Šume umesto lednika
Umesto lednika u planinama Altaja uskoro će se pojaviti šume, smatraju naučnici. Zbog klimatskih promena ledeni masivi tamo se naglo smanjuju. U poslednjih 40 godina istopilo se 77 lednika. Takva tendencija, smatraju stručnjaci Altajskog državnog univerziteta, zadržaće se i naredne decenije.
Lednici Altaja su počeli da se tope još sredinom 19. veka i za to vreme su odstupili na kilometar i po – dva. Godišnje nestaje oko 10-15 metara leda, rekao je za Glas Rusije docent geografskog fakulteta Altajskog državnog univerziteta Oleg Ostanjin.
To se odnosi i na najveće doline i lednike. Ipak u poslednje vreme lednici počinju da se tope brže. Na primer, 2008. godine lednik Sofijski se topio brzinom od 40 metara godišnje. To je prilično veliko.
Po mišljenju naučnika, uzrok odstupanja lednika se krije u globalnom zagrevanju. Prosečna temperatura na Altaju je sočila za sto godina na jedan i po stepen. Pri tome ističe se uvećanje dinamike ovog procesa. Po prognozama, tokom narednih deset godina topljenje lednika će se dešavati brže nego sada. Do čega to može da dovede? U prvom redu to će uticati na stanje reka, objašnjava Oleg Ostanjin.
To može da se odrazi na razvoj poljoprivrede, zato što su poljoprivredne teritorije vezane za vodne arterije. A udeo lednika je okosnica za dati region. Veliki udeo ima snežni pokrivač, voda od otapanja, padvine, ali osnova reka, posebno planinskih, jesu lednici.
Podaci klimatologa svedoče da u poslednjih 150 godina na Zemlji postaje toplije. A pre toga je bilo zabeleženo, naprotiv, zahlađenje. Slična klimatska vrteška karakteristična je za prirodu, ističe naučnik. Na primer, od 7. do 12. veka desilo se čak jače zagrevnje nego sada. Ipak u aktualnim uslovima na prirodna kolebanja temperature nadovezuje se ljudski faktor – antropogeni uticaj civilizacije. Zato nauka pažljivo prati brzinu topljenja lednika. Ovaj rpoces ima ne samo minuse, već i pluseve, govori Oleg Ostanjin.
Kako se budu povlačili lednici, gornja granica šume će se takođe promeniti. Šumski masivi postepeno idu za lednicima. Znači, udeo šumskih masiva će se uvećavati.
Kako će teći opšti proces naučnici za sada nisu spremni da prognoziraju. Između ostalog, slične pojave treba stalno posmatrati, uvereni su oni. Jer zna se da je u živom svetu sve povezano: promene jednog faktora neizbežno se odražavaju na sve ostale.
- Izvor
- Golos Rossii, foto: ru.wikipedia.org/Ondřej Žváček/cc-by-sa 3.0/ vostok.rs
- Povezane teme
- Rusija
- klima
- istraživanje
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.