Kad se građahu mudri… poludješe 1.

 Jedan spis Stele Džatras, neumorne u borbi protiv laži rasističke antisrpske propagande devdesetih godina, potsetion me je ovih dana na čuvenu tvrdnju

Časlav M. Damjanović, 27.02.2012

+++

američkog senatora Džozefa Libermana da “SAD i Kosovska oslobodilačka armija zastupaju iste humane vrednosti i prinicipe“, i da je zato “boriti se za Kosovsku oslobodilačku armiju“ isto što i “boriti se za ljudska prava i američke vrednosti“!(2) Što se tiče bar javnih stavova, današnjeg Srbina uopšte ne interesuje ni Stelina bitka, ni laži rasističke antisrpske propagande… baš kao niti laži takozvanih “tekovina“. A osim mnogih februarskih tragedija, u februaru se uvek sećam i Miloša Aćina-Koste, koji je preminuo u februaru pre osam godina. Miloš nije umro u izbeglištvu – umro je u izgnantvu; nije umro u miru – umro je nastavljajući onu borbu u kojoj je Srbstvo izgaralo u Drugom svetskom ratu – onu Čistotu Ideala koji su u tom ratu bili izdani – nastavljajući tu borbu pisanjem istorije Ravne Gore i dokazujući Njenu Istinu – ali dokazujući i izdajstvo te Istine… umro je bivajući Ratnik Srpstva do poslednjeg daha. Ali… kao ni Stelinu bitku, današnjeg Srbina ne interesuje ni Milošev rat, ni Srbska Istina koja ja izdana, ni Istina izdajstva… ne interesuje ga čega je žrtva.

Međutim, iako nakazne “humane vrednosti“ i još nakazniji “principi“ senatora Libermana, kojima nas je devedestih amrička televizija kljukala svakog sata, dana, nedelje, meseca… i iako su ta Libermanova unakaženja u biti duboko rasistička – ona su i danas “zvanična“, “službena“, “propisana“; i iako ta Obznana Laži još uvek drakonski definiše ko je ko, šta ko nije, šta ko jeste – ipak – u mojim sećanjima i poštovanju Miloša i njegovog traganja za Srbskom i Ravnogorskom Čistotom Srbskog i Ravnogorskog Poštenja – u mojem monologu sa senima, ovog februara mogu da hvala Bogu Miloša i obradujem:

Rogatica

Danas, u periodu zamrlog napora da se iskaže Istina Ravne Gore i Istina mržnje, rasizma, i laži koji su izdali Ravnu Goru – a ta zamrlost se može smatrati i namernom – jedan od retkih srbskih istoričara, Vladislav Sotirović, u svom napisu “Saradnja Brozovih partizana i Pavelićevih ustaša“,(3) konačno i nepobitno dokumentuje Istinu:

“Tito je krajem marta 1942. g. poslao svoja dva zvanična pregovaračka predstavnika, Ivu Lolu Ribara i Petra Velebita, na pregovore o sklapanju sporazuma sa vlastima NDH o ustupanju određene teritorije u okviru NDH partizanima…“

“Ribar i Velebit su zajedno sa ustaškim pukovnikom Bećirom Kulenovićem krenuli iz Zagreba. Dok se Bećirović usput zadržao u Sarajevu do dana kada je sastanak sa Titom trebao da bude ugovoren, Ribar i Velebit su nastavili put sa dodeljenom ustaškom pratnjom, stigavši u Foču preko Goražda pravo kod Broza 1. aprila 1942. g.“, kada je ugovoren “datum sastanka Tita sa zvaničnim predstavnicima NDH u Rogatici – 5. april 1942. g.“

“Na ovom sastanku sa partizanske strane su prisustvovali sam Tito, Petar Velebit, i član engleske vojne misije pri Brozovom štabu – major Aterton.[xxiv] Kao pregovarači NDH se ovom prilikom pojavljuju Sulejman Filipović i Bećir Kulenović zajedno sa drugim sarajevskim muslimanima.“

“Tada je u Rogatici uglavljen ustaško-partizanski sporazum o konkretnim uslovima pod kojima Brozovi partizani mogu preći preko NDH teritorije do njima dodeljene oblasti.“ Ovu oblast koju su u Rogatici ustaše dodelile Brozu – komunisti su “kasnije proglasili za “oslobođenu“ teritoriju“! To je naravno “Bihaćka Republika“ (nakon “Užičke“ ovo je druga sovjetska republika koju su osnovali Titovi komunisti i partizani).“

Teritoriju koju su im dodelili ustaše – komunisti proglasili za oslobođenu teritoriju?!?

“Početkom juna meseca 1942. g. usled besa naroda Crne Gore prema politici “levih skretanja“ partizana i crvenog terora komunista (“Titova pasja groblja“) Broz je u Plužinama na kraju bio prinuđen da donese odluku o realizaciji sporazuma sa ustašama u Rogatici…“ U paralelnoj analizi istog dogaćaja po tvrdnjama Pere Popivode, general-majora Jugoslovenske Armije, biće dokazano da Broz u Plužinama – nije – nije bio prinuđen da donese odluku o sporazumu sa ustašama u Rogatici – naprotiv, da su u Rogatici učvršćeni nastavak saradnje sa ustašama i ustašoizoidni ciljevi NOB-a!

“Brozove bojovnike su na putu od Kalinovika do Trnova ustaše iz Sarajeva sačekale sa punim kamionima hrane i municije koje su predali partizanima uz zvanično objavljivanje da su tu hranu i municiju partizani zarobili od ustaša koje su navodno presreli i napali na drumu iz zasede. Ova farsa sa navodnim zarobljavanjem velike količine ustaškog oružja i municije od strane partizana će se ponavljati do kraja rata kada su “padali“ i čitavi odlično snabdeveni i opremljeni ustaški garnizoni“ – koji su ustvari “faktički i sporazumno – predavani komunistima.“

“Ovde je neophodno napomenuti i to da je nemačka komanda na teritoriji NDH, tj. Glez fon Horstenau, prihvatila ovu direktnu i indirektnu saradnju i sporazume o saradnji Pavelićevih ustaša i Brozovih partizana“, navodno “u cilju održavanja ravnoteže, kontrole zaraćenih snaga, i što je najbitnije“ radi navodnog “međusobnog uništenja Titovih partizana i Mihailovićevih četnika“,[xxv] koju “Berlin, a pogotovo Hitler, nije nikada odobrio.“

Međutim, možda je najznčajnija istina od svih koje Sotirović obelodanjuje, njegov dokumentovani zaključak da je “partizanima ustupljena teritorija u okviru NDH obuhvatala oblast između gradova Karlovca, Livna, Petrinje, a centar je joj bio u gradu Bihaću“! I da je “Zagreb Brozu ustupio “slobodnu teritoriju“ od oko 15 srezova Bosanske Krajine, Like, Korduna i Banije“ – da to nije – nije “sprečilo ustaše da nastave sa svojom genocidnom politikom prema srbskim civilima na toj ustupljenoj teritoriji“ zato jer “partizani te civile nisu ni branili“![xxvi]

“U novembru je čitava dva dana na ovoj teritoriji (26. i 27. novembra 1942. g.) u Bihaću zasedao Brozov AVNOJ potpuno neometano od strane ustaša, isto kao i godinu dana kasnije u Jajcu 29. i 30. novembra 1943. g.!“

“Brozovi partizani su na ovoj ustupljenoj teritoriji bili – sukcesivno pomagani od strane ustaške vlasti u Zagrebu ratnom opremom, oružjem, municijom i hranom – tako da su potpuno neometano mogli da reorganizuju svoju armadu i pretvore je u moćnu armiju. Tako je Broz od pobeglih i razbežanih Srba pred ustaškom soldateskom na ovoj teritoriji mogao da dopuni i novoformira “Prvu i Drugu proletersku diviziju“, “Treću crnogorsku udarnu diviziju“, dve Krajiške divizije, jednu Ličku diviziju, jednu Banijsku diviziju, i jednu Dalmatinsku diviziju od kojih će kasnije biti formirana udarna Brozova pesnica za osvajanje Beograda i Srbije u jesen 1944. g. Sve u svemu oko 25.000 boraca zajedno sa oformljenom čitavom (Bihaćkom) republikom, omladinom, AFŽ-eom, AVNOJ-em, itd.“[xxvii]

I dok na teritoriji koju su mu dodelile ustaše, i naoružan od ustaša, Tito stvara udarnu pesnicu za osvajanje Beograda i Srbije… “upravo za vreme boravka na ovoj ustupljenoj teritoriji u NDH od strane Zagreba sredinom i u drugoj polovini 1942. g. sam Politbiro CK KPJ nam otkriva svu suštinu komunističko-partizanskog načina osvajanja vlasti revolucionarnim putem“ – u “delu izlaganja Moše Pijade na Prvom zasedanju AVNOJ-a novembra meseca 1942. g. U Bihaću“, evo kako je “ovaj visoki član KPJ i njenog Politbiroa kratko i jasno objasnio koji je najbolji put stvaranja komunističke armade pod rukovodstvom Josipa Broza Tita“:

“Potrebno je zato stvoriti toliko mnogo beskućnika, da ovi beskućnici budu većina u državi“!(4)

Mnoge verodostojnne tvrdnje iz davnog napisa Pere Popivode, general-majora Jugoslovenske Armije, pod naslovom “Izdajnička delatnost klike Tita-Rankovića u periodu Narodno-oslobodilačke borbe jugoslovenskih naroda“, koji je svojevremeno, a čak i dan-danas – zabranjen za javnost – direktno se nadovezuju na Sotirovićevu dokumentaciju. Zbog toga što se neke tvrdnje ovog ustvari istorijskog dokumenta, a i zato što je citiranje Sotirovićeve dokumentacije završeno rasističkim i zločinačkim stavom Moše Pijade – prvo se navodi Popivodina tvrdnja o izdaji Moše Pijade i Milovana Đilasa u istom periodu koji dokumentuje i Sotirović:

“Borba protiv okupatora vođena je uspešno do kraja leta 1941 godine kada su u Crnu Goru stigli Milovan Đilas i Moša Pijade u svojstvu delegata CK KPJ.“ Iako je tada “Crnogorskom narodu bilo je neshvatljivo sve što se dogodilo po dolasku tih delegata – sada je… razumljivo za koga su i po čijim direktivama u to vreme radili ti “delegati“:

“U to vreme, dok Moša Pijade organizuje masovna streljanja aktivnih partizana i međusobno zavađa Crnogorce, raspirujući njihovu staru plemenski mržnju – Đilas zahteva da se prekine oružana borba protiv okupatora“! Zato je bila “dostavljena direktiva CK partije sa potpisom Đilasa – gde se govorilo o revoluciji koja je tobože buknula u Bugarskoj, kao i o tome da su jedinice Sovjetske Armije već ušle u Jugoslaviju. Narod je likovao… no uskoro je shvatio da su Đilasova “saopštenja“ unapred lažno smišljena“!

“Usled toga nastupila je demoralizacija narodnih masa, nepoverenje prema komunistima.“ To znači da je onaj “bes naroda“ koji dokumentuje Sotirović – rezultirao upravo iz zločinačke izdaje Pijade i Đilasa – iz izdaje oslobođenja, antifašizma, antinacizma, jer… dok su “okupatori ubrzo otpočeli ofanzivu protiv partizana, koja je svuda praćena uništavanjem sela i gradova, masovnim streljanjima i teranjem ljudi u koncentracione logore“ – “delegati“ Đilas i Pijade izdali su direktivu, tražeći da se – definitivno likvidira partizanski pokret“, i “da se partizanski odredi razdele na po 2–3 čoveka i da se te male grupe – kriju od okupatora“!

Da se kriju od okupatora? Pa to zaista jeste definitivna likvidacija sveg oslobodilačkog i svega antiokupatorskog čime se NOB lažno kiti… a što verovatno jeste postojalo u mnogim partizanima – pogotovo Srbima – bez obzira da li jesu ili nisu bili komunisti! “Zbog toga je okupatorima uspelo da pohvataju, bace u koncentracione logore i unište nekoliko hiljada partizanskih boraca…“, i zato je “pomenuta direktiva dovela do toga da narod nije hteo da krije partizane i nazivao ih je izdajnicima“!

Popivoda takođe dokumentuje i saradnju titoizma sa Nemcima: “1941 godine u ruke gestapoa pao je Ranković, koji je bio poznat beogradskoj policiji kao jedan od članova politbiroa CK KPJ“ – i, što uopšte nije čudno, “Ranković je uskoro posle hapšenja premešten u bolnicu, a zatim se – pod vrlo sumnjivim okolnostima – najedanput našao na slobodi“!

“Za komuniste je u to vreme bila isfabrikovana zvanična titovska verzija, da su “oslobođenje“ Rankovića ostvarili komunisti pomoću “organizovanog bekstva“ iz zatvorske bolnice“ – a ustvari “nema sumnje da su prebacivanje Rankovića stvarno izveli gestapovci na osnovu prethodnog sporazuma“, i da je zato i isfabrikovana titovska izmišljotina “da bi zamaskirala njegovo oslobođenje“, što potvrđuje i “general-major Miladin Jovanović, koji je bio “oslobođen“ zajedno sa Rankovićem“, a koji je “govorio 1942 godine, nama, nekolicini drugova iz Prve proleterske jugoslovenske brigade, da ih – nisu silom oslobodili – nego u dogovoru sa Nemcima“! Osim toga, “na taj način su bile oslobođene iz gestapovskih ruku Đilasova žena Mitra Mitrović-Đilas“ koju “su pratili Nedićevi žandarmi do oslobođene teritorije, i Kidričeva žena Marieta Kidrič“ koju “su dovezli automobilom gestapovci i predali je direktno CK-u Kompartije Slovenije.“(5)

Oslobođenje Ravnogorske Srbije od falsifikata!

Bez obzira što su obe dokumentacije već odavno bile moguće za uvid istoričarima – nebriga tih istoričara da dođu do Sotirovićevih zaključaka dokazuje njihovu zlu nameru da se do Istine uopšte ne dođe! Međutim, za razumevanje navedenih istorijskih dokaza i zaključaka oni se moraju staviti u perpsektivu prošlosti i sadašnjosti sraslih jedne u drugu:

Nije Srpstvo bilo rezultat niti davnog niti današnjeg nikakvog Načertanija, niti rezultat političkih programa, niti štimovanja tih programa od strane tajnih šnajdera! Naprotiv: Sve pozitivno što je učinjeno tokom istorije, pa čak i Savino ustoličenje Božije stvarnosti – jeste rezultat Slobode Čistote Srbskog Nacionalnog Duha kojim je Srpstvo slobodno živelo i delalo! Zato, zbog neshvatanja te činjenica – zato me ne čudi da u “Načertaniju za XXI vek“(6) – nema – nema ni reči o Snazi i Čistoti Srbskog Nacionalnog Duha koji jeste suština našeg Nacionalnog Identiteta i stvarna spona sa Božijim našeg Nacionalnog postojanja! Zato me ne čudi zbog čega u poplavi današnjih “načertanija“ kao da smo lobotomizovani i od Istorije i od stvarnosti… i zato sam ubeđen da su načertanija nažalost nastavak falsifikata, i da baš zato u njima nema na primer Deretićeve perspektive: “zato što istoriju nismo sačuvali od falsifikata, zato što su nam Germani, Turci pa i Šiptari uz njihovu pomoć nametnuli lažnu istoriju – zato danas imamo ovu propast Srbije.“(7)

Sprečiti Srbe da sačuvaju istoriju od falsifikata – zar za to nije najefikasnije sredstvo baš rušenje Srbskog Nacionalnog Identiteta? I baš zato, baš zbog ovog nametnutog košmara pitanja koja uopšte nisu pitanja, pada mi na pamet nedavno “objašnjenje“ Marka Lopušine, da je “vrhovni mason Čerčil naredio masonu Kralju Petru II da naredi Srbima da kleknu pod vlast masona Josipa Broza…“, i da “Kralj Aleksandar, iako je bio mason, ali zato što je bio toliko popularan u Evropi“ – a to je nedozvoljeno omrznutim Srbima – da je “zato ubijen“!(8) Naravno, svašta se i kaže i piše jer namet falsifikata caruje – ali… na primer, američki predsednik Truman, koji je posmrtno odlikovao Dražu Mihailovića – bio je takođe mason, i to visokog čina u loži kojom je majstorisao sudija Džekson, koji je predsedavao suđenjem Nacistima u Nirnbergu – a isti Truman je po sugestiji istog Džeksona – udaljio sa scene generala Donovana, šefa OSS-a,(9) jedine američke špijunske agencije u toku Drugog svetskog rata… a od OSS-a je proistekla CIA – i to iz združenja sa jednom od brojnih nacističkih špijunskih službi!(10)

Da li možda, možda baš zato i nije čudno da se niti rasizam niti mržnja niti Ustaštvo niti Zlo Združene Zavere, niti falsifikat, niti antisrbstvo – nisu danas promenili? Nekad reče Andrija Artuković, ministar unutrašnjih poslova NDH  “Kod nas nema milosti. Mi znamo da velika Hrvatska može opstati samo ako do korijena, još u koljevci, istrijebimo sve ono što je Srbsko“ – u naše doba, Klaus Kinkel, nemački ministar spoljnih poslova, kaže baš to isto: “Srbe treba baciti na kolena“(11) – i da… kažu oni to baš isto kao što u doba “tekovina“ ni Krleža, a niti Nazor – nije skrivao svoje ustaštvo: “Budimo barbari – Al’ budimo svoji!“(12)

Zato se navedeni dokumentovani dokazi i zaključci moraju shvatiti iz perspektive prošlosti i sadašnjosti sraslih jedne u drugu – šta je ko učinio – zapravo, koji je zločin Zla ko počinio – jer se jedino iz te perspektive može shvatiti Istina i zaključiti da jedini način da bi Srbska Budućnost doista postala – ona mora da oslobodi Ravnogorsku Srbiju!

Analiza

Dakle… teritorije koje su dogovorom “u Rogatici ustaše dodelile Brozu“ – te teritorije dodeljene im od ustaša Titove laži proglasile su – kao “oslobođene teritorije“! Šta je suština ove prevare? Suština laži nije samo da su ustaše podarile Titu teritorije i da je Tito te teritorije lažno proglasio za oslobođene – suština laži takođe je da je tom laži Tito pokušao da prevari ne samo srbski narod već pogotovo i srpske borce koji su se pridružili komunistima – da se bori protiv okupatora i za oslobođenje otadžbine! Zašto? Zato da ih na osnovu svih tih prevara – prevari da se navodni komunisti navodno bore za nekakvo oslobođenje naroda – i da se na osnovu ove gromadne prevare ovaj falsifikat – čiji je jedini stvarni cilj osvajanja Srbije – etiketira kao nekakv “NOB“!

Istorijsko ustoličenje ovog falsifikata – poduprto je reklamerskim zasnivanjem “Bihaćke Republike“ na teritoriji koja nije – nije uopšte oslobođena – već dodeljena Titu od ustaša – a koja je “nakon “Užičke“ – već “druga“ navodno “sovjetska republika“ – na kojoj su docnije održana takozvana zasedanja AVNOJ-a, koja, osim što su falsifikati sami po sebi, takođe su falsifikovana kao da su bila “antifašistička“ – što nisu bila – što dokazuje javno iskazana rasistička dogma Moše Pijade na jednom od ovih zasjedanja, kako to dokumentuje Sotirović.

To dokazuje da NOB – jeste falsifikat!

Oslobođenje teritorija kao takvih, borba za oslobođenje naroda kao takva, lažni antifašizam te lažne borbe, pa čak i samo bivanje komunistima što je pokušano da se nametne reklamiranjem kao “sovjetskih“ pa prema tome navodno komunističkih “republika“ – sve to zajedno – jeste falsifikat.

Pre nego se nastavi sa tim takozvanim “republikama“ i stvarnim razlogom njihovog postojanja, osvrnimo se na ustanak u Crnoj Gori, o kojem Sotirovićeva dokumentacija tvrdi da je “početkom juna meseca 1942. g. usled besa naroda Crne Gore prema politici “levih skretanja“ partizana i crvenog terora komunista… Broz u Plužinama na kraju bio – prinuđen da donese odluku o realizaciji sporazuma sa ustašama u Rogatici“. Međutim, iz tvrdnji Pere Popivode proizilazi da Broz u Plužinama – nije – nije bio prinuđen – nije bio prinuđen na sporazum sa ustašama u Rogatici! Naprotiv, da je uzrok “besa naroda“ bio jedan sasvim novi elemenat, dosada najbrižljivije i najpodlije skrivan od javnosti – a to je – upravo zločinačka izdaja počinjena od strane Pijade i Đilasa:

Izdaja oslobođenja! Izdaja antifašizma! Izdaja antinacizma! Zabrana borbe protiv okupatora! Zabrana oslobođenja otadžbine od okupatora! Likvidacija rodoljublja naređenjem da se kriju od okupatora!

To zaista jeste definitivna likvidacija sveg oslobodilačkog i svega antiokupatorskog – čime se falsifikat NOB i dan-danas lažno kiti – likvidacija rodoljublja koje svakako jeste postojalo u mnogim partizanima – pogotovo Srbima – bez obzira da li jesu ili nisu bili komunisti!

Koliko god da je ova izdaja zaprepašćujuća, i koliko god da jeste zaprepašćujuće da su je počinili ideolog Pijade koji će nešto kasnije obznaniti svoju rasističku suštinu – stvaranjem beskućnika; i demagog Đilas, koji je prilikom bežanja iz Srbije u Rogaticu u NDH, izrazio lažno “revolucinarno“ lažno “smirenje“ poznatim rečima da je “Srbija četnička“ – a ustvari iskazujući tim rečima pretnju falsifikata NOB, ali svoje zle i nakazne dogme – vratiće se NOB vratiti u Srbiju – i učiniti u Srbiji baš onaj pokor zbog kojeg taj falsifikat i postoji – baš onaj pokor koji ustaška mržnja smera da izvrši u Srbiji… zaprepašćujuće je i da baš ova izdaja jedina logično objašnjava stravičnost i izdaje i mržnje i rasizma koji su suština falsifikata od ubistva srbskih žandarma u Beloj Crkvi, od testerisanja Srba od strane Hinka Mejera usred Srbije, koji je ustašoizoidno testerisanje obavio u uniformi nekakvog partizana… pa do svih zločinstava u potonjim godinama i decenijama, uključujući i današnji dan… najzaprepašćujućije je da na teritoriji koju su mu dodelile ustaše – titoizam stvora udarnu pesnicu za ustšoizoidni pokor Beograda i Srbije!

Od stravičnosti ove zločinačke svrhe falsifikata, koju su nametnuli Pijade i Đilas, i osim navodno misterioznog ubistva Atertona, i osim pitanja ko osvaja Srbiju – da li Tito, ili Tito za Ustaše – ili po naređenju mržnje tajnih viših… najstravičnije je da o ovoj bezpogovornoj istini običan partizan, a pogotovo srbski partizan – nije imao pojma – da nije imao pojma o zločinačkom izdajstvu vrha NOB-a i poslušnom i krvavom poigravanju po direktivama manipulatora Združene zavere koji su – isto kao i vrh NOB-a – od samog početka falsifikovali NOB u alatku njihovog zajedničkog antisrbskog rasizma i mržnje.

Jeste činjenica da “da je nemačka komanda na teritoriji NDH, tj. Glez fon Horstenau, prihvatila ovu direktnu i indirektnu saradnju i sporazume o saradnji Pavelićevih ustaša i Brozovih partizana“ – ali iako izgleda da Hitler ovu saradnju zaista nije nikad aminovao – činjenica je da navedeni nemački razlog za to prihvatanje – “kontrola zaraćenih snaga, i međusobno uništenje Titovih partizana i Mihailovićevih četnika“ – jeste čista nacistička propagandistika potekla iz istog Horstenauovog zagrebačkog nacističkog političkog odeljenja, koje je bilo jedan od najaktivnijih centara združene savezničko-nacistčke zavere – rukovođene isključivo ustaškom antisrbskom mržnjom… da je propagandistika koju su spretno doterali titoistički ustašoizoidni falsifikatori isto kao i lažno reklamiranje “republika“ kao “sovjetskih“!

Povrh Popivodinog dodatnog dokumentiranja već znane saradnje sa Nemcima, Sotirovićeva briljantna dokumentacija pre i posle Rogatice – da su “Brozove bojovnike na putu od Kalinovika do Trnova ustaše iz Sarajeva sačekale sa punim kamionima hrane i municije koje su predali partizanima“, da su Titovi falsifikatori to lažno prikazali zarobljavanjem “na drumu iz zasede“ – što Sotirović tačno naziva “farsom“ koja “će se ponavljati do kraja rata kada su “padali“ i čitavi odlično snabdeveni i opremljeni ustaški garnizoni koji su – faktički i sporazumno – predavani komunistima“ – kao i njegov zaključak da su “Brozovi partizani“ na teritoriji koju su im ustupile ustaše bili “sukcesivno pomagani od strane ustaške vlasti u Zagrebu ratnom opremom, oružjem, municijom i hranom“ – osim što nepobitno dokazuje saradnju titoizma i ustaštva – jeste takođe i nepobitan dokaz ustašoizoidne suštine falsifikata reklamiranog kao nekakav “NOB“, “NOR“, “tekovine“ i sličnih laži!

Ustaško naoružavanje svojih dragih saveznika partizana u takozvanoj Bihaćkoj Republici takođe se nadovezuje i na takozvanu Užičku republiku: istovetno kako su ustaše podariile partizanima teritoriju zato da bi ih na toj teritoriji naoružali, tako su i Nemci prepustili partizanima Užice zato da bi ih naoružali! Zato je do sada falsifikat Užica bio frapantnije apsurdan čak i od docnijih Meklinovih fatamorgana – Nemci koji su superiorno obezbeđivali železničke čvorove – kao da su nekakvi mazgovi a ne tada najjača oružana sila na svetu – dopuštaju grupi neizvežbanih i nenaoružanih navodnih partijskih zaluđenika – da osvoje Užice – i to sa aktivnom frabrikom pušaka i magacinima punim oružja i municije! Poređenje sa “Bihaćkom republikom“ – ustaško davanje teritorije titoizmu zato da bi ih na toj teritoriji naoružali – nepobitan je dokaz da se isto dogodilo i u Užicama – Nemci su dodelili teritoriju titoizmu zato da bi ga naoružali! Da Nemci to nisu učinili – u Srbiji partizana ne bi ni bilo – Nemci su titoizam pretvorili u oružanu grupaciju sa zadatkom da likvidira Ravnu Goru! Pošto titoizam u tome – nije uspeo, na famoznom sastanku kod stare železničke stanice u Užicama, iako ta činjenica još čeka da bude dokumentovana, Nemci su naredili Titu da se prebaci u Rogaticu! Docnija propagandistika Združene zavere i Titove vrhuške serviraće mitove o pogibiji radničkog bataljona na Kadinjači – i iako su možda zaluđeni srbski partizani i izginuli na Kadičanji – izginuli su ne znajući da ginu zato da bi se izgradio falsifikat koji će ustaški zločin – počiniti i u Srbiji!

Ovaj tek sada otkriven apsurd Užica, uz ustašoizoidne zločine Hinka Mejera i sličnih mu usred Srbije – nepobitno dokazuje da komunisti nisu – da nisu dizali nikakav antifašistički ustanak u Srbiji – jer nisu bili ni antifašisti, ni antinacisti, niti zainteresovani za bilo kakvo oslobođenje ni otadžbine niti naroda – a pogotovo ne srbskog naroda i Srbije – jer ih je nadahnjivala jedino mržnja protiv srbskog naroda i Srbije, i jedini cilj bio ustašoizoidni zločinom nad Srbskim Narodom i Srbijom… zločin koji im je mržnja Združene Zavere omogućila da ostvare!

Zato je možda najznčajnija istina od svih koje Sotirović otkriva – da se Hinko Mejer, iako sa navodnom petokrakom zvezdom – ne razlikuje od ustaša – i možda najznačajniji Popivodin dokaz da su Pijade i Đilas likvidirali iz onoga što je etiketirano kao NOB sve oslobodilačko, otadžbinsko, rodoljubivo – i sve antifašističko i antinacističko!

Sve ove činjenice zahtevaju odgovor na pitanje ko su šnajderi zločina:

Sulud čegrtaljka:

Predpostavimo, samo predpostavimo kao da je tačno najnovije objašnjenje šta se Srbima dogodilo u Drugom svetskom ratu – objašnjenje Lopušine da je vrhovni mason Čerčil naredio masonu Kralju Petru II da podrži masona Broza da dođe na vlast… Takva predpostavka bi naravno značila da su svi događaji bili pod kontrolom masona. Prema tome… Da li su masoni od samog početka podržali Tita zato što je iz Zagreba doputovao u Beograd u pratnji nemačkog vojnog predstavnika? Da li je Tito čekao po njihovom nalogu? Da li su srbski i jugoslovenski Jevreji otišli kod Tita zato što su znali da Tito nije ni antifašista i antinacista – ili zato što su znali da sarađuje sa okupatorom i ustašama? Da li su Jevreji podržali sve falsifikate falsifikata zato što su znali da je cilj dolazak ustaškog zločina u Ravnogorsku Srbiju? Da li su se smilovali da odlikuju Dražu zato što su dozvolili da bude najzverskije mučen i ubijen? Da li zato nisu odlikovali Hinka Mejera? Ili… možda i jesu?

Naravno da nema kraja ovakvoj suludoj pitalici na ovakvu suludu predpostavku – ali – činjenice jesu činjenice: Pavelić jeste zahtevao da Srbija bude uključena u NDH; Pavelić jeste prisustvovao na istom sastanku masonske lože na kojoj je prisutvovao i Broz kada je odlučeno da se ubije kralj Aleksandar; major Aterton je bio poslat na Ravnu Goru a ne kod partizana – a Đilas ga jeste sproveo sa jadranske obale na takozvanu partizansku teritoriju; Hitler jeste ucenio Nedića pretnjom da će priključiti Srbiju NDH ako ne uguši “ustanak“; tako]e jeste činjenica da je jedini “ustanak“ koji je smetao Berlinu bivala Ravna Gora, i da Berlin svakako nije smatrao “ustankom“ ustvari naručena razbojništva titoizma po Srbiji koja su Nemcima omogućila masovna streljanja Srba na zdušno zadovoljstvo i Hitlera i Pavelića; i najzad, činjenice jesu da danas “Džihad postaje američki kao pita od jabuka, i britanski kao popodnevni čaj“,(13) ali da je još uvek nejasno koja je to “jedna osoba sa integritetom“ koja “može da napravi razliku, razliku života od smrti“?(14) I zato, zbog perspektive prošlosti i sadašnjosti sraslih jedne u drugu – otkrivanje šta je ko učinio – zapravo, ko je koji zločin Zla počinio – suprotno svoj ovoj suludosti – jeste i jedna činjenica u vezi sa mnom – ono u šta ja kao Srbin verujem:

Odgovor prvi: Falsifikat jeste falsifikat

U doba kada je narastao propagandističko-dogmatski format Information Agency i svega par godina pred njeno zvanično “ukidanje“ – zato da bi američki Državni sekretarijat preuzeo striktnu kontrolu nad ispravnošću dogme u post-hladnoratovskom svetu – jedan od visokih funkcionera Agencije, dobro upoznat sa mojim aktivnostima sa grupom američkih kongresmena na čelu sa Filipom Krejnom na dokazivanju Istine o Draži Mihailoviću i Ravnoj Gori, u razgovoru o vrenjima pred rušenje Berlinskog zida – rekao mi je da najzad dolazi “novi svet“ jer su pobedile misli disidenata… Đilasa i Šaranskog!

Bio sam tada ozlojeđen da je Đilasa uvrstio u takve… ali ubrzo, kako je post-hladnoratovski globalizam obznanio svoj rasistički lik – shvatio sam da taj novi globalizam nastavlja falsifikat mnogo otvorenije i beskrupuloznije – i da je falsifikat NOB upotrebio kao alatku za današnje otvoreno Ubistvo Duše… i zato što Ubistvo Duše jeste ubistvo Boga, i što ubistvo Boga jeste ubistvo Slobode postojanja našeg jedinog Identiteta… zato sam tako tek tada shvatio da je jedino pošteno što Srbi moraju da učine da bi oslobodili Istinu – jer oslobođenje Istine Srbi zalužuju i pred Bogom, i pred svojom istorijskom odgovornošću, i pred svojim žrtvovanjima za Nju – da je to… Oslobođenje Poštenja Ravnogorske Srbije.

Odgovor drugi: Oslobođenje od načertanija

Jer ateizam i sve ostale manipulantske doskočice – iako reklamirane kao mudrost, pa čak i kao tajna mudrost – jesu jednostavno forma dementije – forma izlapelosti… podvala falsifikata… jednom rečju – jesu laži obmana satanizma. I zato, svestan toga, usuđujem se da zaključim da Čistota Srbstva jeste borba protiv falsifikata, da Čistota Istine Srbstva jeste vekovna borba protiv antisrpske i antiBožije propagande, protiv satanističkog zločinstva rasističkim istrebljenjem… borba protiv Mržnje… i da zato ova borba Srbstva jeste borba protiv lobotomije… protiv Bogotomije… i da borba Srbstva jeste borba za spas Duše… i da zato “baš u tome jeste slava Pravoslavlja, što ono ne ide za vremenom, niti se prilagođava vremenu…“, jer… “kako bi večnost išla za vremenom? I kako bi se apsolutno prilagođavalo prolaznom“ kad se sva “bajaganja“ tajnih i pritajenih mudrolija svode na to da reklamiraju laž da “sve s one strane plota – izgleda bolje i pametnije“?(15) Kakva “bajaganja“ kad se sve se svodi na pošteno shvatanje stvarnosti?

Pa zato pitam ko su zaista rodonačalnici krune? Za mene su stvarni naslednici krune oni koji su naslednici Časnosti Srbske istorijske krune, naslednici Srbskog Poštenja, naslednici Srbske Odgovornosti Božijoj Pravdi, naslednici Moralne Čistote te Odanosti… za mene, to je ono što jeste nasleđe, ono što jeste genetska veza, ono što jeste Božija veza usađena u duhu – a ne nikakve konfekcijske konekcije genetskih dosijea skrivenih u šnajderskim trezorima nekakvih tajnih organizacija!

Božije usađeno genetsko Srbsko nasleđe… Krst časni – to su danas Srbi na barikadama, Srbi u Ljuljacima, Srbi u katakombama, oni Srbi koji džaraju vatru badnjakom baš kao i njihovi daleki preci, oni Srbi u kojima Pravda živi radi Slobode, i u kojima Sloboda živi radi Poštenja.

To je Trajanje zdrave Srbske Svesnosti Božije Stvarnosti.

I zato, zbog previše onakvih poput Hinka Mejera, zato sam ovo sočinjenije i naslovio “Kad se građahu mudri… poludješe“ – zato što sam ubeđen da se Srbstvo bori protiv takvih.

I odgovor treći: Žuta kuća – Žuta pilula!(16)

Žute pilule ustšoizoidnog obračuna haškog čudovišta… nisu nikakva mudrost, ni tajna ni javna niti polujavna – jer falsifikat jeste falsifikat.

Dragi Miloše… tri put Bog pomaže!
Hvala Ti i mir i spokoj Ti Duši Srbskoj!
Bogu hvala tvoj zavet se ostvaruje:
evo Istine na videlu!

Časlav M. Damjanović

www.ravnogorskivenac.com

• ______________
• (1) [Rim. 1, 22.] “Ljubostinja i Jeretički Bogoslovi“, Sveti Vladika Nikolaj, Eparhija raško-prizrenska i kosovsko-metohijska u egzilu, 02/21/12,
• (2) Senator Joseph Lieberman, Washington Post, Apr. 28, 1999
• (3) “Saradnja Brozovih partizana i Pavelićevih ustaša“, Vladislav Sotirović, Novinar.de, 01/19/12
• (4) Isto
• (5) “Izdajnička delatnost klike Tita-Rankovića u periodu Narodno-oslobodilačke borbe jugoslovenskih naroda“, general-major Pera Popivode, preneto od strane Dušana Bulkovića
• (6) “Počelo je!“, Radivoje Petrović, VestiOnLine, 02/18/12, 13:22
• (7) “Srbija kolonija četvrtog Rajha?“, Jovan I. Deretić, Informativna služba Slobodne Srbije, 02/18/12, 23:13
• (8) “Atlantis: Ezoterijska društva, svetska vlada, masoni, iluminati, nova religija, Astana“, Novinar.de, 03/14/11
• (9) OSS – Office of Strategic Services,
• (10) “Wild Bill Donovan“, Douglas Waller
• (11) “Od Jadovna do Nato stratišta“, Dragomir Anđelković, DW-World DE, Deutsche Welle, 06/25/11, 23:53
• (12) “Zločini ustaša“, Dušan Babić
• (13) Anvar Al-Avlaki, Alkaidin propovednik i skupljač regruta
• (14) Eli Vizel
• (15) Vladika Nikolaj, “Ljubostinja i Jeretički Bogoslovi“, Eparhija raško-prizrenska i kosovsko-metohijska u egzilu, 02/21/12
• (16) “Obračun haškog čudovišta sa Šešeljem“, Ana Filimonova, Fond strateške kulture, Novinar.de, 01/11/12, 00:33