NATO na Balkanu stiče apetit

Nacrt zakona o širenju NATO-a, pozvan da se ubrza priključenje alijansi BiH, BJR Makedonije, Crne Gore, kao i Gruzije, podnet je u petak Kongresu SAD. Njegov autor je poznati senator-republikanac od države Indijana Ričard Lugar.  U nacrtu zakona se konstatuje da SAD nastavljaju da podržavaju politiku otvorenih vrata prema prijemu novih članica.

Dokument, koji je pripremio senator Lugar, poziva predsednika Obamu da pruži striktnu putnu kartu za članstvo u NATO navedenih država na samitu alijanse u Čikagu u maju ove godine. Širenje NATO je ključni element, koji doprinosi učvršćenju stabilnosti i sprovođenju političkih reformi u novim demokratijama Centralne i Istočne Evrope, kao i na Balkanu, - izjavio je  autor. – Perspektive članstva u NATO paktu ne samo da su učvrstili regionalnu bezbednost, već i pomažu zemljama da postanu bliski partneri SAD u sferi ekonomije i nacionalne bezbednosti.

Šta se krije iza lepih reči senatora: jednostavna i razumljiva težnja da SAD učvrste svoju vojnu prisutnost u strateški važnom regionu ili SAD imaju neke daleke planove? U bilo kom slučaju dokument odražava interese SAD. Međutim, u kojoj meri su za njega zainteresovane balkanske države? To smo pitanje postavili autoritativnom ruskom balkanisti Georgiju Engelgardtu.

Vlasti BJR Makedonije i Crne Gore su ozbiljno zainteresovane za integraciju svojih zemalja u NATO. One to tretiraju kao element svog napredovanja za priključenje EU. Recimo, za BJR Makedoniju, koja je stekla status kandidata još pre 7 godina, a koja sve do sada ne može da počne pregovore, to je korak  napred. Međutim, za BiH je to ustvari veoma složeno pitanje: mišlenja  povodom integracije u NATO su dijametralno suprotna. Za  evroatlantsku integraciju je uvek istupao Vrhovni predstavnik međunarodne zajednice u BiH. Tu su ideju podržavali i podržavaju Muslimani i Hrvati. Međutim, Srbi i njihova autonomna zajednica, Republika Srbska, raspoloženi su veoma negativno prema učlanjivanju Bosne  u NATO. Dakle, kako će Bosna kao celina odlučivati i praviti realne korake za integraciju u NATO, za sada nije jasno.

Prema nekim informacijama, posebno poglavlje nacrta zakona posvećeno je nuklearnim snagama SAD u Evropi. U njemu, između ostalog, proglašava se da saveznici u NATO-u moraju da prošire sistem uzdržavanja u cilju borbe protiv niza opasnosti 21. veka, između ostalog, putem razrade PRO. Na budućim pregovorima, - govori se u dokumentu, -  neophodno je ubediti RF da poveća transparentnost u pitanjima nestrateških nuklearnih naoružanja u Evropi, te pomeri ta naoružanja dalje od teritorija zemalja-članica NATO. Ta je ideja  izazvala kod ruskog eksperta-balkaniste Georgija Engelgardta neke sumnje.

Svakako, za SAD je od velikog značaja da bi sve vlade podržale politiku širenja NATO ili  stvaranje  PRO, te, prirodno, podržali taj nacrt na međunarodnim i evropskim forumima. U slučaju neophodnosti bi pružili svoju teritoriju za baziranje elemenata sistema PRO. Očigledno je da će vlade BJR Makedonije i Crne Gore biti spremne da pristanu na to. Međutim, što se tiče BiH, muslimanski i hrvatski deo će verovatno to prihvatiti blagonaklono, međutim, Srbi (bar zbog svoje istorije – Srbi u Republici Srbskoj su bili podvrgavani bombardovanjima NATO-a pre 18 godina, te Srbi u Srbiji 1999. godine)  će biti protiv, recimo, pružanja teritorije za objekte. To izaziva velika pitanja.

Međutim,  najozbiljnije pitanje: da li je slučajno što je nacrt zakona o širenju NATO podnet uoči godišnjice NATO-ve agresije protiv Jugoslavije, verovatno će ostati bez odgovora.

Inače, kada je reč o velikim novčanim iznosima, nezgodna pitanja  nestaju. Setimo se, još  pre 4 godine vlada SAD je izdvojila 66,5 miliona dolara za modernizaciju bugarskih vojnih baza, koje Vašington smatra strateškim objektima za borbu protiv međunarodnog terorizma. Snagama NATO je armija relativno male po svojoj teritoriji Bugarske  postala jedna od najjačih na Balkanu. Novac, kao što se kaže, ne smrdi.