Za nevidljivo vladanje demokratijom u jednoj zemlji globalna oligarhija preko svojih masonskih loža i agenata uticaja treba da obezbedi najmanje tri stvari:
1.Da ima kontrolu nad medijima i telekomunikacijama. Elektronski mediji su preko Zakona o radiodifiziji u Srbiji potpuno stavljeni pod kontrolu stranog faktora (privatnih transnacionalnih korporacija i njihovih zidara i političkih komesara "međunarodne zajednice"). Telefonijom u Srbiji upravljaju softveri stranih privatnih kompanija. Tako je i u drugim zemljama.
2. Da preko lokalne državne bezbednosti kontroliše sve kandidate i manje ili više diskretno orkestrira njihovim kampanjama. U DEMOKRATIJI NE MOŽE SVAKO DA SE KANDIDUJE, već samo onaj ko dobije ogroman novac da finansira kampanju. Ustavno zagarantovano pravo svakog građana "da bude biran" tako postoji samo na papiru. Čik nađite nekoliko miliona evra. Do ovog novca mogu doći samo PROVERENI IGRAČI.
3. Da kontroliše biračke spiskove i sistem obrade podataka preko svojih agencija i prilagođenih softvera.
Kontrola biračkih spiskova sprovedena je radom nevladine organizacije bez koje su izbori neprihvatljivi za "demokratski svet". To je u Srbiji CESID (Centar za slobodne izbore i demokratiju). Naravno sve u ovom nazivu je laž uključujući i matematičku poruku koju šalje logo Centra(1+1=2).
MOŽE LI SE NAMESTITI REZULTAT?
"Ćorave kutije" danas su zamenili kompjuteri, pa tako možemo logično pretpostaviti da je kompjuterska obrada podataka idealno mesto da se rezultat lažira.
Najvažnija stvar je kontrola softvera. Samo onaj ko ga je napravio ima izvorni kod programa (source code) , a to znači da ima potpunu kontrolu nad njegovim radom i da JEDINI ZNA kako program funkcioniše i šta sve u njemu postoji.
Šta možete uraditi sa programom?
Uzmimo najprostiju varijantu: možete tako naštimovati procesiranje određenih podataka koji se tiču izlaznosti na izbore. Na primer naštimujete da se do procenta izlaznosti dolazi nekim malim "kelnerskim računom" po principu 4.7 x 32.6 = 155.30 (umesto 153.22). Sa ovom "malom greškom" koju možete vezati za pojedine cifre ili pojedine kombinacije cifara u određenom procesu, prilikom rada sa velikim brojevima prilično ćete promeniti rezultat, zar ne?
Ko da nađe grešku u obilju unosa cifara kao što su rezultati izlaznosti ili glasanja? Što veči broj glasača izađe, "greška" može biti veća, a i način njenog otklanjanja teži. Ako je 2+3= 5,2 pa to pomnožite sa 1260 i izvučete 47 % imate sasvim solidno odstupanje koje je teško otkriti. Tim pre što će teško ko i posumnjati da nešto nije u redu sa kompjuterom, jer ljudi veruju u nepogrešivost mašine.
Koliko je ovakvih matematičkih kombinacija koje bi pravile "grešku" moguće ubaciti u softver za obradu podataka ili još bolje u operativni sistem u kome će se program za obradu podataka odvijati? Kada se ova "greška" aktivira, a kada ne, takođe se može programirati u samom operativnom sistemu. Vi znate da svaki program ima svoj broj (licencu) što znači da operativni sistem može lako da ih razlikuje. Takođe znate da ono što se od softvera daje u komercijalnu upotrebu predstavlja samo vrh "ledenog brega" sistema koji je pravljen i razrađivan za potreba vojske i tajnih službi. Dakle, ono što mi znamo o našem softveru samo je parče velike slagalice koja se tajnim kodovima vezuje za svoju maticu.
Oni koji su vičniji matematici od mene, sigurno su imnogo maštovitiji pa mogu nači i mnogo bolje metode računajnja sa "greškom".
Jedini problem je ukoliko ste idealista i apsolutno verujete da moćne korporacije koje proizvode ove programe tu ne bi sebi dozvolile takvu grešku. Ali, čije interse treba da brani kandidat izabran na "demokratskim " izborima do interes upravo te transnacionalne korporacije koja želi aposlutnu kontrolu nad svim državama u kojima ostvaruje svoj biznis? Ko finansira kampanju kandidata, ko je platio "plišanu revoluciju" da bi ON (do juče gologuzija) došao do pozicije da bude politički faktor? Naravno, ista globalna oligarhija koja ima source code operativnog sistema koji vi svakodnevno koristite i koji je zahvaljujući lakomislenom premijeru Zoranu Đinđiću (državni ugovor sa Microsoftom) ušao u sve državne institucije Srbije.
Jedini princip na kome se zasniva vladavina globalne vlastele je PREVARA. Onaj ko u to uopšte i ne posumnja može veoma dugo biti naivana žrtva ili odani sluga ovim inteligentnim krvopijama i licemerima.
Podsetimo samo da se izbori u Srbiji kao i u mnogim drugim zemljama bivšeg Istočnog bloka u Evropi ne mogu smatrati legitimnim ako u njima ne učestvuje i ne nadgleda biračke spiskove neka nevladina organizacija kao što je u Srbiji CESID.
Pogledajmo šta su u stvari oni radili od 2001. kada je njihovo prisustvo u Srbiji nametnuto političkim pritiskom takozvane "međunarodne zajednice".
Prvi zadatak CESIDA je bio da preuzme POTPUNU KONTROLU nad biračkim spiskovima u čitavoj Srbiji i da ih SVE dovede pod JEDAN JEDINSTVEN SISTEM KOMPJUTERSKE OBRADE, i to je već odrađeno!
"U cilju sticanja potpune slike o stanju biračkog spiska u Republici Srbiji, aktivisti Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) su u decembru 2001. i januaru 2002. godine preduzeli niz aktivnosti na prikupljanju i analizi zakonskih rešenja i podataka koji se odnose na rad opšinskih uprava zaduženih za birački spisak".
"Nažalost, u nekoliko manjih opština gde lokalnu vlast obavljaju pripadnici bivšeg režima, nije bilo moguće doći do bilo kakvih podataka. Najčešće obrazloženje je bilo da su ove evidencije službena tajna, te da se podaci o njima mogu davati samo po naredbi nadležnog državnog organa. Iako su aktivisti CeSID-a predočavali da je reč o podacima koji su na osnovu zakona javni, stav druge strane se nije promenio."
Dakle, strana nevladina organizacija je preuzela da radi ono što je do tada bilo u nadležnosti isključivo državnih organa. Ono što im je posebno zasmetalo je sledeće:
"Pored zastarelosti, neredovnog servisa i nedostatka hardvera, najveći problem predstavlja nedostatak i neujednačenost softvera. ne postoji jedinstven softver za vođenje biračkog spiska, mada se, po rečima službenika u opštinskoj službi za vođenje biračkog spiska, Valjevo testira eksperimentali softver Oraclee-Pupin, koji će ukoliko se pokaže uspešnim biti primenjen i u drugim opštinama. Koordinatori CeSID-a su uspeli da utvrde postojanje bar 90 softverskih paketa, različitih proizvođača. Nekompatibilnost softverskih paketa otežava komunikaciju između opštinskih službi i drugih organa u situacijama kada postoji mogućnost elektronske razmene podataka."
PAZI SAD !!!!!!!!!!!!!!
Cilj je, očito bio stavljanje svih podataka pod kontrolu istog softvera odnosno operativnog sistema. I to je učinjeno. Tako CESID ima rezultate izbora uvek prvi, a nekad i pre izbora. To se naziva "predikcija" (prognoza) izbornih rezultata.
Ona se , zamislite, dobija veoma komplikovanom matematičkom tehnikom koja predstavlja TAJNU!!!!!!!!!!!
Zašto je tajna ako CESID ne radi to u komercijalne svrhe već u cilju širenja demokratije i slobode izbora?
Da bi poražena strana dokazala prevaru (ukoliko to želi) morala bi da preispita svaki glasački listić, svaki zapisnik i sve sabira ručno. A to ne smo da je ogroman posao, za koji ne bi imali ni medijsku podršku, a ni podršku pravosudnih organa (najkorumpiranijeg sistema u državi) , već to ne bi dozvolila ni svetska oligarhija. Napadi preko medija i pretnje bili bi neizbežni u slučaju pokretanja takve procedure. "Ceo svet" je rekao da je Srbija demokratski sazrela i da želi u Evropsku Uniju i da je B. Tadić pobedio! I ko može protiv "celog sveta". I da sve dođe do međunarodnog suda , proteći će godine, a globalna vlastela će na kraju reći šta sud treba da presudi.
Elektronsko glasnje biće sledeći korak koji će u cilju približavanje EU načiniti Srbija(OBEĆANO NAM JE VEĆ ZA SLEDEĆE IZBORE, PA ONDA OVAKVA MULJANJA NEĆE BITI NEOPHODNA).
Ako neko misli da sve ovo što sam napisao i za šta nemam dokaze, ali imam duboko UBEĐENJE, nije tačno, može da se zapita ono što sam se i ja zapitao:
1.Ako je glasanje bilo čisto i Boris Tadić nesporno dobio izbore, čemu je onda bila potrebna tolika višegodišnja lobistička aktivnost CESIDA i nevladinog sektora upravo u njegovu korist?
2.Zašto je Međunarodnoj zajednici toliko važno KO zastupa interese građana Srbije, ukoliko Srbija ima pravo na svoju državnu politiku?
3.Ako je narod u Srbiji "demokratski sazreo" i preko 60% njih po "istraživanju" (nikad i nigde sprovedenom) "proevropski orijentisan", čemu tolika medijska nametljivost i agitacija dovođenjem na sve televizije "prodemokratskih" i prozapadnih analitičara? Niti jednog nacionaliste nije bilo, nikoga da u izborne rezultate posumnja, iako demokratija ima bar dve strane?