Nojev kovčeg za biljke u večitom ledu

2013. godine u Jakutiji treba da započne izgradnja Federalnog krioskladišta semena. Večiti led obećava da sačuva za buduće generacije savremeni biljni genofond. Biodiverzitet na Zemlji smanjuje se zabrinjavajućim tempom, i takva skladišta mogu da se pretvore u Nojev kovčeg za mnoge vrste kojima preti nestanak.

Problem očuvanja bioloških vrsta brine naučnike u čitavom svetu. Jedan od načina da se očuva aktuelni diverzitet je da se zamrzne genetski materijal, samim tim da se sačuva za kasnije razmnožavanje godinama ili čak decenijama unapred. Procedura nije jednostavna, mada kao nagradu čovečanstvo može da dobije bazu podataka za životinje i biljke, koji će možda do tada već nestati u prirodi.

Seme biljaka ovoj proceduri podleže prilično dobro. Ukupni broj banaka semena u raznim zemljama približava se do hiljadu i po. U njihovoj kolekciji čuva se do milion uzoraka. U Rusiji do danas glavni čuvar sličnih kolekcija bio je Savezni institut za uzgajanje biljaka Vavilov. Tamo ima oko 270 000 uzoraka.

Moguće je da će se narednih godina u Rusiji pojaviti još jedna slična banka. Odluka o izgradnji u Jakutsku prve linije Federalnog krioskladišta semenih kultura, retkih vrsta biljaka koje nestaju bila je doneta 2011. godine. Tada je započela rekonstrukcija na teritoriji Institua za proučavanje večitog leda Meljnikov Sibirskog odeljenja RAN. Tamo treba da bude postavljena prva linija krioskladišta, gde će na površini od oko 1900 kvadratnih metara biti uskladišteno preko 100 000 uzoraka. Projekat čija vrednost se procenjuje na 180 miliona rubalja, po planu, biće realizovan tokom 2013-15. godine. Na bazi krioskladišta u Jakutiji predlaže se da se ubuduće napravi Međunarodna kriobanka semena.

Jakutsko skladište pravi se u prirodnom frižideru – večitom ledu. Prednosti su očigledne – nema potrebe za skupim uređajima za hlađenje koji zavise od stalnog energetskog snabdevanja, zatim osetljivi su na prirodne katastrofe kao što su zemljotres i cunami.

Slična banka sada se pravi na Špicbergenu. To je Svetski fond semena koji su mediji nazvali Fondom sudnjeg dana. U njemu su sakupljene rezervne kopije uzoraka koji se čuvaju u bankama semena u svetu. Osim niske temperature, Špicbergen poseduje još jednu prednost: nalazi se u seizmički bezbednom regionu.

Osnova za jakutsku kriobanku bilo je dugogodiši eksperiment čuvanja semena u uslovima večitog leda, započet u podzemnoj laboratoriji Instituta za proučavanje večitog leda krajem 70-ih godina prošlog veka. Tada je u laboratoriju bilo smešteno više od 10 hiljada semena mahunarki iz kolekcije Instituta za uzgajanje biljaka Vavilov. Kasnije im je dodato oko hiljadu uzoraka semena poljoprivrednih i divljih kultura Jakutije. 33 godine posle početka eksperimenta bili su rezimirani njegovi preliminarni rezultati koji su se ispostavili vrlo ohrabrujućim: seme se sačuvalo vrlo dobro, sposobnost klijanja je sačuvana na nivou od 80-100%.

Između ostalog, kako podvlače naučnici, od laboratorijskih istraživanja do prave banke sa uzorcima ne samo poljoprivrednih nego i divljih biljaka predstoji da se pređe prilično dug put kako bi se detaljno istražile osobine čuvanja semena različitih vrsta. Radi se između ostalog o tome što je za dugotrajno čuvanje seme potrebno osušiti, a zatim čuvati uz pravilni balans temperature i vlažnosti.

Neophodnost da se sačuva seme diktirana je naglim smanjenjem biodiverziteta na Zemlji. Tempo je takav da se već govori o velikom odumiranju vrsta poput onog koje je pogodilo planetu na kraju permskog ili perioda krede, kada su izumrli dinosaurusi. Ovaj proces povezuju sa globalnim promenama klime u toku kojih će biljke neprilagođene novim uslovima jednostavno nestati. Banke semena jedan su od pokušaja da se za potomke sačuva makar mali deo biljnog diverziteta današnje Zemlje.

Mogućnosti postojećih banaka relativno su male, ipak u nekim slučajevima pomoću njih već polazi za rukom da se ponovo vrate u prirodu nestale vrste. Bogatstvo sakupljeno u bankama semena može da se čuva i zatim postepeno koristi za borbu protiv gladi, koju su UN proglasile jednim od najvažnijih problema čovečanstva. Razume se, same banke semena neće psotati sveopšta žitnica. Njihova funkcija ostaje ista: da čuvaju uzorke koji kasnije mogu da se upotrebe u potrošačke svrhe.