Novi start restartovnja u Kemp-Dejvidu?

U utorak predsednik SAD Barak Obama precizirao je dnevni red sastanka sa novoizabranim predsednikom Rusije Vladimirom Putinom za kraj maja u Kemp-Dejvidu u SAD. To je dalje smanjenje nuklearnih arsenala. Očigledno biće označen novi start restartovanja koje je očigledno počelo da posustaje.

Obama je izjavio ovo istupajući pred studentima u Seulu, gde je stigao radi učešća u samitu o nuklearnoj bezbednosti. Takođe zamenik pomoćnika predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Ben Rods potvrdio je da je u toku sastanka u Seulu sa Dmitrijem Medvedevom predsednik SAD predložio svom ruskom kolegi da pristupe pregovorima o smanjenju nepostavljenih strateških nuklearnih bojevih glava i taktičkog nuklearnog naoružanja koje ne potpada pod dejstvo Sporazuma o strateškom naoružanju. Želimo da se krećemo dalje u poslu smanjenja nuklearnog naoružanja. Mi želio i dalje da sarađujemo sa Rusijom, izjavio je Rods. Takođe želimo da nastavimo razmatranje protivraketne odbrane na taj način da nam to omogući da postignemo progres po datom pitanju.

U decembru 2010. godine prilikom ratifikacije Sporazuma START-3 američki kongres je zatražio da se pregovara sa Rusijom o daljem smanjenju nuklearnog naoružanja, pre svega taktičkog. A u februaru ove godine Vašington post je saopštio da je Bela kuća dala naredbu da se pripreme varijante novog sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja između SAD i Rusije. Po tvrđenju agencije AR, SAD su razmatrale varijante potencijalno dubokih smanjenja psotavljenog nuklearnog naoružanja daljnjeg dometa, uključujući mogućnost dovođenja broja postavljenih nuklearnih bojevih glava od 1100 do 300-400. Sada maksimalna granica iznosi 1550 bojevih glava za svaku stranu.

Odgovor iz Moskve stigao je prilično brzo. 24. februara Vladimir Putin na sastanku sa ekspertima u oblasti bezbednosti izjavio je da dalji koraci u oblasti nuklearne bezbednosti treba da nose već kompleksni karakter i u toku tog procesa treba da učestvuju sve nuklearne države. Ne možemo da se beskrajno razoružavamo dok se neke druge nuklearne države naoružavaju. To je isključeno!

Osim toga, Putin je stavio do znanja da nuklearno razoružanje ne treba da postane sredstvo za postizanje prednosti u drugim vidovima naoružanja. On je podvukao da Rusija treba da stvori paritet u oblasti visokopreciznog oružja, koje je po svojim mogućnostima uporedivo sa oružjem za masovno uništavanje. Mi ćemo od nuklearnog naoružanja odustati tek onda kada budemo imali u naoružanju slične komplekse.

I što je najvažnije, Rusija razmatra procese razoružanja u sferi ofanzivnog naoružanja u neraskidivoj vezi sa strateškom odbranom. Ova teza je bila potvrđena u sovjetsko-američkom sporazumu o PRo 1972. godine, iz kojeg su SAD istupile za vreme administracije Džordža Buša mlađeg. Ipak, ovaj stav je zapisan u preambulu START-3, zato je povezivanje smanjenja naoružanja sa pregovorima o PRO neizbežna.

U istoriji rusko-američkih odnosa stroga konfrontacija pojavljuje se ne prvi put. Za vreme perestrojke lider SSSR Mihail Gorbačov morao je da rešava složeno pitanje o suprotstavljanju Strateškoj odbrambenoj inicijativi Rondalda Regana koja je podrazumevala višeešalonsku PRO sa elementima kosmičkog baziranja. U toku sastanka Gorbačova i Regana u Rejkaviku u oktobru 1986. godine dogovor o paketnom rešavanju problema PRO i Strateškog naoružanja bio je prilično blizak. Ali nije uspelo. SSSR nije bio spreman za njega, smatrajući da je Strateška odbrambena inicijativa nešto iz oblasti fantastike.

Ipak sada Moskva razmatra pretnju kao sasvim realnu. Na teritoriji SAD već su napravljena dva ešalona PRO, u planove se uključuje Evropa, da ne govorimo već o sistemima pomorskog baziranja. Na pragu su i razrade protivraketnog oružja po novim fizičkim principima.

Ipak nije činjenica da će u Kemp-Dejvidu Moskva i Vašington ući u klinč povodom tematike razoružanja. Reporterima TV kalana AVS pošlo je za rukom da snime deo razgovora Baraka Obame i predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva u Seulu, koji očigledno nije bio namenjen tuđim ušima. Obama je zamolio Medvedeva da prenese Putinu molbu da ne forsira rešenje problema PRO. Predsednik SAD je između ostalog rekao: Što se tiče svih tih pitanja, posebno o PRO, sve to može biti rešeno, ali glavno je da mi on da prostor za manevar. To su moji poslednjih izbori. Posle njih ću biti fleksibilniji, citira Ej-Bi-Si domaćina Bele kuće.

Naravno, predizborna borba u SAD vrši ozbiljan uticaj na spoljnu politiku zemlje. Kandiat Republikanske stranke Mit Romni, kritikujući Obaminu izjavu, nazvao je Rusiju glavnim geopolitičkim protivnikom SAD. Razume se, Romniju, koji po poslednjim anketiranjima zaostaje za Obamom za 10%, slične retoričke vežbe potrebne su kao vazduh. Ipak Obama i Putin 10. marta već su se dogovorili u telefonskom razgovoru da će propagandne trikove predizbornih kampanja ostaviti van razmatranja.

I razume se, ekscentrične izjave Obaminih konkurenata neće stvarati atmosferu na pregovorima u Kemp-Dejvidu. Ona je neophodna i Obami, koji ozbiljno računa na ponovni izbor i treba da predstavi jasni spoljnopolitički program za naredni mandat, i Putinu, koji započinje 6-godišnji predsednički ciklus. Konfrontacija nije potrebna nikome.