Pravoslavci u celom svetu dočekuju Čisti četvrtak

Četvrti dan Strasne sedmice – Veliki četvrtak – jedan je od najvažnijih u nizu predvaskršnjih događaja, - danas ga obeležavaju pravoslavni vernici u celom svetu. U Rusiji se ovaj dan još naziva i Čisti četvrtak. Upravo od njega počinje obredna priprema za Svetlo Hristovo Vaskrsenje. Ove godine pravoslavni Vaskrs se slavi 15. aprila.

U skladu sa sva četiri Jevanđenja, dan pre Svoje smrti na krstu Isus Hristos je okupio sve Svoje učenike kako bi poslednji put obedovao s njima. U istoriju hrišćanstva ova trpeza je ušla pod nazivom Tajna večera. Smatra se da je upravo za vreme ove poslednje trpeze Isus ustanovio glavnu Tajnu koju priznaju sve hrišćanske veroispovesti – evharistiju ili Sveto pričešće.

Još jedan obred koji danas takođe postoji u mnogim hrišćanskim crkvama takođe je nastao poslednjeg dana pred Hristovu smrt. Poznato je da je posle večere Isus oprao noge Svojim apostolima. Ovaj drevni obred koji označava gostoljubivost i poseban odnos prema čoveku u katolicizmu se od davnina smatrao jednim od ključnih događaja na Veliki četvrtak. U Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi čin omovenja je bio veoma raširen do revolucije 1917. godine i 2009. godine ga je obnovio patrijarh Kiril. Ove godine obred omovenja poglavar RPC obavlja u glavnoj sabornoj crkvi u zemlji – u hramu Hrista Spasitelja. Tradicionalno, među klirom će biti izabrano dvanaest ljudi, po broju Hristovih apostola, kojima će patrijarh Kiril lično oprati noge.

U rano jutro na Veliki četvrtak tradicionalno se osvećuje i sveže pripremljeno miro. Nije slučajno što se specijalno spremljeno mirisno ulje koje se u hrišćanstvu koristi u Tajni miropomazanja kuva jednom godišnje u prva tri dana Strasne sedmice i obavezno osvećuje upravo u četvrtak. Ova tradicija je do nas došla iz vremena prvih hrišćana, kaže sveštenik Dimitrije Peršin.

„U drevnoj Crkvi u ovo vreme su se krštavali oglašeni, odnosno ljudi koji su za vreme Velikog posta učili osnove hrišćanske vere. To je bio jedini put u toku godine kad je čovek mogao da se krsti – na Veliku subotu. U ovo vreme su se svi vernici okupljali u hramovima i sveštenici su krštavali oglašene, a verujući su se sećali događaja strasne sedmice, raspeća i vaskrsenja.“

U staro vreme do izlaska sunca u Čisti četvrtak postojao je običaj da se ljudi pogruze u vodu kako bi početak dana dočekali čisti. Danas su mnogi zaboravili o potrebi da se pre zore pogruze u vodu, ali savremene domaćice se trude da baš ovog dana spreme svoje domove, da se izbave od svega nepotrebnog i starog, kao i da ispeku kuliče i ofarbaju jaja – obavezne atribute vaskršnjih svečanosti. Ove godine, po tvrdnji Sveruskog centra za ispitivanje javnog mnjenja (SCIJM) broj ljudi koji planiraju da u crkvi osveštaju vaskršnja jela povećao se u poređenju s prošlom godinom: 32 procenta u odnosu na 29. Uostalom, veliki broj ljudi koji poštuju tradiciju u periodu crkvenih praznika se lako može objasniti, smatra ruski stručnjak za religiju Jurij Tabak.

 „U toku običnih dana ljudi ne posvećuju toliko pažnje i toliko vremena poštovanju crkvene tradicije i obreda. Poznato je da za vreme praznika čovek postaje mnogo pažljiviji prema ispunjavanju svoje religiozne dužnosti. Od njega se više zahteva. U tom periodu ljudi obavljaju svoju dužnost prema religiji. U narodu su posebno popularni i omiljeni predvaskršnji praznici. Oni obično ostaju u sećanju i popularni su. Ljudi posebno prate njihovo približavanje i poštuju sve obrede koji su predviđeni u ove dane.“

Po podacima SCIJM Vaskrs namerava da proslavi preko 60 procenata stanovnika Rusije. Ove godine će po istim sociološkim podacima biti popularnija tradicija da se bliskim ljudima daruju vaskršnji pokloni. Oko jedanaest procenata vernika je već pripremilo svoja iznenađenja za prijatelje i rođake za praznik Svetlog Hristovog Vaskrsenja.