Dositej naš savremenik
Čakovo, Rumunija, 22. decembra – Prvi srpski ministar prosvete, Dositej Obradović (1742–1811) u svom rodnom Čakovu, u rumunskom delu Banata, dobio je muzej. Otvorili su ga, ko drugi, nego sadašnji ministar prosvete, Zoran Lončar, i Miodrag Babić, predsednik Skupštine Zadužbine „Dositej Obradović”. Povod je 200 godina od dolaska ovog prosvetitelja u Srbiju.
Kuću u ulici koja nosi ime našeg prosvetitelja otkupila je 1999. godine farmaceutska kompanija „Hemofarm”, i ustupila Zadužbini „Dositej Obradović”, osnovanoj 17. septembra 2004. godine. Nakon dvogodišnjeg temeljnog uređenja i opremanja, ovaj spomenik kulture posetiocima je otvorio vrata.
Ministar Lončar je naglasio da je Dositej „svojim životom povezivao vekove, a svojim delom premostio kulturno-prosvetne razdaljine i razlike između srpskog naroda i susednih, drugih evropskih naroda”.
– Želimo da ova kuća bude mesto hodočašća, na kome će se mladi i stariji, večito napajati svežim idejama. Dositej je, kao i u životu, povezivati svet, posebno Beograd, Vršac, Temišvar i Čakovo, rekao je Miodrag Babić, inače, predsednik kompanije „Hemofarm”, od koga je i potekla ideja o muzeju.
Ovaj događaj je okupilo mnogo uglednog sveta iz Srbije i Rumunije. Stigli su predstavnici prosvetnog, kulturnog i društvenog života: Jelena Babić, izvršni direktor Fondacije „Hemofarm”, Radiša Gačić, prvi predsednik Upravnog odbora Zadužbine, Mira Dragaš, upravnik Zadužbine, Ljiljana Čubrić, upravnik Muzeja „Vuka i Dositeja”, Marija Bišof, generalni sekretar KPZ Srbije, umetnici Rada Đuričin, Dragomir Brajković, Milovan Vitezović, Ljubivoja Ršumovića, Slavomir Gvozdenović, pa, nekadašnji i sadašnji generalni konzuli Srbije u Temišvaru, Miloš Ušćibrka, dr Dragomir Radenković. Bili su i predstavnici Srpske pravoslavne crkve...
U Dositejevom muzeju izloženi su eksponati, koji svedoče o njegovim istorijskim putovanjima. Među portretima je i delo Ace Teodorovića, kome je velikan, 1794. godine, lično pozirao, kao i portreti drugih autora, koji nisu imali čast da Dositej bude pred njima, pa, kopije izdanja knjiga, jer originali ne mogu preko granice, skulptura... Spomenik Dositeju, rad vajara Rudolfa Voldeca, nalazi se u Studentskom parku, u Beogradu, a u čakovskom muzeju skulptura.
Besedom o Dositeju poznati srpski intelektualac u Rumuniji, Stevan Bugarski, oduševio je sve u dvorani Srpske gimnazije „Dositej Obradović” u Temišvaru.
– Ostvario nam se san da se Čakovo vrati Dositeju. Kažu za njega da je pisac 18. veka, i svrstavaju ga u istoriju. Kakvi 18. vek! Dositej je savremenik, naš bezvremeni saradnik, i savremenik svih vekova. Otkad je počeo da čati za čakovačkom pevnicom, pa do kraja, stalno je išao za naukom, stalno je učio, stalno je čitao. Mi to sad zovemo „permanentno obrazovanje”. Pa, on je toga imao od svoga detinjstva. Stalno je putovao. Morao je da dozna šta to rade Grci, šta to rade Englezi, pa, šta to rade Albanci. Ništa nije hteo da mu bude strano, sve je hteo da zna, a ništa da ga ne optereti. Pa, to je modernizam, kaže Bugarski.
Besednik je rekao da se nije začudio kad je čuo da „danas u Čakovo dolazi srpski ministar”. „Rekao sam: pa i treba da dođe srpski ministar. Ko će, ako ne srpski ministar, jer je Dositej bio ministar. Ministar ministru dolazi.”
– Kažu da je Dositej napustio kaluđerstvo. Nije. On je otišao iz manastira, ali u mantijama. On je kaluđer bio celoga života. Ni jedan se vladika na njega nije naljutio, niti ima pomena da je neko njega iz čina isključio, ili da je čin napustio. Iz manastira je otišao kao đakon, a kasnije su ga rukopoložili za sveštenika. Da je bio raspop, ne bi ga rukopoložili za sveštenika. On je sedeo za stolom sa jednim mitropolitom Stratimirovićem. Položio je i zavet siromaštva. Sve što je stekao, potrošio je na izdavanje knjiga, i ono što je pred smrt dobio od Karađorđa, dao je na Veliku školu, dok je 100 kruna namenio podizanju Krunine škole za žensku decu u Semartonu (majke). Nije pisao ni protiv vere, ni protiv Crkve. On je pisao protiv zloupotreba, oko kaluđera i od kaluđera. Nije pisao protiv čudesa. Pisao je protiv lažnih čudesa. On je u Srbiju sipao Evropu, rekao je Stevan Bugarski, poznati Srbin u Rumuniji.
U bogatom kulturnom programu, koji je pripremio Radomir Putnik, učestvovao je hor „Kolegijum muzikum”, pod rukovodstvom Darinke Matić-Marović.
- Izvor
- Politika
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.