen, kako se smatra,  na odluku osnivača Srpske pravoslavne crkve Svetog Save, vreme se meri  po padu šišarki sa  četinara na sto, gde piju kafu srbski restauratori.

Nažalost, vreme koje je stalo je samo lepa metafora.  Ono ne štedi ni konstrukciju građevina, ni freske u Bogorodičinoj crkvi, naslikane u prvoj polovini 14. veka.

Jedan od glavnih neprijatelja konzervatora je vlažnost – objašnjava Zoran Barišić, umetnik-restaurator iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Novog Sada.

„Problemi su širokog spektra – od potrebe za statičkom sanacijom do čišćenja i razgradnje površinskih soli koje su posledica te kapilarne vlage u zidovima. Suštinski problem kod ovakvih objekata su soli, jer se iz statičkih razloga ne dozvoljava sečenje zidova kako bi se prekinuo dotok kapilarne vlage od zemlje, situacija je takva da koliko god vi sanirali, očistili, jer soli su reverzibilna pojava i ako niste prekinuli dotok vlage vi ćete pre ili kasnije imati taj isti problem. Ne ulazi se u retuš, ne ulazi se ni u kakve restauratorske spekulacije, čisti konzervatorski poslovi, zaštita, bez rekonstrukcije. To je imperativno naš zadatak.“

Umetnik-restaurator Tanja Minić iz Beograda već  četvrti put radi na objektima  na okupiranim teritorijama. Međutim, u Pećkoj patrijašiji je ona prvi put.

„Mogu da govorim konkretno o kompoziciji na kojoj radim, tamo su prisutna velika isoljavavanja. Takođe primetili smo da je bilo prisutno premazivanje fresaka novim malterom tojest dekorativnim malterom.“

Pre nekoliko godina u Bogorodičinoj crkvi su već bili  održani radovi na konzervaciji, tada je bila očišćena otprilike trećina fresaka. Danas  prema tenderu UNESKO ovde radi oko 15 ljudi – i iskusni majstori, i mladi, koji su nedavno završili specijalne škole.

Prema rečima Zorana Barišića, rad je složen zbog  kulturnog i duhovnog značaja.

„Sve ono što je komplikovano i što je zaslužilo da uđe na listu UNESKO-a, je komplikovano pogotovu jer je jedan od osnovnih konzervatorskih principa da nema uniformisanog rada, nego svakom problemu morate da pristupite pojedinačno spram njegovih specifičnosti. Tako da je svaki konzervatorski zadatak po definiciji komplikovan i takvim ga treba gledati.“

Umetnik-restaurator Vladimir Petrović iz regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Zrenjanina smatra da u radu  na obnavljanju crkve mora da učestvuje što više stručnjaka iz različitih struka, jer se borimo protiv prirode, – kaže on.

„Problem koji prevazilazi jednog slikara, to je problem koji više rešavaju statičari, arhitekte, a to je statička nestabilnost u kojoj se nalazi ovaj objekat. Središnji deo Bogorodičine crkve se sleže o čemu postoje neupitni tragovi, podaci na ovim nosećim stubovima oltara. To su očigledne pukotine, čiji čak i smer ukazuje na smer kretanja u jednu stranu. Ovo sam pomenuo, jer to može da ugrozi život ovog objekta i zato apelujem da se i druge struke uključe u rešavanje  ovog problema. Naš glavni posao u ovom trenutku koji će se razvijati je prevencija. Dakle, konzervacija koja preventivno tretira probleme, kao što su odvajanje krečnog maltera od zidne mase. Ne želimo da se u jednom trenutku, ono što čini živopis odvoji i padne na zemlju. Od tih preventivnih mera, prekrivamo živopis gazom i lucelinom. Znači, radimo postupcima koji su reverzibilni i u skladu sa konzervatorskim metodama. Osim toga, tretiramo kaverne ili drugim rečima vazdušne džepove. Trenutno samo procenjujemo, mapiramo samo najugroženije delove fresko-živopisa, da bi onda napravili kategorizaciju oštećenja. Vrlo je pipav i složen posao. Čak i naša intervencija može da dovede do negativnih posledica i posao po sebi traži studioznost.“

Prema tenderu UNESKO u manastiru predstoji takođe ostvarivanje restauracije  Bogorodičinog trona, stvorenog sredinom 19. veka, – objašnjava  arhitekta iz Beograda Nikola Mihajlović.

„On treba da se rastavi i da se odnese u Beograd. Tamo će se restaurirati u potpunosti, da bi kasnije bio vraćen ovde. Mnogo je jednostavnije u Beogradu, jer tamo poseduju neophodnu opremu za takvu vrstu poslova. Bilo bi mnogo komplikovanije to raditi ovde, upravo iz razloga koje sam naveo a to su nabavke materijala i nedostatka radionice. Pošto smo smešteni u manastiru, moramo poštovati manastirska pravila. Sa obe strane trudimo se da sarađujemo i to za sada funkcioniše, oni pomažu nama i mi pomažemo njima i u tom smislu sve je u redu.“

Radovi u manastiru Pećka patrijaršija počeli su posle Vaskrsa, planira se da će oni biti završeni u toku 6 meseci.