Napoleonova strategija nije uspela u Rusiji

„Nezaborano vreme! Vreme slave i zanosa! Kako je snažno kucalo rusko srce kad se čuje reč Otadžbina!“ Ovi stihovi velikog ruskog pesnika Aleksandra Puškina uzete su za moto istorijske izložbe koja je otvorena u Moskvi (izložbeni centar Manjež, 20. april – 13. maj). U postavci posvećenoj 200. godišljici pobede Rusije u ratu protiv Napoleonove Francuske učestvuje 11 muzeja i umetničkih udruženja, kao i privatne zbirke.

Zastave i barjaci, oružje i vojničke uniforme, nagrade, medalje i naravno sjajna platna koja prikazuju bitke, posetioce vode kroz „moskovsko-pariski rat 1812-1815“. Na izložbi su predstavljeni portreti svih „protagonista“ te epohe: Barklaj de Toli, glavni komandant ruske vojske. Vojskovođa knez Bagration koji je smrtno ranjen u Borodinskoj bici, odlučujućem okršaju sa Napoleonom u kome je rešena sudbina Moskve. Feldmaršal Kutuzov koji je pobedio Napoleona i proterao njegovu vojsku iz Rusije. I naravno dva cara, Napoleon koji je osvojio Evropu i ruski car Aleksandar I koji ju je oslobodio.

Deo postavke čine i stare mape i gravire koje daju predstavu o tome kako su se odvijale bitke u Rusiji. Napoleon je računao na brzu pobedu. Francuska vojska je brojila 600 hiljada vojnika, ruska samo 180, broj ruskih pobeda takođe je manji. Osim toga Napoleon je u Evropi oprobao jednu uspešnu strategiju: protivniku je nametao generalnu bitku i u njoj odnosio pobedu, nakon čega bi protivnička zemlja postala saveznica ili kapitulirala.

U Rusiji je Napoleon glavnu bitku čekao skoro tri meseca. Ruska vojska se povlačila sporo, uz okršaje. Glavna bitka se odigrala kod sela Borodina, na sto kilometara od Moskve u zapadnom pravcu. O značaju koji je ta krvava bitka imala ispričaće član Udruženja potomaka učesnika Borodinske bitke pisac Genadij Gotovcev.

„Bila je to bitka koju je i sam Napoleon pamtio celog života. Kad je bio u izgnanju na ostrvu Svete Jelene, rekao je da su se Francuzi pokazali kao dostojniji pobede dok su Rusi zaslužili slavu da budu nepobedivi. Postoji priča prema kojoj, kad bi Napoleonova vojska zarobila oficira ili vojnika nagrađenog Krstom Svetog Georgija (nagrada koja je u carskoj Rusiji dodeljivana za izuzetnu hrabrost u bici protiv neprijatelja), Napoleon bi ga pitao zašto je dobio nagradu i, ako bi vojnik odgovorio da ju je dobio za Borodino, bio bi pušten. Francuzi su sebe, naravno, smatrali pobednicima jer su ušli u Moskvu.“

Ali uskoro su primorani na napuste rusku prestonicu. Prema mišljenju istoričara Andreja Burovskog „ruska kampanja je odbijala da se odvija prema Napoleonovoj uobičajenoj šemi“.

„Napoleon je imao precizan plan rata protiv Rusije, taj plan je osmišljen sa velikom pažnjom. Ali je za Napoleona bilo potpuno neočekivano da napreduje puno manjom brzinom od one kojoj se nadao. Kad je pak ušao u Moskvu, nije dobio ništa. Bio je to potpuni fijasko, jer, u svakom evropskom gradu našla bi se šačica ljudi koja bi mu donela ključeve od grada. Ovog puta je ušao u potpuno prazan grad. To je nešto što niko nije očekivao.“

Napoleon je uzalud čekao ne samo na ključeve od grada, već i na sklapanje mira. Francuska vojska je bila primorana da napusti Moskvu – kažu da su do tada vojnici pojeli i poslednju gradsku vranu –i krenula na jug pošto je minirala Kremlj i Novodevičanski manastir. Moskvu je sačuvala viša sila: Francuzi su se povlačili po pljusku, pa je kiša ugasila zapaljene fitilje.

Simbolično je da je izložba „Nezaboravno vreme“ smeštena u Manježu, centralnoj izložbenoj prostoriji glavnog grada Rusije koja se nalazi kod bedema Kremlja. Ta zgrada je podignuta povodom pete godišnjice pobede nad Francuzima, 1817. godine.

Tatjana Zavjalova,