Čamcem kroz utrobu zemlje

Nikšić - U ponoru Slivlje, udaljenom oko pet kilometara od grada, nikšićki speleolozi su se krajem leta spustili na dubinu od 132 metra, prešli 250 metara i otkrili više od 20 jezera. Preko jednog jezera morali su čamcem jer je vodena površina samo na jednom mestu bila duža od 25 metara. Ponor Slivlje nalazi se na jugoistočnom delu nikšićkog polja, krajnjem toku reke Zete ili samo kilometar od Carevog mosta, velelepne građevine podignute krajem 18. veka.
Prva istraživanja ovde su počela daleke 1939. godine, ali nema više podataka o tom poduhvatu i ponoru Slivlje, kroz koji je sve do izgradnje HE „Perućica” slobodno oticalo više od 50 odsto ukupnog protoka vode u nikšićkom polju. Tek sa izgradnjom HE voda je usmerena u turbine najstarijeg crnogorskog proizvođača struje. Početkom septembra 1955. ekipa speleologa, među kojima su bili Egon Pretner i Franc Habe iz Postojne, Jovan Petrović iz Beograda i Miro Rutešić, inženjer geolog iz Nikšića, spustili su se u dužini od 173 i dubini po vertikali 150 metara.

Slivski ponor kod Nikšića posećivali su brojni speleolozi, naročito leti, kada presuše neke od reka, ali pisanih podataka o njihovim istraživanjima nema. Pre dve godine speleolozi iz Slovenije, sa Bleda i iz Kranja, počeli su istraživanja, ali je zbog vremenskih uslova ono prekinuto. Neretko se, naime, događalo da baš kada speleolozi krenu u istraživanje ponora počnu da padaju kiše i onda vode sa područja nikšićkog polja spreče dalje istraživanje ovog do sada neistraženog dela nikšićke opštine gde se, na 66,5 kvadratnih kilometara, nalazi više od 300 vrela i 886 ponora.

Malo gde se gde može videti da neko kraško polje, kao što je nikšićko, ima tri veštačke akumulacije - Vrtac, Krupac i Slano jezero. Početkom pedesetih izgrađena je veštačka akumulacija Vrtac na površini od 13,4 kvadratnih kilometara. Milioni kubika betona utrošeni su da bi se zatvorili ponori, ali uzalud. Ogromne količine vode tokom velikih padavina slobodno otiču ponorima ka Bjelopavlićkoj ravnici i Podgorici. Druga akumulacija - Krupac - izgrađena je na površini od 5,7, a Slano se prostire na 8,9 kvadratnih kilometara. Ova dva jezera, za razliku od jezera Vrtac, nemaju ponore i obezbeđuju HE „Perućica” velike količine vode.

Nikšićki speleolozi Goran Barović, Veselin Mijušković i Golub Ćulafić, koji su minulog leta napravili pravi podvig u istraživanju ponora Slivlje, kažu da je slivski ponor veoma težak i opasan za kretanje, naizmenično se izmenjuju stenovite vertikale i jezera koja su formirana na kraju njih. Zanimljivo je, kažu oni, da voda iz jezera ne otiče u smeru koji su očekivali, nego se pravac kretanja vode menja i ona odlazi ka severoistoku. Sve to pokazuje koliko je u kraškom polju nezahvalno procenjivati pravac voda. Tačno je da one idu ka HE „Perućica", ali nekim svojim putem, za speleologe još nepoznatim. Visinska razlika između ulaza ponor Slivlje i Glave Zete, gde se nalazi ova HE, iznosi 535 metara i nesumnjivo je da će proći još mnogo vremena dok ovaj ponor ne bude istražen.