Putin: Kina u usponu potrebna je Rusiji, a Kini je potrebna jaka i uspešna Rusija

 Moskva – Avganistanskoj narkopretnji može se suprotstaviti samo čitav svet, oslanjajući se na UN i regionalne organizacije – ODKB, ŠOS i ZND. Mi smo spremni da razmotrimo ozbiljno proširenje učešća Rusije u obezbeđenju operacije pomoći avganistanskom narodu. Ali, samo uz uslov da međunarodni kontingent u Avganistanu radi energičnije i u našim interesima i da počne sa fizičkim uništenjem narko plantaža i ilegalnih laboratorija.

Aktiviranje mera protiv narkotika u Avganistanu mora da bude praćeno pouzdanim blokiranjem maršruta transporta opijata na spoljna tržišta, presecanjem finansijskih tokova koji obezbeđuju promet droge, blokadom isporuka hemijskih materija koji se koriste za proizvodnju heroina. Cilj je da se u regionu stvori kompleksan sistem antinarkotičke bezbednosti. Rusija će realno doprinositi efikasnom objedinjavanju napora međunarodne zajednice i ostvarenju korenitog preloma u borbi sa globalnom narkopretnjom.

Teško je prognozirati kako će se situacija u Avganistanu dalje razvijati. Istorija nas uči da međunarodno vojno prisustvo nije doprinelo njenom smirivanju. Samo će Avganistanci biti u stanju da reše svoje probleme.

Ulogu Rusije vidim u tome, pored aktivnog učešća susednih zemalja, da pomognemo avganisanskom narodu da izgradi stabilnu ekonomiju, poveća sposobnost nacionalnih oružanih snaga da se bore protiv terorističkih pretnji i narko mafije. Nismo protiv da se procesu nacionalnog pomirenja pridruže i pripadnici naoružane opozicije, uključujući i talibane – uz uslov da odustanu od nasilja, priznaju ustav zemlje, prekinu veze sa Al Kaidom i drugim terorističkim grupacijama. Smatram, da je u principu, izgradnja miroljubive, stabilne, nezavisne i neutralne avganistanske države realno ostvariva.

Nestabilnost koja je godinama i decenijama zamrznuta pothranjuje međunarodni terorizam. Svi priznaju da je to jedan od najopasnijih izazova za međunarodnu zajednicu. Želim da skrenem pažnju da krizne zone koje stvaraju međunarodne terorističke pretnje i nalaze se u blizini ruskih granica – daleko su bliže nama nego našim evropskim ili američkim partnerima. UN su usvojile Globalnu antiterorističku strategiju, međutim stiče se utisak da se borba sa ovim zlom još uvek vodi nedosledno, odnosno da se ne vodi na osnovu jedinstvenog univerzalnog plana, već u režimu reagovanja na akutno i varvarsko ispoljavanje terora – kada društveni revolt zbog drskih akcija terorista narasta. Civilizovani svet ne sme ponovo da dočeka njujoršku tragediju iz septembra 2001. godine ili novi Beslan, da tek posle tavkih tragedija počne da dejstvuje kolektivno i odlučno.

Nisam pristalica da se negiraju dostignuti rezultati u borbi sa međunarodnim terorizmom. Oni postoje. Poslednjih godina primetno je ojačala saradnja između specijalnih službi i pravosudnih organa različitih zemalja. Međutim, postoje očigledne rezerve za antiterorističku saradnju. Uostalom, do danas se primenjuju «dvojni standardi», teroriste različito doživljavaju širom sveta: kao «loše» i «ne baš loše». Ove poslednje (ne baš loše) neki su skloni da koriste u svojim političkim igrama, npr. – za destabilizaciju neugodnih vladajućih režima.

Reći ću i ovo. U profilakciti terorizma svugde moraju da budu korišćene društvene institucije – mediji, religiozne organizacije, nevladine organizacije, sistem obrazovanja, nauka i biznis. Potreban nam je međukonfesionalni i u najširem smislu međucivilizacijski dijalog. Rusija – je multikonfesionalna država, ali nikada nismo imali religijske ratove. Zato bismo mogli da damo svoj doprinos međunarodnoj diskusiji.

Nama je sused najvažniji centar globalne ekonomije – Kina. Sada je u modi da se diskutuje o njenoj budućoj ulozi u globalnoj ekonomiji i međunarodnim poslovima. Kinezi su izbili na drugo mesto u svetu po obimu DBP i u bliskoj budućnosti, po oceni mećunarodnih, ali i američkih eksperata, prevazići će po ovom pokazatelju SAD. Narasta i ukupna sila Narodne Republike Kine, uključujući i projekciju njene moći na različite regione.

Kako mi treba da se ponašamo uzevši u obzir jačanje kineskog faktora?

Prvo, uveren sam da rast kineske ekonomije nipošto nije pretnja, već izazov koji u sebi nosi ogroman potencijal za poslovnu saradnju, šansu da se «kineski vetar» usmeri u «jedra» naše ekonomije. Mi moramo aktivnije da gradimo nove kooperacijske veze, da kombinujemo tehnološke i proizvodne mogućnosti naših zemalja, angažujući, razume se, pametno – potencijal Kine u cilju privrednog uspona Sibira i Dalekog Istoka.

Drugo, svojim ponašanjem Kina ne daje povod da se govori o njenim pretenzijama na svetsku dominaciju. Kineski glas zaista u svetu zvuči sve ubedljivije, što mi pozdravljamo, obzirom da Peking deli naše viđenje kako treba da se izgradi ravnopravni svetski poredak.

Mi ćemo pružati podršku jedni drugima na međunarodnoj areni i informisati se o načinu rešavanju akutnih regionalnih i međunarodnih problema, povećavati međusobni rad u Savetu Bezbednoti UN, BRIKS-u, ŠOS-u, Grupi-20 i drugim multilateralnim mehanizmima.

I treće, mi nemamo otvorenih političkih pitanja sa Kinom uključujući i glavno – pogranično. Izgrađen je čvrst, potvrđen pravno obavezujućim dokumentima, mehanizam bilateralnih veza. Rukovodstva dve zemlje su ostvarila izuzetno visok nivo poverenja bez presedana. To omogućuje i nama i Kinezima da radimo u duhu postojećeg partnerstva, na osnovama pragmatizma i obostranog uvažavanja interesa. Izgrađen je model rusko-kineskih odnosa koji je veoma perspektivan.

Sve ovo ne znači, naravno, da između Kine i nas ne postoje problemi. Umesno je reći da ima malih nesporazuma. Naši komercijalni interesi u trećim zemljama nisu uvek podudarni, nas ne zadovoljava u potpunosti struktura robne razmene, nizak je nivo uzajamnih investicija. Mi ćemo pažljivo da pratimo migracione tokove iz Narodne Republike Kine.

Moja glavna misao glasi: prosperitetna i stabilna Kina je potrebna Rusiji, a uveren sam da je i Kini potrebna jaka i uspešna Rusija.

Veoma brzo raste i drugi azijski gigant – Indija.

Rusiju i Indiju vežu tradicionalno prijateljski odnosi čiji je sadržaj određen rokovodstvom naših zemalja i kao posebno privilegovano strateško partnerstvo. Od njegovog jačanja korist će imati ne samo naše zemlje, već i ceo sistem koji policentrično nastaje u svetu.

Bukvalno pred našim očima se odigrava ne samo rast Kine i Indije, već i povećanje težine Azijsko-Pacifičkog regiona. S tim u vezi, otvaraju se novi horizonti za plodotvoran posao u okviru ruskog predsedanja u Azijsko-Pacifičkkoj ekonomskoj saradnji. U septembru ove godine pripremamo samit ove organizacije u Vladivostoku, aktivno se spremamo, gradimo savremenu infrastrukturu što će samo po sebi doprineti daljem razvoju Sibira i Dalekog Istoka, omogućiti našoj zemlji u još većem stepenu da se priključi dinamičkim integracionim procesima u «novoj Aziji».

Mi pridajemo i pridavaćemo prioritetni značaj uzajamnom sadejstvu partnera u BRIKS. To je jedinstvena struktura, osnovana 2006. godine, i najočiglednije simbolizuje prelaz od unipolarnog na pravičnije ustrojstvo sveta. Ona okuplja pet zemalja čije stanovništvo broji više od 3 milijarde ljudi koje poseduju najveće ekonomije koje se najbrže razvijaju, sa ogromnim radnim i prirodnim resursima, ogromnim unutrašnjim tržištima. Posle priključivanja BRIK-u Južne Afrike, mi smo postali globalni faktor i već sada stvaramo više od 25 odsto svedskog društveno bruto proizvoda.

Mi se još navikavamo da radimo u ovakvom sastavu i približavamo se jedni drugima. Posebno nam predstoji da uspostavimo tesnu koordinaciju u spoljnopolitičkom smislu i da čvršće radimo u okviru UN. Međutim, kada se «petorka» BRIKS istinski maksimalno proširi, njen uticaj na međunarodnu ekonomiju i politiku imaće veliku težinu.

Poslednjih godina ruska diplomatija i naši poslovni krugovi su počeli da poklanjaju veliku pažnju razvoju saradnje sa zemljama Azije, Latinske Amerike i Afrike. U ovim regionima su kao i ranije iskreno snažne simpatije prema Rusiji. Vidim da je jedan od ključnih zadataka u narednom periodu povećanje trgovinsko-ekonomske saradnje, realizacija zajedničkih projekata u oblasti energetike, infrastrukture, investicija, nauke i tehnike, bankarskog biznisa i turizma.