Roditelji i društvo krivi za samoubistva omladine

Ruski mediji  sve više izveštavaju o samoubistvima adolescenata. To ne znači da je broj samoubistava maloletnika dramatično porastao, kažu stručnjaci, nego da tek sada društvo pokušava  detaljno da  analizira svaki pojedinačni slučaj samoubistva. Stručnjaci u međuvremenu razmišljaju  o tome kako da spreče takve tragedije.

Samoubistva adolescenata, agresija  školske dece prema sebi samima, - akutni  je problem za mnoge zemlje poput SAD, Kine, Mađarske, Finske, Litvanije i Rusije. Prema podacima UNICEF, u Rusiji stopa samoubistava mladih je 30 slučajeva na 100 000 stanovnika godišnje. Ispred Rusije, nalazi se nekoliko zemalja, uključujući Kinu.
Ali, u stvari, samoubistvo - to je samo vrh ledenog brega. Njegov podvodni deo - ukupni duševni nemir tinejdžera u savremenom društvu, kaže psiholog Sergej Ključnikov:

„Svet je surov, a i svet dece - je takođe prilično surov, surovost kao ideal postaje sve popularniji. Dakle, deca su često izložena maltretiranju i podsmehu, kako od strane vršnjaka i starijih učenika, a tako, ponekad i od strane nastavnika i roditelja.“

U ovoj situaciji, deca sa slabom psihom su posebno osetljiva, kažu stručnjaci. Kod njih mogu da se jave suicidne ideje. Situacija se pogoršava kada medijii  preterano detaljno izveštavaju o slučajevima samoubistva, i na taj način nesvesno inspirišu decu na apsurdnu ideju o mogućnosti da se svi problemi mogu rešiti na takav užasan način, kaže Sergej Kljiučnikov. Dodatni veliki problem predstavlja i internet, koji sa sobom donosi obilje agresivnih onlajn igara i foruma u kojima se preispituju vrednosti života, naglasio je Sergej Ključnikov:

„Postoje sajtovi i forumi koji upućuju ljude na samoubistvo, a zakon se još uvek ne sprovodi. Virtuelni svet u kojem postoje ubice, u kojem su u više navrata pokazali ubistva, smrti i fantastična vaskrsenja, utiče na percepciju samog života. Kada se linija između zla i običnog života  briše, kada se zlo legalizuje, psiha dece je ugrožena.“

Vreme je da se deca zaštite od pretnji na Internetu - na primer, kreirati servis, putem koga  će biti praćeni "destruktivna" raspoloženja u tinejdžerskim forumima, rekao je Sergej Ključnikov.

Važno je ne samo da zaštiti decu u onlajn prostoru, već i ponuditi im alternativni, pozitivan program. Za decu, koja očajnički želi da nađu razumevanje od strane roditelja,  radi telefonski SOS servis, kaže dečji psiholog Anfisa Kalistratova:

„SOS telefon - veoma moćna stvar, šteta što se svi koji imaju problem, ne obraćaju,  jer tu sede i odgovore daju specijalno obučeni ljudi koji znaju šta da kažu. Oni razumeju stanje deteta. Dete možda nije ni svesno ili ne ume da objasni, ali je konsultant u stanju da predvidi šta su konkretni problemi koji su se pojavili u toj  porodici.“

Ipak, potrebnu moralnu podršku, adolescent bi trebalo najpre da nađe kod kuće, od strane  roditelja, uverena je Anfisa Kalistratova. Mora se naći vremena za dete, bez obzira na umor i sve obaveze, mora se učiti kako pravilno razgovarati sa detetom, kaže dečji psiholog.

Međunarodno iskustvo  predlaže rešenje za problem tinejdžerskih samoubistava. Razna su sredstva protiv  strašne društvene bolesti: od antidepresiva koje je prepisao lekar, do zakonskih mera. U Japanu, na primer, 2006. godine donet je zakon "O borbi protiv samoubistva." On pomaže da se ispitaju već počinjena samoubistva, ali na kraju - i da se spreče novi slučajevi.

Na kraju, postoji vrlo jednostavan način da se smanji broj tinejdžerskih samoubistava - dobar trening školskih psihologa. U većini škola, oni još uvek nedostaju. Ali, u borbi protiv problema samoubistva omladine, trebalo bi da se ujedini celo društvo. Stručnjaci kažu da je psihičko zdravlje dece - pokazatelj moralnog zdravlja društva u celini.