Beda na Kosovu kao u Togu!

SAD i Evropska unija ne odustaju od nametanja nezavisnosti Kosova i Metohije, uprkos tome što, prema svim ekonomskim pokazateljima, pokrajina ne može da opstane kao nezavisna država. Decenijska nerazvijenost i siromaštvo Kosova postali su još izraženiji od dolaska Unmika u junu 1999, a stanovništvo je daleko bolje živelo „pod kapom" Srbije, pokazuju izveštaji Svetske banke i programa UN za razvoj (UNDP).

Standard stanovništva Kosova je na dnu lestvice evropskih zemalja i ravan je standardu u afričkoj državi Togo! Na Kosovu je siromašno čak 38 odsto ljudi, koji preživljavaju sa 1,4 evra dnevno, dok je 14 odsto (više od 250.000 građana) ekstremno siromašno, pošto na raspolaganju imaju samo 84 evrocenta dnevno!!! UNDP konstatuje da svaki deseti stanovnik Kosova i Metohije „leže i ustaje gladan"!

- Najčešći socijalni problemi jesu nezaposlenost, siromaštvo, agresivno ponašanje, kriminal, alkoholizam, narkomanija i poremećeni porodični odnosi - naveo je Prode Moring, šef kosovske kancelarije UNDP.

U južnoj srpskoj pokrajini danas se ne proizvodi gotovo ništa, pa je čak 95 odsto robe iz uvoza. U 2005. godini na Kosovo je uvezeno robe u vrednosti od 1,16 milijardi evra, dok je u istom periodu izvezeno robe vredne 47 miliona evra. Srbija je drugi najveći „izvoznik" na Kosovo, odmah posle Turske, i očekuje se da će naša zemlja ove godine tamo prodati robu u vrednosti od 300 miliona evra. Iz Srbije se najbolje prodaju konditorski proizvodi, ulje, brašno, sokovi, građevinski materijal i struja.

Od 1999. godine na Kosovu i Metohiji ne radi nijedan veći kolektiv - „Trepča", „Feronikal", „Printeks", fabrika pocinkovanog lima... Vrlo mali broj preduzeća koje je otvorila Srbija radi i danas. Tako, minimalnu proizvodnju imaju Fabrika piva u Peći, Fabrika duvana u Gnjilanu, „Fazita" u Prištini... Kosovo danas proizvodi pivo, kornišone, klokot vodu, cement, čips i još nekoliko proizvoda.

Zavisni od donacija

Ekonomista Milan Kovačević kaže da je situacija na Kosovu katastrofalna i da bi nova albanska država na Balkanu zavisila od stranih donacija.

- Za Kosovo je karakteristična velika zavisnost od donacija, koje su najveće po glavi stanovnika u čitavoj Evropi. Tamo gotovo da nema stranih investicija, jer postoje veliki ekonomski rizik i nestabilnost, što značajno otežava privredni rast. S druge strane, Kosovo je već dugo van srpskog privrednog sistema, pa mislim da proglašenje nezavisnosti ne bi dodatno pogoršalo stanje u pokrajini - objašnjava Kovačević.

Kosovu i Metohiji dnevno je potrebno oko 900 megavata električne energije ili oko 22 miliona kilovat-sati. U tamošnjim termoelektranama proizvede se tek nešto više od 600 megavata, pa su tokom cele godine na snazi žestoke restrikcije, a pojedina naselja već godinama zimi nemaju struju od 10 do 16 sati. U kosovskim gradovima učestale su i restrikcije vode, pa Priština, Kosovska Mitrovica i Uroševac nemaju vodu skoro svake noći, a u letnjim mesecima ni preko dana.

Kolika je beda na Kosovu najbolje pokazuje odnos plata i cena. Plate zaposlenih veoma su skromne, pa u prosveti one iznose 180-250 evra, policajac zarađuje od 200 do 250 evra, u zdravstvu oko 220, pri čemu doktori imaju platu 500 evra. Zarade u sudstvu su od 250 do 350 evra, a poslanici u skupštini primaju 800 evra. Dnevnice fizikalaca su do 10 evra.

Cene kao u regionu

Inače, cene su kao i u regionu, a robe svih vrsta ima dovoljno. Mleko je 75 centi, hleb 25 centi, meso pet evra, ulje 1,20 evra, benzin 1,1 evro, novine su 30 centi, kafa od 3,5 do 6,5 evra, brašno je 40 centi, šećer 60 centi, so 25 centi...

Dobar deo stanovnika i dan-danas leči se u Beogradu, pošto kosovske bolnice nisu dobro opremljene, a nedostaju i iskusni lekari.

- Jedan do dva kombija svakoga dana voze kosovske Albance u Beograd na lečenje, a često se dešava i da Albanci dolaze na operacije u Kosovsku Mitrovicu, jer više poverenje imaju u srpske, nego u svoje lekare - rekao nam je doktor Milan Ivanović, zamenik direktora bolnice u Mitrovici.

Po broju pumpi ispred Kuvajta

Na Kosovu je od 1999. izgrađeno više od 150 motela i hotela i više od 20 velikih tržnih centara, najviše u Kosovu Polju, Čaglavici i Uroševcu. Albanci su u ovom periodu izgradili neverovatnih 1.086 benzinskih pumpi, pa je pokrajina po broju pumpi prešišala Kuvajt, iako nema nijedan izvor nafte. Najviše je ulagano u saobraćajnu infrastrukturu, pa su novi asfaltni putevi povezali sve veće gradove. U ovom momentu na Kosovu ima oko 700.000 registrovanih vozila svih vrsta.

fakti

• Nacionalni dohodak po glavi stanovnika je 860 evra godišnje
• Penzioneri primaju jedinstvenu kosovsku penziju od 40 evra
• Međunarodna zajednica je od 1999. godine uložila 22 milijarde dolara, ali standard nije poboljšan
• Broj nezaposlenih se svake godine povećava za 30.000 i iznosi 72 odsto
• Nezaposlenost u srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji je čak 93 odsto