KATARINA TRNJAKOVIĆ - MENJAMO SRBIJU NA BOLJE
. Koliko je Srbija danas drugačija?
Meni nije lako porediti Srbiju nekad i sad, jer ja ne pamtim bitno drugačiju Srbiju. Kao “ratno” dete, “hiperinflacijsko” “vizno”, mogu da kažem da je iz moje perspektive danas svakako drugačije i bolje, ali samo zato što ja za mnogo bolje ni ne znam. Međutim, slušajući i učeći od svojih najbližih, od partijskih kolega, učeći kroz aktivizam koji me je povezao ne samo s ljudima širom naše zemlje, već i iz bivših jugoslovenskih republika, velika i teška knjiga zvana PREDRASUDE i FOBIJE počela je da se otvara. Ima, naravno, oblasti, tema i prava koja nikad pre nisu postojala, zašto što nisu prosto ni bila formulisana. Postoje i stvari koje su nekada bile mnogo bolje, pa su se otele, podržavile, centralizovale. Srbija je ranije, zatvarajući sebe, posledično zatvarala i mnoge ljude, a kasnije i čitavo društvo, u takav mentalni geto, u kojem su pojedinac, njegove potrebe i prava bili nebitni. Ceo taj proces izolacije i samoizolacije začinjavan je redovnim dozama samoljublja, u kome su karakteristike dobar-loš merene isključivo kantarom patriotizma. Naravno da smo bili pretvoreni u društvo predrasuda i fobija. I ono što je tim dahom zatrovano za samo nekoliko ranijih godina, i danas se teško ispravlja, naročito u malim sredinama kao što je naša.
2. Koliko Ti doprinosiš promenama u Srbiji?
Ja verujem u to da svaki pojedinac čak i najmanjim društvenim aktivizmom može doprineti, u velikoj meri, promenama u Srbiji. Bavljenje omladinskom politikom, pitanjima manjina i pre svega LGBT pitanjima, su stvari koje iskreno volim da radim i kojima bih nastavila da se bavim po povratku iz SAD-a. Smatram da ako sam bar jednu osobu navela da razmisli i da se zapita da li stvarno može i sme da se zažmuri na ovoliku količinu homofobije i fašizma u Vojvodini i Srbiji, onda sam učinila mnogo.
3. Šta je potrebno da se mladi pokrenu?
Sve je stvar lične percepcije i motivacije. Prijatelj čiju pamet veoma poštujem jednom prilikom mi je rekao da je politika alat koji treba da iskoristimo najbolje što možemo kako bi neki problem rešili, a ako nemamo ni jedan problem, što je gotovo neverovatno, onda nam politika i ne treba. Vrlo je uočljivo sa kakvim problemima se mladi danas susreću. Ako ti isti problemi ne mogu da pokrenu mlade i da ih navedu da učine nešto, pre svega za sebe, onda ne znam šta može. Kod nas su prilike takve da u postkonfliktnom, posleratnom periodu, osakaćenom dodatno i teškom ekonomskom krizom i tranzicijom, mladi su neretko prinuđeni da se bave svim drugim stvarima, osim samima sobom. Obrazovni sistem još uvek je u fazi (loše) reforme, nauka je sektor u koji se najmanje investira, imamo hiperproizvodnju studenata u odnosu na radna mesta, ali i u odnosu na potražnju obrazovnih profila na domaćem tržištu, a opet sve to usled invazije privatnih univerziteta koji su nedavno izjednačeni sa državnim. O “sumnjivim” diplomama da i ne govorim, jer istraživanja pokazuju da se ispiti, čak i nakon afere “Indeks” i dalje kupuju, kao i diplome. Smatram da je neformalno obrazovanje i sticanje veština kroz isto, veoma važno, jer će nam ono pomoći da sagledamo stvari iz nekog drugog ugla, da bolje razumemo probleme sa kojima se svakodnevno srećemo i da brže sagledamo mogućnsti za njihovo rešavanje.
4. Ima li sličnosti izmedju NVO aktivizma i aktivnog političkog rada?
Iz perspektive članice jedne izuzetno ozbiljne NVO koja se bavi promocijom i zaštitom ljudskih prava lezbejki, gejeva, biseksualnih i transrodnih (LGBT) osoba, kao i ljudskih prava svih građana i građanki Srbije, mogu da kažem da ima. Gej strejt alijansa je nakon raspisivanja lokalnih, pokrajinskih i parlamentarnih izbora pokrenula GOTV kampanju #BitnoJe koja će se u periodu koji predstoji bazirati na monitoringu predizbornih kampanja političkih partija u Srbiji. Svi znamo da će se unapređenjem ekonomskog položaja Srbije baviti predizborni programi većine stranaka ali ne smemo zaboraviti ni pitanje ljudske bezbednosti, smanjenje mržnje nad manjinama, poštovanje ljudskih prava i davanje jednake šanse za sve građanke i građane ove zemlje bez obzira na njihovo seksualno opredeljenje, nacionalnost, veroispovest ili drugu različitost. Cilj kampanje je da LGBT populacija u Srbiji stekne jasan uvid u stavove političkih stranaka, grupa i koalicija koji se tiču njenog položaja i na izborima podrži one kojima je ovo pitanje bitno. I jedan i drugi rad imaju misiju da pokreću i, u najboljem ishodu, rešavaju probleme, situacije, inicijative. Ovakva vrsta aktivizma nužno proizvodi reuzultat, bilo pozitivan ili negativan, reakciju ili kontrareakciju, ali prosto pomera ljude, stanja i situacije.
5. Tvoj glavni motiv je...
Doslednost, istrajnost i vera u ideju. Vera da će sve to što radim doneti dobro građankama i građanima Vojvodine a samim tim i Srbije. Činjenica da kao članovi i članice Lide socijaldemokrata Vojvodine nikada nismo izdali sami sebe, da nikada nismo izdali ono u šta verujemo i nikada nismo odustali od onoga što smo sebi propisali kao svoj program i svoj cilj jeste ono što pokreće kako mene tako i ljude koji znaju da Vojvodini može da bude bolje.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.