Azijski džinovi najveći uvoznici oružja u svetu

Ne samo ekonomska, već i vojna moć se pomera u Aziju. Teritorijalni sporovi doprinose rastu militarizacije Azije.  Povećavanje suparništva između SAD i Kine, Kine i Indije provociraju susede na  ubrzanu modernizaciju svog vojnog potencijala. U referatu Stokholmskog instituta istraživanja problema mira navedeni su podaci da je 5 zemalja Azije bilo 2011. godine na čelu spiska najvećih svetskih uvoznika oružja.

Na prvom mestu je Indija, koja uvozi 10 odsto svetskog oružja u toku poslednjih 5 godina. Iza nje je Južna Koreja sa 6 odsto, Pakistan i Kina  uvoze po 5 odsto, Singapur 4 odsto. Dakle, ta petorka kupuje 30 odsto ukupnog obima naoružanja. Ukupno su azijske zemlje, prema podacima švedskih eksperata, kupile 44 odsto svetskog  naoružanja u toku 5 godina. To je odraz pomeranja centra sveta u Aziju, - smatra rukovodilac Instituta političke i vojne analize Aleksandar Hramčihin.

Tamo se već davno pomerila ekonomska moć, prirodno je da je  tamo prešla i vojna moć. U tim zemljama  su mnogo manji troškovi održavanja  sastava armije.

Inače, vojni troškovi prve petorice svetskih uvoznika oružja se takođe brzo povećavaju. U Indiji  oni  iznose skoro 40 milijardi dolara, u Kini 110 milijardi dolara. Vojni analitičar Aleksandar Šaravin je ubeđen da sve to pruža direktni uticaj na vojno-političku situaciju u svetu.

On je takođe skrenuo pažnju i na drugu važnu geopolitičku tendenciju. Mnoge azijske zemlje rast ekonomije konvertiraju pre svega u povećanje vojnog potencijala.

Kina je očiti primer. Istim putem se kreće i Indija. Poznato je da među azijskim zemljama postoji mnogo ozbiljnih protivrečnosti i tinjajućih konflikata.To su teritorijalne pretenzije, recimo, Kine ka Indiji, Indije ka Pakistanu i obrnuto. Visoki je stepen napetosti na Korejskom poluostrvu. Pri tome  ni Japan ne ostaje po strani. Razumljiva je težnja ostalih država da učvrste svoje oružane snage, kada se susedi bave time. Bilo bi čudno, kada bi neka država  počela trku u naoružanju, a druga država  je ostala ravnodušna prema tome.

Kina, recimo, u sprovođenju svoje vojne strategije  očito koristi primer SAD. Ona učvršćuje oružane snage radi zaštite svojih političkih i komercijalnih interesa u inostranstvu. Indija direktno obrazlaže rast kupovina naoružanja povećanjem prisutnosti Kine u Indijskom okeanu. Pri tome Kina koristi svoje tesne veze s Paktistanom – istorijskim neprijateljem Indije – i Mjanmom – istorijskim saveznikom Indije.

Mnoge azijske zemlje su primorane da obnavljaju svoje arsenale na račun uvoza savremenog oružja i zbog teritorijalnog spora oko akvatorija u Južno-Kineskom moru, između ostalih, Filipini i Vijetnam. Njihov konflikt s Kinom se u vezi sa time zaoštrava, - kaže Vladimir Jevsejev.

Dolazi do polarizacije interesa, dakle, nastaje želja imati takav vojni potencijal koji bi mogao da se suprotstavi eventualnoj opasnosti po svoje interese i bezbednost. Nažalost, svet od toga ne postaje stabilniji. Sa tog gledišta svaka država usvaja za sebe svoje rešenje. Neke smatraju da je bolje biti pod okriljem SAD, koje pri tome preuzimaju obavezu da osiguraju bezbednost svojih partnera. Druge žele da budu nezavisnije, ali u tom slučaju moraju da troše sve veća sredstva za oružje, odbranu.

U vezi sa time eksperti ne isključuju da će nova strategija SAD, usmerena na povećanje svog vojno-političkog prisustva u Azijsko-Pacifičkom regionu, podstaći trku u naoružanju u nizu zemalja, pre svega u Kini.

Danas se povećanje u zemljama Azije vojnog potencijala, između ostalog i na račun uvoza oružja, odvija u razmerima bez presedana. Pri tome tempo trke u naoružanju je neviđen od vremena otvorene konfrontacije u regionu vojno-političkih blokova 1970-h godina proteklog veka. Sudeći po svemu, Azija ne želi da ustupi drugim regionima sveta svoje liderstvo u tome.