Put opozicije: sa trgova u stranku

Protestni pokret na ulicama kao oblik izražavanja građanskog stava u Rusiji je ostvario svoj potencijal i nema perspektive, zato opozicija trenutno traži nove načine da utiče na vlast.

Dok su akcije u Moskvi u decembru okupljale do 100 hiljada „nezadovoljnih građana“, na poslednji miting koji je održan 10. marta u ulici Novi Arbat došlo je samo 25 hiljada. To su brojevi koje su predstavili organizatori akcija, prema zvaničnim podacima bilo je još manje učesnika. Razlozi za promenu raspoloženja među pristalicama opozicije su očigledni, rekla je u intervjuu „Glasu Rusije“ direktorka Centra za proučavanje elita Olga Krištanovska.

Glavni povod za protestne aktivnosti na ulicama ipak su bili izbori. To su „revolucije elektorata“: čim nema izbora, nema ni revolucije. Ali razlozi nezadovoljstva i nerešeni problemi su i dalje tu. Zato mislim da je naivno misliti da će se ljudi smiriti i vratiti u prethodno stanje. Ljudi žele demokratiju, veću transparentnost države.  

Da budemo potpuno precizni, aktivnosti opozicije uglavnom su zabeležene u Moskvi i odnosile su se pre svega na određenu socijalnu grupu. S tim se slaže i jedan od učesnika u akcijama novinar Artjom Sablin.

Više od 60 odsto ima visoko obrazovanje, još 8 odsto ima dva visoka obrazovanja. To nedvosmisleno upućuje na socijalni sastav učesnika mittinga: to su ljudi koji se bave intelektualnim poslom. U većim gradovima se proširila takozvana srednja klasa koja je počela da razmišlja ne samo o tome kako da nađe posao, već je počela da razmišlja o svojim elementarnim građanskim i političkim pravima. (konec golosa).

Ali se danas među ljudima koje su na mitinge izmamile parole o političkoj slobodi i demokratiji može videti određena zbunjenost. „Razumna srednja klasa“ je za vreme mitinga shvatila da opozicija nema sistematičan program, nema jedinstvo, pa u suštini nema ni lidera. Navaljni se ne prihvata te uloge, druga „lica“ kao što su Boris Nemcov, Vladimir Rižkov i Mihail Kasjanov takođe nisu uspela da se postave lideri i da narodu ponude nešto konkretno.

Mnogi učesnici u mitinzima su rekli da im je dosta „istih lica i partija“ na vlasti. Organizatori akcija su takođe tražili veći diverzitet u politici. Političke reforme u Rusiji su pripremane odavno, predsednik Dmitrij Medvedev je već potpisao paket nacrta zakona, Državna Duma ih razmatra. Tako da bi bilo bolje da oni koji se izjašnjavaju protiv sistema razmisle kako da se uklope u taj novi sistem, smatra politikolog Dmitrij Abzalov.

Ljudi koji su tamo zastupljeni, čak i na nivou lidera, veoma su različiti. Tamo ima i levih i desnih pokreta. Mislim da je potrebno da formiraju različite „tačke ulaska“ u politički sistem, da svoje zahteve i nezadovoljstvo transformišu u jedan program ili projekat.  
Đ
DIKTOR: U međuvremenu u ministarstvu pravosuđa se stvorio veliki red. Od 1. januara 2013. godine počeće registracija partija prema novim pravilima (500 članova umesto 40 hiljada). Ali se zahtevi primaju već sada, dokumenta je već podnelo 68 organizacija.