Kameron se spustio na dno

Poznati holivudski filmski režiser, autor oskarovskih filmova Titanik i Avatarm, Džejms Kameron, dodao je među svoje uspehe i slavu prvog čoveka koji se sam spustio na najdublje mesto Svetskog mora. U ponedeljak, 26. marta, on je boravio na dnu Marianske depresije.

Osećaj da se iznad glave nalazi sloj od 11 kilometara vode nije prijatan. Najmanji kvar batiskafa mogao je da dovede do toga da se uređaj za sekundu pretvori u pljeskavicu. Ostalo je da se nadamo da je sve konstruisano tačno, izneo je misli Džejms Kameron, vrativši se na površinu.

Režiser je lično učestvovao u razradi batiskafa od 12 tona Dip Si Čelindžer. Prvo ispitivanje dubinska kapsula je prošla pre nekoliko dana, kada se Kameron spustio u blizini ostrva Nova Gvineja u Solomonovom moru na dubinu od 8 kilometara. Sada je on boravio na dnu Bezdana Čelindžera i Marijanske depresije. Samim tim režiser je dokazao da su takva spuštanja u principu moguća, govori zamenik direktora Saveznog Naučnog istituta za geologiju i minieralne resurse Svetskog mora Georgij Čerkašev.

Džejms Kameron, kao što se zna, nije naučnik, ali on je takav, tačnije čovek koji voli da učestvuje u svakakvim rizičnim ekspedicijama radi izučavanja i popularizacije naučnih istraživanja. Za naučnike ovo spuštanje otvara mnoštvo mogućnosti da ubuduće koriste ove tehnologije, rade na takvim dubinama i posmatraju sve svojim očima zato što sada postoje uređaji koji omogućavaju da se na takvim dubinama vrše posmatranja bez učešća čoveka. Ali učešće čoveka, naravno, daje dodatne prednosti, zato što ljudsko oko ništa ne može da zameni.

Pre toga prvi i jedini put ljudi su se spuštali na takvu dubinu pre više od pola veka. 1960. godine Bezdan Čelendžera posetio je potpukovnik američke ratne mornarice Don Volš i švajcarski okeanograf Žak Pikar. Oni su se zadržali na dnu okeana oko 20 minuta, ali malo šta su uspeli da vide zbog peska i mulja koji je podigao batiskaf. Kameronov uređaj, osim foto i videoopreme, opremljen je uređajima koji omogućavaju da se uzmu uzorci tla, biljaka i živih organizama. Tako da rezultat ekspedicije režisera neće biti samo 3D film, već i niz naučnih otkrića, smatra profesor katedre za ihtiologiju biološkog fakulteta Moskovsko državnog univerziteta Aleksandar Kasumjan.

Marianska depresija je najdublje mesto na Zemlji. Tamo su neverovatno teški uslovi za život: niske temperature, potpuni mrak, kolosalni pritisak. Bez obzira na to, tamo postoji život. Za sada ne znamo baš koje forme mogu tamo da prežive, i to je vrlo zanimljivo sa tačke gledišta opšte biologije u kakvim uslovima u principu živi organizmi mogu da se prilagođavaju i uspešno egzistiraju. Uopšte, okean i njegove dubine verovatno su najmanje istraženo mesto na Zemlji. I tamo nas očekuje mnoštvo svakakvih iznenađenja.

Sam Kameron uoči spuštanja nije isključio da tamo, u tamnim dubinama gde još nije stigla zemaljska civilizacija, mogu da se skrivaju vanzemaljci. Da li je tako ili nije, za sada se ne zna, ali pod utiskom sa dubine od 11 kilometara režiser može da dobije ideju da snimi novi fantastični film u duhu Avatara.