Budućnost države Srbije
Tajkuni, političari, ambasadori, optužbe, kontraoptužbe i demantiji, Srbija zaista uvek ima čime da se zabavlja. Samo je pitanje gde je u toj „zabavi” i država? Da li je dorasla novom tipu izazova? Čini se da skoro svaka diskusija o državnoj politici počinje i završava istom tezom: država je u defanzivi, njena moć da vlada topi se.
Da li, dakle, u vreme globalne ekonomije mnoge vlade, pa i naša, postaju puke sluge međunarodnog tržišta? Na „levici” i na „desnici” u Srbiji svi se danas rado, ili nerado, klanjaju globalnom kapitalizmu. Prave debate o „globalizaciji”, bilo da je to loša ili dobra stvar, bilo da smo protiv nje ili je prihvatamo. I onda, naravno, imamo afere kojih smo svedoci ovih dana.
Dakle, hajde da problem pokušamo da sagledamo optimistički i pesimistički. Optimisti bi rekli da je vlada izgubila deo slobode da rukovodi privredom po svojoj volji i da je smanjeni ekonomski suverenitet države logičan rezultat pobede međunarodnog kapitalizma, koji, opet, ubrzava tehnološki napredak i ublažava globalno siromaštvo.
Pesimisti smatraju da je potrebna ravnoteža između efikasne države i ekonomske efikasnosti koju mogu da obezbede tržišne snage. Pesimisti kažu da je korist od globalizacije mnogo manja nego što optimisti pretpostavljaju, a šteta mnogo veća.
Po njima, ako koristi ima, ona se nepravedno deli unutar društva, što je ključni momenat koji optimisti ignorišu.
Pesimisti priznaju da se u globalnom kapitalizmu bogate kapitalisti, a ne radnici, i da će među radnicima najgore proći nekvalifikovani. Globalizacija će povećati nejednakosti, pogoršati siromaštvo i sve više voditi u socijalnu „isključivost”. Danak će biti plaćen, čak i da globalizacija uspe pod svojim uslovima, u trenutku kada sposobnost vlade da odgovori na nju slabi. A nesposobnost bilo koje vlade da deluje potkopava temelje demokratije, i kada napredovanje tržišnih snaga uvuče kapitalizam u novu krizu – Marks će se poslednji smejati.
Najnoviji talas štrajkova u Srbiji je, zapravo, to. Ko je onda u pravu, optimisti ili pesimisti? Možda država, pa i srpska, i nije toliko u defanzivi, možda globalizacija i neće odigrati odlučujuću ulogu u određivanju budućnosti države, a možda i slabljenje ovlašćenja države i nije taj danak za odgovarajuće koristi, konačno, možda su efekti globalizacije preuveličani, jer globalizacija glavni zadatak ne izvršava dovoljno temeljito?
U državama razvijene ekonomije osnovno pitanje nije da li je demokratija kompatibilna sa globalizacijom, već, naizgled malo čudno, da li je demokratija uopšte kompatibilna sa slobodom? Jer, demokratija i sloboda su, naizgled, dve strane iste medalje: može li biti jedne bez druge? Zapravo, sloboda i demokratija svakako su povezane, baš kao sloboda i kapitalizam, ali su pesimisti u pravu kada postavljaju pitanje može li kapitalizam i dalje srećno opstajati paralelno sa demokratijom.
Naime, pesimisti smatraju da će se kapitalizam na kraju pokazati toliko socijalno katastrofalan da će demokratske države biti naprosto ugušene u talasu štrajkova i protesta, a umesto njih će doći nedemokratski režimi. Moguć je i nešto drugačiji scenario: popustljive prema antiliberalnim vrednostima, demokratske države će možda kapitalizmu postaviti takve zahteve i ograničenja, pa će on, zajedno sa slobodom, i lagano slabiti. Novonastali politički poredak bi opet mogao da bude „demokratski”, ali zato ništa manje disfunkcionalan i, u krajnjem slučaju, ništa manje tiranski.
U siromašnijim državama, poput Srbije, narod strepi od globalizacije i ekonomske nesigurnosti. Bilo koja vlast u Srbiji sklopila je mir sa svetom biznisa. Naravno, era velike vlade mrtva je u celom svetu, pa ni naša vlada ne vidi sebe kao branioca organizovanih sindikata, niti kao pristalicu javnih troškova. Reči kao „preduzetništvo” i „šanse” potpuno su se odomaćile. Naši postsocijalistički levičari, ako su još uopšte i levičari, odbacili su tradicionalne retoričke figure, pa čak i omiljene instrumente ekonomske kontrole, iako levica u Srbiji tvrdi da se njene tradicionalne vrednosti u odnosu na kapital i radnike nisu promenile. U predizbornim obećanjima u Srbiji svi se pomno čuvaju bilo kakvog obećanja da će ojačati ulogu države. Iako su privlačne strane kolektivizma i antiindividualizma očigledno popularne kod birača, posebno kad nemaju veze sa diskusijama o politici neophodnoj da bi se sproveli u delo. Demokratiji odgovaraju takve vrednosti. Kapitalizmu ne odgovaraju.
No, čak i da je ova procena potpuno ispravna, zašto zvuči uverljivije pretpostavka da će demokratija potkopati kapitalizam, a ne obrnuto, kako kažu pesimisti globalne ekonomije? Odgovor je jednostavan: zato što se to upravo zbiva poslednjih 60 godina.
Pokušajte u svemu tome prepoznati naše tajkune, političare, akreditovane ambasadore, optužbe i demantije. Demokratiju i globalizaciju. U državi Srbiji.
- Izvor
- Srpska dijaspora
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Budući predsednik SAD ranije je bio optužen za subverziju izbora 2020. godine i nepravilno rukovanje poverljivim dokumentima.
Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.
„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.
RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.