Oland-Merkel: disput će se nastaviti na samitu

Izgleda da je najviše posmatrače u Berlinu brinulo da li će se Merkel zagrliti sa Sarkozijevim naslednikom Olandom. Prošlo je bez zvaničnih nežnosti, političari su se ograničili rukovanjem. Čekali su ih poslovi važniji od etikecije. Prvo „odmeravanje“ uz utvrđivanje uzajamnih stavova o izlasku iz krize, kao što se i očekivalo, nije donelo neočekivanosti. Strane su ostale svaka pri svom mišljenju.

Objašnjavanje je odloženo do novog vanrednog samita EU, zakazanog za 23. maj. Pogledi socijaliste predsednika o nizu principijelnih pitanja bitno se razilaze sa prilazima konzervativnog kancelara. Izgleda da i Merkel počinje da proniče u Olandove ideje da se samo na štednji bez ekonomskog napretka ne može daleko stići. Samo svako od njih ima svoje predstave koji je instrument najbolji za realizaciju. Levi u Francuskoj imaju predrasude prema budžetskom paktu, koji lobiraju Nemci. Oland vidi put ka podizanju konjukture preko državnih programa. Kancelar takav prilaz odbacuje: rast da, ali ne na račun novih državnih dugova, dovoljne će biti strukturne reforme. Novi predsednik za razliku od prethodnika pristalica je jedinstvenih evrobondova. Zemlje hronični dužnici njihove su vatrene pristalice. Nemci ne bi hteli da žrtvuju svoj odličan kreditni rejting radi slabih ekonomija.

Situacija u zoni evra koja se pogoršava mora da podstiče lidere ose Berlin-Pariz ne prosto na traženje kompromisa, već i na maksimalno brzi konsenzus. Vreme neumitno prolazi. Ovaj zaključak potvrđuje i direktor Ekonomskog instituta RAN Ruslan Grinberg.

Ovaj problem je egzistencijalni i rešavaće se tokom sto godina na razne načine. Reč je o kompromisu između mera za stimulisanje ekonomije i mera budžetske štednje, smanjenja državnih dugova, optimizacije finansija, njihovog oporavka. Večita borba stabilnosti i razvoja. Može se samo nagađati na kom nivou će biti pronađen kompromis. Ili neće biti pronađen uopšte. Ako ne bude pronađen, biće ozbiljne dezintegracije u Evropi. I današnji problemi će se činiti lakim. Problem Merkel i Olanda se sastoji u tome što Merkel predstavlja politiku stabilnosti. A tamo gde nema napretka, moraće da se rešava uz pomoć državnog novca. I ja sam siguran da će kopromis biti pronađen. Merkel će morati malo da popusti. I Fransoa Oland neće uprljati obraz.

Napredak konjukture, oživljavanje potražnje ne dešavaju se sami po sebi. Potreban je pokretački mehanizam u vidu finansijskih dotacija. Ovde se sada teško može računati na Evropsku CB: ona je i tako velikodušno nagradila evropske banke trilionima jeftinih kredita. I ne može dalje da rizikuje da ne krene hiperinflacija. Moraju da se potrude same države, finansiravši programe oživljavanja ekonomskog rasta. A većina zemalja EU i tako loše stoje sa parama. Ipak nemaju kud. Moraće zajedno da traže izlaz kako ne bi dopustili još gori scenario.