Fransua Oland i zavera međunarodne zajednice

U Evropi je nemirno. I obični građani i ugledni činovnici i politički poslenici sa interesovanjem razmtraju odbijanje evropskih lidera da se sastaju sa kandidatom socijalističke partije Francuske na predsedničkim izborima Fransua Olandom. Međutim, upravo Oland je favorit predsedničke trke.

On smatra da će izaći na kraj sa složenim odnosima sa svojim mogućim evropskim kolegama posle okončanja predizborne trke. Tačnije, posle 6. maja tekuće godine. Za sada on bez pardona menja susret sa Kameronom na susret sa liderom radničke partije Velike Britanije Dom Milibendom i pozira zajedno sa njim pred kamerama.

Zašto toliko ljudi ispoljava nepoverenje prema tom čoveku koji je izašao bukvalno iz naroda. Jer on je poreklom iz siromašne seljačke porodice iz Kalea, najsiromašnijeg dela Francuske, masovno naseljenim potomcima rudara. Činilo bi se, on je čovek koji se razume u poljoprivredu i uporno se zastupa za socijalnu pravdu. Trebalo bi da se dopadne širokoj publici?

Pre svega, on se zalaže za solidarnost i jednakost za sve. Njegova jednakost pretpostavlja da u zemlji u kojoj polovina stanovništva ima mesečni prihod na nivou od 1500 evra, treba započeti oporezivanje bogatih građana. Kako on planira da se time pozabavi, za sada se ne zna.

Kada Olandu postavljaju konkretna pitanja o tome kako će se boriti sa otvorenim nasiljem, između ostalog sa primenom vatrenog oružja u pariskim predgrađima, ili sa neskrivenom trgovinom narkoticima u gradiću Sevran, on se sakriva iza opštih reči, predlaže da se ujedine napori i da se smelo u jedinstvenom frontu sa Evropom izađe na kraj sa tom nevoljom i da se iskorene bande.

A šta misli povodom ovog kandidata njegovo sopstveno okruženje? Prvi sekretar socijalističke partije Francuske Martin Obri o Fransua ne misli ništa dobro. Ona smatra da je biti jednostavno normalnim čovekom, kako voli da određuje svoj stav sam kandidat, premalo za to da se postane predsednik.

Zašto ipak visoka evropska liga ne želi da vidi Olanda u svojim kabinetima? Odgovor je verovatno prost. Teško je očekivati od istog tog italijanskog premijera Marija Montija da dočeka Olanda raširenih ruku, kada on jedva izvlači Italiju iz dužničke jame, a Oland sa druge strane granice poziva sugrađane da se ne upinju preterano. U pravu je bio rukovodilac MIP Francuske Alen Žipe, kada je rekao da teško da EU želi da stavi pod udar politiku spasavanja zone evra koju je ova unija sa teškoćom izradila Neodgovorna obećanja ovog kandidata o sveopštem bogatstvu i jednakosti teško da ulivaju optimizam istom tom rukovodiocu Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard, koja je već upozoravala socijaliste da je francuski budžet prazan.

Kao što se zna, put do pakla popločan je dobrim namerama. Verovatno evropski lideri ispoljavaju jednostavno zdrav razum, ne verujući kandidatu kojem sopstvena nacija ne može da poveruje do kraja. Nikakva međunarodna zavera protiv Olanda ne postoji. Reč je o običnom zdravom razumu mudrih članova međunarodne političke zajednice.