Lažna ostavka Zlajinog malog

 

Ali da pređemo preko filozofske, stilske i logičke diverzije pod naslovom „O svemu, a i šire" i da se pozabavimo uzrocima i posledicama Komšićeve ostavke. Navodno principijelnom Komšiću zasmetala je neprincipijelna politika koju vodi vrh SDP-a. Interesantno je da mu nije zasmetalo to što je na funkciju hrvatskog člana Predsedništva BiH došao bošnjačkim glasovima. To je, valjda, principijelno. Poput Šćepana Malog koji se izdavao za ruskog cara i Željko je godinama principijelno glumio hrvatskog gospodina „člana", razbijao hrvatsku konstitutivnost u BiH, koja je, zahvaljujući i njemu, dostigla stepen potpune političke i nacionalne frustracije. Lažni član Željko Mali godinama je principijelno ikebanisao u SDP-u, gradeći toj partiji toliko joj potrebni multietnički plašt. Problem i za njega i za partiju je postalo to što se i sam počeo skrivati iza tog plašta.

Neartikulisan u politici, trapav u diplomatiji, neotesan u javnoj komunikaciji Lažni član je u jednom momentu shvatio da je u stanje opšte zapuštenosti došao zahvaljujući svom stranačkom šefu Zlaji, kome je savršeno odgovarao baš takav kakav jeste. Političkim rečnikom kazano - nikakav. Odjednom mu je, takvom kakav jeste, sinulo da ako Zlaja nastavi da ga množi sa nulom, više neće smeti ni da pomisli na Vuka, a ni Koštunici da poruči da će ostati i bez prsta i bez ruke. Zabolela ga je neprincipijelna politika vrha SDP-a, iako ga nije bolelo što je ta partija godinu dana magarčila građane BiH, ne dozvoljavajući da se ispoštuje volja birača i da se formira vlast. Pukao je i podneo ostavku, poželevši da bar tako nanese malo duševne boli svom šefu.

Sve ostalo se dešavalo po scenariju klasične političke sapunice, u kojem se još od početka, od trenutka kada je Lažni član uslikan sa Bakirom Hadžiomerovićem na popodnevnoj kafi, znalo da je ostavka lažna, baš kao i cela politička figura druga gospodina člana. Uvidevši da je scenario isuviše suvoparan, stari dramaturški lisac Zlaja nije dopustio da sve završi bez kulminacije - „dramatične" sednice Predsedništva SDP-a na kojoj se drug član poklopio ušima, Zlajinim obećanjem da se više neće kandidovati za šefa i časnom pionirskom rečju svih drugova da će konačno udarnički zasukati rukave i početi da prave državu.

Šta smo još saznali iz lažne ostavke Zlajinog Malog? Saznali smo da šef države (Komšić) i ministar spoljnih poslova (Lagumdžija) sa celokupnom bratijom državnih i federalnih funkcionera održavaju partijske sastanke u po radnog vremena. Jesu li na radnim mestima uzeli slobodan dan? Hoće li im dva dana biti odbijena od godišnjeg odmora? Hoće li Komšiću biti smanjena plata zato što sa Bakirom Hadžiomerovićem sedi u kafiću „Zlatna ribica", umesto da je na radnom mestu, u Predsedništvu BiH i da radi posao za koji je debelo plaćen? Hoće li se oni koji se busaju u prsa i tvrde da krvare zarad BiH početi makar formalno da je poštuju? Hoće li ličnim primerom pokazati da je država ipak važnija i jača od partije? Možda se i o tome može porazgovarati na sedeljkama SDP-a. A i šire.