Promene na tržištu radne snage Rusije

U uslovima inovacione ekonomije kadrovski problem  postaje jedan od najvažnijih. Koji su stručnjaci potrebni Rusiji danas, a koji će trebati u narednoj budućnosti? Biznis-društvo mora da formira profesionalne narudžbe za  buduće  radne ljude, uključujući radnu aristokratiju, - smatra prorektor Ruskog ekonomskog univerziteta Plehanov, kandidat  političkih nauka docent Sergej Markov.  Slede razmišljanja o pripremi u visokim školama visokih stručnjaka, traženih na savremenom tržištu rada, specijalno za Glas Rusije.

Danas ima nekoliko ključnih problema ruskog tržišta rada, povezanih s visokim obrazovanjem. Imamo previše  ekonomista, pravnika i menadžera, koji nemaju potražnju.  Istovremeno u zemlji ima katastrofalno malo inženjera, konstruktora i visokokvalifikovanih radnika. Danas su za ekonomiju potrebni   radnici takve kvalifikacije, koji imaju visoko obrazovanje. Stari profesionalci su se već penzionisali.  Danas imamo propust, jer smo pripremali samo ekonomiste i pravnike.

Drugi je razlog povezan  s time, što u nekim regionima ima višak stanovnika, pre svega  na Severnom Kavkazu. Ti ljudi dolaze u one regione, gde ima malo ljudi i stvaraju tamo etničke zajednice. Dolazi do  međunacionalne napetosti. Zato je potrebno stvarati radna mesta u  regionima, gde ti ljudi žive da ne bi imali potrebe da ih napuštaju.

Još jedan problem je povezan s katastrofalnim pogoršanjem zdravlja različitih grupa stanovništva, među njima i visokoobrazovanih ljudi. Imamo veoma visoki nivo alokoholizma, visoki nivo narkomanije, veštačku epidemiju pivskog alkoholizma. Od alkohola u zemlji umire oko 400 hiljada ljudi godišnje. U poslednje vreme  je došlo do smanjivanja broja društvenih disciplina u tehničkim  obrazovnim strukturama. Imamo više sociologa i  i politikologa nego što je potrebno. Međutim, kod nesociologa i nepolitikologa ne predaju sociologiju i politologiju. Zato  naši inženjeri često nisu upućeni u te discipline.

Kod nas se smanjuje status profesionalca, stručnjaka.  Zato dolazi do povećanja broja birokrata i vlasnika.  Uloga stručnjaka u industrijskim ili kurupnim i srednjim kompanijama je slaba – zbog niske plate i  nemogućnosti učešća u jakim sinidikatima.  Zato dolazi do  neosnovanih inženjersko-konstruktorsko-naučnih rešenja.

Još jedan važan problem je uža specijalizacija.  Tvrdi se: moramo da pripremimo stručnjake za konkretnu potražnju tržišta. Međutim, tržišne potrebe su predvidljive za jedno 3 godine, dok je stručnjake potrebno pripremiti za 10 godina unapred. Recimo, pripremili smo stručnjake za tržište, ali se njegova potražnja kardinalno promenila. Zato treba razvijati strateško planiranje na osnovi strateškog prognoziranja. Treba napustiti ideologiju nevidljive ruke tržišta.

Još jedan problem se sastoji u tome, što je prekinuta veza između proizvodnje i obrazovanja, koja je postojala u sovjetsko doba. Moramo da dovedemo u univerzitete korporacije.

Jedan od glavnih zadataka  da se reaguje ne na trenutnu potražnju, već da se grade strateški zajednički projekti između obrazovanja i korporacija. Time se treba ozbiljno baviti. Osim toga, želimo da se komercijalisti formiraju za aktivnu industriju. U tom smislu ideologija nove industrializacije potpuno odgovara našim idejama i planovima. Moramo da pripremamo stručnjake za   naše obnovljene grane  ekonomije, za konkretne korporacije, koje se razvijaju. Savremeni stručnjak mora  da nekoliko puta promeni struku. Zato moramo da pružamo ozbiljna fundamentalna znanja da bi  ljudi radili i menjali se. Moramo da obezbedimo stručno usavršavanje da bi koporacije redovno  slale stručnjake  za 3-4 meseca radi sticanja novih kvalifikacija, jer se svet naglo menja. Stručnjaci treba da budu spremni za to. Upravo to bi nam obezbedilo konkurentnost.