Bela kuća odobrila mučenje zarobljenika?

Vašington, 12. decembra – Američko rukovodstvo je odobrilo drastične mere saslušavanja zarobljenika – proizlazi iz prvog svedočenja jednog od ovdašnjih bivših obaveštajaca o takvim postupcima koji su već izazvali buru u svetskoj javnosti i optužbe za kršenje Ženevskih konvencija. Takav iskaz povećava iskušenja administracije Džordža Buša, kojoj kongresmeni, eksperti i mediji zameraju za niz odstupanja od domaćeg i međunarodnog prava.

Nisu agenti CIA na svoju ruku odlučili da primene grublje metode ispitivanja zatvorenika već su to činili na osnovu „politike Bele kuće, u saradnji s Nacionalnim savetom za bezbednost i Ministarstvom pravosuđa”, izjavio je juče, u televizijskim intervjuima, bivši pripadnik te obaveštajne službe Džon Kirjaku. On je 14 godina radio u CIA, iz kog je 2004. otišao u privatni biznis, i po sopstvenom priznanju bio je član tima koji je nad pojedinim zarobljenicima primenjivao osporeni način saslušavanja.

Braneći rad nekadašnjih kolega, on je izneo pretpostavku da su takvi postupci doprineli da se dođe do informacija kojima su „spasavani životi”, ali da, po njegovom mišljenju, predstavljaju „torturu” i da ih više ne treba primenjivati. Reč je naročito o „tehnici” zvanoj „voterbording” – kada se privezani zatvorenik poliva vodom i primorava da je udiše tako da mu stvara osećaj davljenja.

Izložen takvom mučenju, po Kirjakuovim navodima, jedan od zarobljenih pripadnika Al Kaide, Abu Zubaida, ubrzo je „propevao”. Prethodno je, kaže, uporno odbijao da sarađuje sa islednicima, ali mu je otpor slomljen posle 35 sekundi „davljenja”. Pristao je da „kaže sve što se od njega traži”.

Abu Zubaidin slučaj su Buš i potpredsednik Ričard Čejni, koji je i javno govorio u prilog „voterbordingu”, navodili kao primer „izvlačenja dragocenih bezbednosnih obaveštenja”. Program CIA za ispitivanje zatvorenika „jeste usvojio predsednik, ali kao siguran, žestok, efektivan i zakonit” metod, izjavila je portparolka Bele kuće Dejna Perino. „Mi ne primenjujemo torturu, a tim programom su spaseni životi i sprečene terorističke akcije”, dodala je.

Mišljenja stručnjaka nisu jedinstvena. Neki se slažu s navodima portparolke Bele kuće, dok drugi ukazuju da je „davljenjem” i sličnim iznuđivanjima postignuto samo neznatno više nego klasičnim saslušavanjima. Agenti Federalnog istražnog biroa (FBI) protive se, kako prenosi „Vašington post”, navedenim grubim iznuđivanjima jer ih smatraju „kontraproduktivnim i s rezultatima koji nisu uverljivi”.

Abu Zubaida je, inače, uhapšen u Pakistanu 2002. posle ranjavanja u jednoj borbi. Čim se malo oporavio, podvrgnut je saslušavanju koje je u prvo vreme bilo „blago” da bi potom bio prebačen u „tajni zatvor CIA” gde je podvrgnut oštrim postupcima…

Do javne ispovesti Kirjakua došlo je nekoliko dana po priznanju šef CIA, generala Majkla Hejdena, da je ta služba još 2005. godine uništila video-snimke saslušavanja s primenom „voterbordinga”. Tim povodom je juče sat i po svedočio u senatskom Komitetu za obaveštajni rad. Uz napomenu da se sve odigralo pre nego što je on stao na čelo CIA (prošle godine), preneo je obrazloženja ondašnjih nadležnih – da su kasete uništene „iz bezbednosnih razloga”, da bi se islednici „sačuvali od mogućne odmazde terorista”.

Obelodanjeni novi detalji uzburkali su ovdašnju političku, pa i pravnu, scenu. Kongresmeni protestuju što nisu bili obavešteni o uništavanju snimaka. Iz CIA kažu da su ih „informisali”. Advokati pojedinih zatočenika u Gvantanamu tvrde da su uništavanjem kaseta ostali bez važnih svedočanstava o svojim klijentima. Nekoliko sudova u Vašingtonu naložilo je da se ne uništavaju eventualno preostali snimci o „voterbordingu” i ostalim vrstama saslušavanja zarobljenika… „Još nedostaju odgovori na pitanja ko je naredio uništavanje video-snimaka i zašto Kongres o tome nije bio blagovremeno obavešten”, izjavio je šef pomenutog senatskog komiteta, demokrata Džon Rokfeler. Specifične istražne radnje sprovodi, saopštava se, više organa. Među njima su i Komitet za obaveštajni rad Predstavničkog doma, nadzorna služba CIA, Ministarstvo pravosuđa.

Zasad nema nagoveštaja da bi protiv nekog iz administracije mogao da bude pokrenut krivični postupak. Još se traga za „nedostajućim činjenicama”, od kojih su neke (video-snimci) nepovratno „nestale”.

Da se nije odrekao viskija…

Vašington, 12. decembra – „Sumnjam da bih se nalazio tu gde sam sada, da se nisam odrekao viskija, piva, vina i sličnog”, izjavio je šef Bele kuće Džordž Buš u sinoćnom nastupu na televiziji Ej-Bi-Si. Takvom odlukom je, kaže, postao „bolji čovek”.

Od konzumiranja alkohola se Buš odvikao pre 20 godina, podsećaju hroničari. Svojevremeno se tvrdilo da je to učinio na zahtev svoje supruge Lore.

Rajs: Nema svrhe dalje pregovarati o Kosovu

Vašington, 12. decembra – „Nema nikakve svrhe dalje pregovarati” o Kosovu, izjavila je šefica Stejt departmenta Kondoliza Rajs u intervjuu koji danas objavljuje najtiražniji ovdašnji dnevnik „Ju-Es-Ej tudej”. Time se posredno suprotstavila argumentaciji Beograda i Moskve da pregovore treba nastaviti.

SAD smatraju, ponovila je, da je za budućnost pokrajine – koja je kao deo Srbije pod međunarodnom upravom – najbolji „Ahtisarijev plan” u kome se, kao što je poznato, preporučuje „međunarodno nadzirana nezavisnost Kosova”. Po Rajsovoj je „činjenica da Kosovo i Srbija više nikad neće biti zajedno”. I „ako se ne suočite s tom realnošću, posejaćete značajno nezadovoljstvo i značajnu nestabilnost”, upozorila je bez preciziranja šta bi sve to moglo da znači.

Ove konstatacije iznela je u kontekstu ukupnih odnosa SAD – Rusija, uz napomenu da su razgovori s Moskvom „teži kad je reč o delovima bivšeg SSSR-a, pitanjima povezanim s hladnim ratom i evropskom bezbednosnom strukturom”, a što doprinosi i da kosovsko pitanje bude „teško”.

Kosovo i Srbija treba da se posvete budućnosti koja će biti „odvojena, ali povezana”, smatra Rajsova i kaže da je „ohrabrila evropske saveznike” da obema stranama „otvore evropsku perspektivu”. Za posredovanje „trojke” (EU, SAD i Rusija) rekla je da je dovelo do „važnog obavezivanja obeju strana (Beograda i Prištine) da neće upotrebljavati silu”.

Danas je procirkulisala i vest, uz pozivanje na AFP, da je i portparolka Bele kuće Dejna Perino izjavila – povodom Kosova koje se „približava proglašavanju nezavisnosti” – da SAD žele „da se smanji svaki rizik od nasilja”. Dodaje se da je „odbila da spekuliše šta bi Vašington uradio ako se Kosovo odvoji od Srbije”.