Šta će zameniti Merkozi

Angeli Merkel proriču usamljenost u EU, Evropski mediji skoro ne sumnjaju da će Nikola Sarkozi, glavni oslonac Berlina, biti primoran da napusti svoj položaj. Dolazak na vlast francuskog socijaliste čekaju na Jugu Evrope u nadi da će pomoći da se otarase razornog nemačkog diktata štednje. Nije jasno ko će biti na čelu buduće vlade u Holandiji i Grčkoj. Potpuno su propale konzervativne vlade u Rumuniji i Slovačkoj. U samoj Nemačkoj kancelar se našla u zavisnosti od SDPN: bez njenih glasova budžetski pakt neće proći kroz bundestag. Politički raspored snaga za Merkel ne bi mogao da se smatra povoljnim.

Fransoa Oland nikako ne namerava  da se suprotstavi ni budžetskom paktu, ni kočnici dugova, - uverio je krajem protekle nedelje njegov nemački istomišlenik šef SDPN Zigmar Gabriel. I sam socijalista je primetno smanjio tonalitet. Reč nije više o revidiranju budžeta, već  samo o dopuni odredbom o ekonomskom rastu. Bez toga se štednja pretvara za svrhu samu od sebe.

Protiv toga Merkel nema ništa protiv. Pitanje je samo u strategiji  postizanja budućeg rasta.  Mnogi partneri u EU predlažu nešto oslabiti budžetsku disciplinu, napraviti nove dugove radi oživljavanja konjunkture, a ECB – privremeno uključiti stroj za štampanje novcčanica. Međutim, takvi recepti nisu za Berlin. Nemci traže od partnera vernost pređašnjim dogovorima: smanjiti državne troškove, smanjiti deficit, breme dugova, zaboraviti na nove.

Osovina Pariz-Berlin mora da podnese kontrolu ekonomske čvrstoće. Socijalista Oland je pristalica ideje jedinstvenih evrobondova koje ne vole Nemci. Novi vrednosni papiri bi pomogli zemljama EU sa  velikim dugovima, uključujući Francusku, da dobiju kredite sa povlasticama. Za njih bi jemčio visoki kreditni rejting Nemačke. Nemci bi u tom slučaju morali da nešto žrtvuju u korist društva dužnika.  Međutim, oni već po koji put uporno ne žela da budu donatori. Neće di doći do hlađenja bilateralnih odnosa? Kako se to može odraziti na situaciji u Evrozoni? Mišlenje istoričara i diplomate Valentina Falina.

Osovina, ako je ona bila, iskrivljena je u pravcu Pariza. Pariz je dobijao od Nemačke više  plusa,  nego minusa. Setimo se, Nemačka je platila većinu reformi u okviru EU. I danas je njen prilog evropskoj blagajni u odnosu na bruto-domaći proizvod veći nego kod bilo koje druge zemlje. Francuska unutrašnja kuhinja će biti kontrolisana u toku prvih 100 dana. Moguće je da  francuski predsednik – bez obzira ko pobedi – osetiće želju da realizuje nešto od retorike koju je upotrebljavao u ovoj kampanji.

Međutim, Francuska nije zemlja, koja istupa za striktnu štednju, ni jedina, ko insistira na  podršci rasta evropske ekonomije. Zato ne vidim povoda za svađu s Berinom. Kako se kaže, najviše lažu posle lova i u vreme rata, a obećaju najviše u periodu borbe za vlast.

Sama Merkel s nemačkim pragmatizmom je objavila: o Olandu namerava da sudi  po tome šta će raditi posle izbora, a ne po tome šta je govorio pre izbora.