Godina posle Fukušime: prevladavanje sindroma

Minutom ćutanja u Japanu je u nedelju 11. marta ukazana počast žrtvama Velikog istočnog zemljotresa. Tačno pre godinu dana u 14:46 po lokalnom vremenu ostrva su potresli zemljotresi jačine 9 stepeni, zatim se na obalu obrušio cunami visok 10 metara. U budističkom hramu Sitenodzi gori 16 hiljada sveća — po jedna za svakog poginulog u ovoj katastrofi.

16 hiljada je zvanično priznati broj žrtava prošlogodišnje tragedije u Japanu. Još 3000 ljudi do sada se smatra nestalim, mada je godinu dana posle nesreće jasno da nema nade u njihov povratak. 11. marta 2011. godine zemljotres i cunami razorili su oko 330 hiljada kuća. Najviše su postradale prefekture Ivate, Mijagi i Fukušima. Obala do danas nije potpuno raščišćena od ruševina.

Minut ćutanja bio je proglašen i u nuklearnoj centrali Fukušima-1. Udarac cunamija je izazvao havariju na nuklearci, posle čega je region bio podvrgnut radioaktivnoj kontaminaciji. Oko 160 hiljada stanovnika tada je bilo primorano da napusti svoje domove. Sistemi centrale balansirali su na ivici eksplozije. Zbog toga čudi reakcija operatera centrale, kompanije TERSO, na havariju, istakao je u intervjuu za Glas Rusije zamenik direktora Saveznog naučno-istraživačkog instituta nuklearne mašinogradnje Igor Ostercov:

Oni su imali vreme, najmanje 24 sata, kako bi sve obnovili. Nije problem dovući struju. Ali prvih dana ponašali su se prosto fantastično neshvatljivo. A zatim su započele eksplozije, situacija je postala neobično teška. Na kraju su posle formiranja eksplozivne smese bili uništeni omotači, zatim je reaktor procureo. I započelo je intenzivno izbacivanje radioaktivne vode u okean.

Posle procurivanja radijacije sa Fukušime, u vodi, zemlji i namirnicama pronađen je radioaktivni cezij. A bukvalno ovih dana japanski lekari su objavili da je u zoni od 30 kilometara pronađen plutinijum-214. Period poluraspada ovog elementa iznosi 14 godina, što je relativno malo. Ipak opasnost predstavlja visokotoksični americijum-214, koji je produkt raspada plutonijuma. Njega lako usvajaju mahunarke u koje spada i soja koja se mnogo koristi u Japanu i može da dospe u čovekov organizam. Osim toga, po podacima lekara, preko 60 stanovnika regiona oko nuklearne centrale Fukušima ima ozračenu štitnu žlezdu. Izvor je postao radioaktivni jod čije je procurivanje zabeleženo ubrzo posle katastrofe.

Nije samo Japan postradao od havarije u nuklearnoj centrali. Posledice katastrofe, kao i u slučaju Černobilja, osetio je skoro čitav svet, podvlači čuveni naučnik ekolog Aleksej Jablokov:

Osnovni deo radionuklida je otišao u okean. Ova radioaktivnost se neće rastvoriti bez traga. Sada polovina ribe koja se prodaje u istočnom delu Japana ima radionuklide sa Fukušime. Oni su preko okeana stigli do Amerike i Evrope. Čak je u Litvaniji pronađen fukušimski plutoniju. Zagađenje je dotaklo srednji deo Kamčatke i Čukotku.

Japanski naučnici su ovih dana precizirali: posle havarije na nuklearci u Tihi okean je dospelo 6 puta više radioaktivnih izotopa cezijuma nego što se smatralo ranije. Ceziju-137 je najopasniji element sa Fukušime-1, zato što se on nagomilava u organizmu, izaziva oštećenje mišića i rak.

Osim ekoloških i humanitarnih, japanska katastrofa je imala i ekološke posledice. Šteta koju je zemlji naneo cunami procenjuje se na 200 milijardi dolara, a uzimajući u obzir havariju na nuklearnoj centrali — na 500 milijardi. Osim toga, Fukušima je naterala vodeće zemlje da revidiraju svoje programe razvoja civilne nuklearne energije. Neke od njih, na primer Nemačka, rešile su da odustanu od nuklearne energetike uopšte.

Ipak, kako ističu eksperti, za godinu koja je prošla posle katastrofe, svet je uspeo da prevlada sindrom Fukušime. Francuska, koja je počela da zatvara svoje nuklearne centrale, rešila je da produži rok ekspluatacije reaktora do 40 godina. Pariz smatra da je sasvim nezamislivo odustajanje od nuklearne energetike. Slična tendencija postoji u u SAD. 9. februara Komisija za nuklearnu regulativu prvi put u poslednjih 30 godina odobrila je izgradnju novih nuklearnih reaktora. Rusija, je po svemu sudeći na dobitku: Mosvka ne samo da nije odustala od izgradnje novih atomskih centrala, već je postavila i vrlo ambiciozne ciljeve. Glavno je ne zaboraviti da je bezbedost iznad svega.