Privatni otpor somalijskim piratima

Osiguravajuće kompanije napraviće privatnu flotu za zaštitu od pirata u Indijskom okeanu i pored obala Somalije. Autori Programa eskorta i konvoja računaju da započnu sa 7 čamaca i dovedu brojnost flote do 18. Usluge ove flote će se plaćati – 18 000 dolara za jedan gliser. Tako one planiraju da odgovore piratima i zvaničnim vlastima koje nisu u stanju da zaštite pomorske puteve. Mada je odnos prema ovoj inicijativi dvosturk: eksperti i brodovlasnici se plaše da će to postati način iznuđivanja novca.

Prvi odred od 7 glidera će se pojaviti u severozapadnom delu Indijskog okeana već ovog leta. Ubuduće autori Programa eksorta i konvoja računaju da uvećaju ovu flotu do 18 glisera. Na svakom od njih će biti tim od 4 osobe, kao i 8 naoružanih pratilaca. Po ocenama autorske grupe. To je iti dovoljno da se odbace napadi pirata, koji takođe koriste glsiere, motorne ili ribarske čamce. Istina, usluge ove flote će se plaćati – 18000 dolara za jedan gliser. Autori projekta kažu da je to pravedna cena. A svoju nicijativu za formiranje ove flote objašnjavaju time što napori međunarodne zajednice nisu dovoljni. Delimično su u pravu, smatra ekspert Instituta za državu i pravo RAN Vasilij Guculjak.

Bez obzira na sve napore međunarodne zajednice, bez obzira na niz poslednjih rezolucija SB UN koji je usvojio zaista ispravne odluke koje su postavile pravni temelj u borbi protiv piraterije, realnih koraka za sada je malo. I previše su protivrečne pozicije država, velo je teško dogovoriti se između ostalog o finasijskim sredstvima, vojnoj floti i slično. U tom pogledu privatna inicijativa će uspešno dopunjavati arsenal onih sredstava koja se danas već primenjuju radi presecanja napada pirata.

Ali ekspeti se plaše upravo toga što će ova zaštitna flota biti napravljena na privatnu inicijativu. Biznos će pokušati da se obogati na bezbednosti. U idealnom slučaju brodove treba da čuvaju zvanične vlasti i međunarodne organizacije potpuno besplatno, samtra predsednik Dalekoistične asocijacije pomorskih kapetana Petar Osičanski.

Privatna struktura pitanje je koliko može glisera da pruži, kojim sredstvima može da se koristi? Čak ako su resursi vrlo dobri, to sve jedno nije ujedinjenje snaga čitavog sveta. Napori svetskih sila moraju da budu mnogo efikasniji. Međunarodna zajednica je zainteresovana za iskorinjivanje uzroka i uništavanje piraterije uopšte. A privatne strukture su zainteresovane samo za novac.

Uz to samo međunarodna zajednica i međunarodne organizacije mogu da iskorene uzroke piraterije, pruživši pomoć Somaliji, dodao je Vasilij Guculjak.

Faktički u Somaliji nema države, koja bi kontrolisala veliki deo teritorije. Koreni piraterije se kriju u siromaštvu, u bedi, faktički za čitav sloj stanovništva ne ostaje ništa drugo osim da se bave tim zanatom.

Da dodamo da se 2012. godine aktivnost somalijskih pirata smanjila. U prvom kvartalu zabeležena su 102 napada, mada je 2011. u tom periodu bilo izvršeno 142 napada. Desilo se to u prvom redu zato što su brižljivije počele da se odnose prema pitanjima bezbednosti obalske straže zemalja koje imaju izlaz na Indijski okean. Svet je već na putu ka iskorenjivanju piraterije. Pitanje je samo šta mu nedostaje do pobede: privatna inicijativa, na primer, na formiranju privante flote, ili direktna pomoć Somaliji za poboljšanje socijalne i ekonomske situacije u zemlji.