BRIKS razmišlja o "otkazu" dolaru

Težnja zemalja BRIKS da smanje korišćenje dolara opravdana je i ne nosi velike rizike, smatraju ruski eksperti. Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Amerika nameravaju ne samo da smanje udeo američke valute prilikom obračunavanja. Reč je o prelasku na međusobno kreditiranje u nacionalnoj valuti. Sporazum između članova grupe može biti potpisan već na narednom samitu u Nju Delhiju 29. marta. Eksperti ističu da posetepeno odustajanje od dolara može da postane važna etapa sa tačke gledišta razvoja BRIKS.

Inicijator svojevrsnog „otkaza“ američkoj valuti je Kina. Upravo Peking danas drži najveće dolarske rezerve. I zakonomerno teži da smanji potencijalne rizike vezane sa stanjem američke ekonomije. Državni dug SAD već je premašio 15 biliona dolara, sama valuta poslednjih godina je emitovana praktično bez kontrole. U tim uslovima inicijativa Pekinga jasna je i dosledna, rekao je za Glas Rusije ekonomista Aleksandar Osin:

Kina u suštini izjavljuje da je aktualna ekonomija neefikasna i da provocira rizike. Kina ima 3 biliona dolara rezervi. Ona u jednom trenutku ne želi da ih izgubi, a da nema pojas za spasavanje. Kina stvara mehanizam, sistem saradnje, između ostalog sa alterantivnim uvoznicima njene produkcije i sa zemaljama koje joj pružaju sirovine. Radi se i u političkoj i u ekonomskoj sferi na jačanju strukture ekonomski višepolarnog sveta. To je normalna situacija.

Još pre godinu dana na samitu u kineskom gradu Sanjja bio je potpisan okvirni dogovor između država grupe BRIKS. On je deklarisao prelazak na međusobna obračunavanja i kredite u nacionalnim valutama. CB Kine čak je izjavila da izdvaja specijalni fond od 10 milijardi juana. Pristala je da ga finansira i ruska CB. Dokument koji će moguće potpisati u Nju Delhiju do kraja marta 2012. godine, faktički pokreće ovaj proces, ističu eksperti. Pitanje je samo u rizicima. Ovde se ocene razlikuju. Za Rusiju posledice tog koraka će biti najteže predvideti, smatra rukovodilac Instituta za nacionalnu strategiju Nikita Kričevski:

Postoji potreba zemalja za jačanjem trgovinskih i ekonomskih veza između sebe. Ali uporedo sa tim glavni deo sirovinskih tržišta istorijski trguje u dolarima. I svi pokušaji da se izbegne dolar kao univerzalno sredstvo obračunavanja za pojedinu sirovinsku robu završeni su neuspehom. Prilikom obračunavanja za drugu robu, zato što Rusiaj isporučuje u zemlje BRIKS ne samo sirovine, već i robu, između ostalog finalne proizvodnje, ne isključujem da Moskva može da pređe na obračunavanje sa partnerima u nacionalnoj valuti. Ali sa druge strane, postavlja se pitanje: a šta sa tim valutama činiti dalje?

Zaista, za sada valute zemalja BRIKS nisu konvertibilne. Šta više, juan je vezan za dolar. Ipak i Moskva i Peking su izjavili da pitanje konvertiranja može da bude rešeno već u naredno vreme. Same zemlje aktivno rade na popularizaciji i juana i rublje. Peking trguje sa susedima iz Jugoistiočne Azije i kreditira ih. Udeo operacija u ruskim rubljama na prostoru ZND već je premašio 50%. Pa i u pograničnim teritorijama trgovina između dve zemlje odavno se vodi u juanima i rubljama. Po mišljenju finansiste Romana Andrejeva:

To što zemlje BRIKS smanjuju obime korišćenja dolara prilično je logičan korak, odluka koja će stabilizovati i svetske i domaću ekonomiju. Između ostalog, u Rusiji smo među prvima uveli bivalutnu korpu u svojim obračunavanjima: kod nas se međunarodne rezerve čuvaju u obe valute. To je prilično povoljno. Zlatne i devizne rezerve ne pate toliko od kretanja valutnih kurseva dolar-evro.

Eksperti se slažu da je sada teško govoriti o pravom i istovremenom prelasku na obračunavanja i kredite u nacionalnoj valuti među zemaljama BRIKS. Previše su različite strukture izvoza, njegova orijentacija. Glavni trgovinski partner Pekinga je SAD, a Rusije EU. Ipak konkretni koraci da se to ispravi već se čine. Tako Rusija sada sve aktivnije lobira svoje ekonomske intrese u Azijsko-Tihookeanskom regionu, a Kina već nekoliko godina radi u Africi, između ostalog sa kompanijama JAR.