I delfini su ljudi

Strani naučnici predlažu da se delfinima dodele ljudska prava. Oni su uvereni da ti sisari imaju dovoljnu pamet da bi ljudi postupali s njima kao sebi sličnim. Aktivisti očuvanja prirode pozivaju da se usvoji Povelja prava  kitova, čije bi odredbe uvažavala međunarodna i nacionalna zakonodavstva. Mnoge vrste tih divnih bića su unete u Crvenu knjigu, zabranjeno je njihovo istrebljivanje. Međutim, zaštitnici životinja smatraju da održavanje delfina u zatočeništvu nije etično, te nedopustivo.

Takva neobična odluka  je usvojena u kanadskom Vankuveru na godišnjoj skupštini Američkog udruženja za unapređenje nauke. U Povelji prava  kitova pominje se pravo svake životinje porodice kitova na život i «ljudski» postupak prema njima. Oni ne smeju da budu u zatočeništu, ne sme se ih eksploatisati, postupati s njima surovo, lišavati prirodne sredine, oni ne smeju biti svojina neke države, korporacije, grupe ljudi ili jednog čoveka.

Prema mišlenju niza stranih stručnjaka, složenost mozga delfina i kitova je slična ljudskoj. Zato kitovi imaju samosvest koja je slična homo sapiens. Profesor etike Tom Vajt iz Los-Anđelesa smatra da namerno ubistvo takvog individa je etički slično namernom ubistvu ljudskog bića.

Šef laboratorije morskih sisara Instituta okeanologije RAN Vsevolod Beljkovič ipak smatra da ne vredi poistovećivanje delfina i ljudi.

Delfini su visokorazvijena bića. Ona imaju emocije, odličnu memoriju, sistem komunikacije, veze. Međutim, o samosvesti ništa ne mogu da kažem, - sumnja biolog. – Sve životinje imaju velike sposobnosti, među njima nema budala, sve su emotivne, svakako, svako na svoj način. Njihovi osećaji i mogućnosti su adaptirani za uslove gde živi  životinja.

Zaštitnici prava delfina insistiraju da ta bića pate u zatočeništvu. U prirodnoj sredini njihovog živlenja - u moru - slana voda obezbeđuje stalnu sanaciju njihove kože. U delfinarijumu tu ulogu igra hlor, od kojeg nastaju kožna obolenja, što više, delfini gube vid. Ti krupni sisari ne mogu da se normalno kreću u ograničenom prostoru. U prirodi delfini tokom danonoćja savladavaju oko 160 kilometara i rone na dubinu od 200 metara. Nijedan delfinarijum ne može da im obezbedi takve mogućnosti. Vsevolod Beljkovič smatra  da treba imati ubedljiva obrazloženja za održavanje  bilo koje životinje, pa i delfina, u uslovima zatočeništva.

Koja su to obrazloženja? Milioni ljudi nikada neće videti tu životinju ako im se ona ne pokaže. Ne mogu svi ploviti morem i gledati delfine! Zato je jedini način delfinarijum. To je važno, jer je nemoguće voleti apstraktno. Treba tog delfina videti, pomaziti, shvatiti konkretno da je to divno stvorenje. Međutim, održavati delfina u delfinarijumu moguće je samo uz uvažavanje potrebnih uslova – obima vode i njenog kvaliteta.

Prema rečima ruskog naučnika, u SAD-u od 1972. godine važi zakon, koji priznaje morske sisare za divne tvorevine prirode, koje se ne sme ubijati, loviti, prodavati itd. Zato nije razumljivo zašto je potrebna  dorpunska povelja prava kitova. Pored toga, ako se u okviru tog dokumenta usvoji program produbljenog istraživanja tih životinja, onda bi se ta izjava mogla samo pozdravati. Kada se uporedi on, šta smo znali o delfinima pre 10 godina i danas, napredak je veoma slab, - konstatuje stručnjak. – Te životinje ostaju za nas zagonetka.