Medved

Po svemu sudeći, najrasprostranjeniji simbol Rusije na Zapadu je i dalje medved, koji predstavlja snagu, sporost i srdačnost, ali u spoju sa mogućom agresijom i nezgrapnošću. Može se dopustiti da se ovaj lik, u njegovom pozitivnom apsketu, u celini podudara i sa predstavama unutar zemlje.

O stereotipima i liku Rusije razmišlja profesor katedere za opštu teoriju lingvistike filološkog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta Dmitrij Gudkov.

Stereotipi su neizbežna posledica čovekove percepcije okolnog sveta. Iza stereotipa uvek nešto stoji. Stereotip nikada nije nešto sasvim pogrešno, ne nastaje ni iz čega. Uvek postoje neke osnove. Kult votke kod nas zaista postoji. Zemlja je najhladinija u svetu i slično. Ali ako se govorimo još o stereotipima, Rusija nastupa (znate, kao u bajkama) kao zemlja iza sedam gora. To je „antisvet“, u njemu je sve naopako. Ako ste gledali holivudske filmove o Rusiji, u poslednjih 20 godina pojavilo ih se prilično mnogo, ne u 90, već u 100% radnja se dešava zimi, naravno. Sunca nema u Rusiji, skoro sve vreme je ili noć, ili nekakav sumrak, ili mračno nebo. To su klasične karakteristike onostranog sveta. Onaj stereotipni lik koji se predtavlja sasvim je određenog tipa: Rus je tuđ, on je čudan, neshvatljiv, nosi nenormalnu odeću, govori nenormalnim jezikom, jeden nenormalnu hranu. Ako se sudi po istim tim filmovima, vi neće videti praktično ruske naučnike. Ako je to ruski naučnih, to je doktor koji je pronašao neku smrtonosnu vakcinu, na primer. Ili čovek koji je napravio neku strašnu bombu. Rusi mogu da budu pozitivni. Nikol Kidmen je igrala u filmu Savljenica Ruskinju. Ali to su uvek ljudi čudni, uvek ljudi iz drugog sveta, neshvatljivi, uopšte nenormalni. Oni koji nisu bili u Rusiji uvereni su da je to Moskva, a unaokolo Sibir, pri čemu Sibir započinje ispod zidina Kremlja. Pokušajte da pitate prosečnog Amerikanca, čak sa univerzitetskim obrazovanjem, da navede nekoliko ruskih gradova. Ako osim Moskve navedu Sankt-Peterburg, to je ogromna radost, uveravam vas. Naša kultura je specifična i možda to i jeste izvor ovih stereotipa. Po svom rasnom tipu Rusi od evropljana se ne razlikuju previše. Kinez ili Arapin, jasno je, on se rasno odlikuje, i ova pripadnost se markira odmah još spoljašnjošću i slično. A Rus reklo bi se ne: i odeću nosi istu, i izgleda isto. Ali sasvim je drugačiji. To izaziva bojazan, neprihvatanje, neprijatnost...

Nedavno su se na Internetu pojavili rezultati istraživanja čiji organizatori su predložili velikoj grupi mladih ruskih građana da okarakterišu svoju zemlju u vidu aforizama, krilatice.

Kako se ispostavilo, većina je sklona da izdvoji pre svega iracionalnost, neshvatljivost Rusije i ruskog mentaliteta. Ovde su bile odabrane čuvene reči Fjodora Tjutčeva: Rusija se umom ne može pojmiti, aršinom opštim izmeriti: ona ima poseban stas – u Rusiju se može samo verovati. Pri tome je poznato da omladina aktivno parodira navedene stihove, tako da oni stičnu novi smisao. Gubi se smisao povezan sa posebnim putem Rusije i romantičnim oreolom ruske duše.

Na drugom mestu po frekvenciji našla se istorijska fraza Aleksandra Nevskog „Ko nam s mačem dođe, od mača će poginuti“.

Konačno, na trećem mestu je fraza: Rusija ima dve nevolje: glupake i puteve. Kako kažu spiholozi, u datom slučaju se ispoljila mitologizovana predstava o nepraktičnosti ruskog čoveka. Narodni lik glupaka kojem je tradicionalno svojstve ne samo kriveni ume, već i stvaralačko načelo, stiče negativnu obojenost.

Tačno je da se u tri pomenuta prilaza liku Rusije stvar ne iscrpljuje. Neko se seća partriotizma, duhovnosti i strpljenja ruskog naroda: neko navodi lik Domovine-majke, neko ukazije na unutrašnje protivrečnosti narodnog karaktera. Najvažnije je ipak nešto drugo.

Po savremenim predstavama, u savremenom, postindustrijskom svetu glavna konkurentska prednost zemlje ili čak civilizacije postaje lik budućnosti koji ona nudi. Rusija koja ima sve osnove da pretenduje na dostojno mesto u novom svetskom ekonomskom sistemu i u globalnoj politici, treba da predstavi svetu lik privlačne, harmonične budućnosti na osnovu sopstvene samosvojnosti i samodovoljnosti.