O mestu Rusije u evropskom domu

Gospodine Erler, šta je po vašem mišljenju ispalo od pojma „ruska soba u evropskom domu“?

Danas o zajedničkom evropskom domu ne govore više tako često kao u doba Gorbačova, ali on do sada postoji. Tačnije zajednički evropski interesi, i između Rusije i EU odvija se tesna saradnja, sa godišnjim ruskim samitima, sa čuvene četiri „zajedničke sobe“ – spoljna bezbebednost, unutrašnja bezbednost, ekonomski odnosi, sfere kulture i nauke.

Rusko-nemački odnosi u poslednjoj deceniji nalaze se u dinamičnom razvoju. Ispostvilo se da oni mogu da prevladavaju krize. Očekujemo da Rusija da svoj doprinos prevladavanju ekonomske i finansisjke krize. Ona ima velike rezerve, ona je važan partner. Nadamo se takođe da poboljšamo razumevanje u pogledu zajedničke bezbednosti. Do danas ostaje povod za uznemirenost tema protivraketne odbrane, nadajmo se da će predstojeći samit NATO-a odrediti u tom pravcu prve korake. Veoma se nadam sa će poći za rukom da se postigne konsenzus sa Rusijom.

Što se tiče saradnje u energetskoj sferi, EU je učinila zavisnim od ruskih isporuka nafte i gasa 30-35% sfere energetike. Alternative za ovu zavisnost praktično nema, zato moram da nađemo način da održavamo dobre odnose. Sa druge strane, ne možemo jedni druge da ucenjujemo – prilikom pokušaja ucene možemo samo da naudimo sebi. Zaključak je: potreban je samo dijalog o najpovoljnijoj formi saradnje i on mora da se zasniva na poverenju.

Šta očekujete od Vladimira Putina u njegovom narednom predsedničkom mandatu?

Zanima me da li će on prihvatiti koncepcije koje je razvijao njegov prethodnik Dmitrij Medvedev i da li će se uhvatiti za spasilački kolut pod nazivom Partnerstvo radi modernizacije.

Gospodine Erler, kao što je poznato, vaš referat Solidarna i socijalna Evropa: putevi prevladavanja krize, izazvao je veliki odjek. Koje su osnovne ideje vaših istraživanja?

Poslednjih godina finansijski svet pretrpeo je strukturne promene. Aktualna globalizacija zajedno sa određenim postupcima finansisa omogućili su američkoj krizi da postane glavobolja evropljana. Na kraju se u Evropi razvija bankarska kriza koja je povukla za sobom krizu ekonomije. Ona je u prvom redu pogodila zemlje sa visokim državnim dugom. Smatram da je potrebno razrađivati mehanizme zaštite. Berzanski i bankarski špekulanti moraju da učestvuju u pokrivanju nastalih troškova. Za siromašne države treba izraditi programe obnove ekonomije. Nedovoljno je pratiti to da one dovedu u red svoje budžete i da se trude da štede, treba im predlagati ekonomske strategije koje će omogućiti da se postigne napredak i blagostanje.

Na kraju hteli bismo da saznamo šta je za vas i za vaše sunarodnike nazjanimljivije u radu radiokompanije Glas Rusije?

Kao prvo, sve što je povezano sa svakodnevnim životom Rusije. Da li ljudi idu na kulturne manifestacije, da li se bave sportom i kakav hobi imaju. Stalno se suočavam sa tim da Nemci teško mogu da zamisle svakodnevni život u Rusiji. Pitanja svakodnevice su uvek zanimljiva. Nemce takođe zanimaju političke novosti. Želimo da znamo šta će biti sa protestnim pokretom u Rusiji, da li će se nastaviti građanske akcije ili će one jenjavaju posle predsedničkih izbora. Kako se vlast odnosi prema aktivistima pokreta? Kakve lekcije se mogu izvući iz događaja između 4. decembra i 4. marta, u kom formatu se odvijaju političke diskusije: negde u kuloarima ili na vladinom nivou. Ove teme su vrlo važne.

Bio je to ekskluzivni intervju sa zamenikom predsednika frakcije SDPG u nemačkom parlamentu Gernotom Erlerom.