Ćirilica i ABA liga

Ćirilica i ABA liga
 
Srbsko samoporicanje u Jadranskoj - ABA ligi

Ja smatram da kogod od nas piše latinicom čini smrtni greh 
prema Srpstvu ili daje dokaz da ga se odriče.
Lazo M. Kostić  1953. god.
Odlukom upravljačkih struktura ABA – Jadranske košarkaške lige, sportistima (košarkašima) Crvene Zvezde je zabranjeno da nose ćirilicom ispisana imena na dresovima. Kao u svakoj jugoslovenskoj tvorevini ili onoj što je  imitira  ili podseća makar mirisom na nju, takvo stanje je poželjno kao što je i uobičajeno da upravljačka struktura takvih tvorevina bude daleko od Beograda.

Slika 1: Subotić, Morison, Ilić na ćirilici na meču ABA lige 8. oktobra 2011. godine.
U toj ničim izazvanoj košarkaškoj ligi,  srbski klubovi nemaju vlasničkih prava ili imaju mizernih nekoliko procenata. Ali  to im nije smetalo da  zaigraju po notama onih koji su predhodnu zajedničku ligu rasturili sa velikim odobravanjem  i zanosom svojih navijača. Da naš košarkaški savez i naši klubovi drže do nacionalnog a igrači i rukovodioci do ličnog dostojanstva, nikada ne bi ni zaigrali u takvom takmičenju. Ali, kod Srba uvek postoji jedno veliko  ALI. Lepše je trčati i skakati za loptom  u Zadru i Zagrebu (i dobiti poneku kamenicu) nego slučajno gubiti vreme  po srbskim varošima: Čačku, Kraljevu, Leskovcu ... Uprkos činjenici da su te  varoši dale svetska imena u košarkaškom sportu od Ducija Simonovića i  Dragana Kićanovića do Željka Obradovića i Vlade Divca  i otvorila evropski put sadašnjoj generaciji košarkaša a Srbe uzdigli do neviđenih visina. Tuđe košarkaško sunce kao da jače greje uprkos kamenicama. Takva ABA,  ničim izazvana košarkaška liga, se vremenom uhodala, ojačala, tako da može  lagano i neskriveno da pokaže svoje  antisrbsko lice. Uostalom i Košarkaški savez Srbije ne zaostaje u  zatiranju srbskih nacionalnih vrednosti: zvanične stranice KSS(engleski - site) ne poznaju ćirilicu kao i sajtovi svih regiona KSS od Vojvodine do Raško Kosovskog košarkaškog saveza. Srpske košarkaške usijane i  uspavane glave,  umorne od ponavljanja istorije pristaju na sve, zarad ničega. Tako je bolje ili je tako barem rečeno. Ponavljači istorije  nisu naučili osnovne lekcije.
Trebalo bi  da je u ABA regionalnoj košarkaškoj ligi kao i u svakom drugom sportskom takmičenju vrhunsko načelo fair play.
No, odlukom da košarkašima Crvene Zvezde zabrani  da i dalje na svojim dresovima svoja imena i prezimena ispisuju srbskom ćirilicom, ne samo da je prekršeno pravilo poštenog i časnog takmičenja (fair play) nego je i  uvređeno nacionalno dostojanstvo srbskih košarkaša i srbskog naroda u celini.
Zašto?
Pa zato što je Upravljački menadžment ABA- lige dozvolio klubovima iz Hrvatske da imena i prezimena svojih igrača ispisuju na nacionalnom pismu – hrvatskoj latinici a isto to je dozvoljeno i klubovima iz Slovenije.
Takvim postupanjem je debelo iskoračeno iz  sporta u politiku a to je suprotno svim međunarodnim konvencijama o sportskim takmičenjima, ali je dozvoljeno kada je poništavanje srbskog nacionalnog dostojanstva u pitanju.
Da razjasnimo i međunarodno pravni aspekt  zabrane upotrebe srpske ćirilice. Prema članu 10. Ustava Republike Srbije „U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srbski jezik i ćiriličko pismo.“
A prema članu 12 Ustava Republike Hrvatske „U Republici Hrvatskoj u službenoj je uporabi hrvatski jezik i latinično pismo.“

Slika 2: Morison na latinici – već 19. novembra 2011. Ponovo Srbi popuštaju na svoju štetu ???
I zemlje ostalih klubova učesnika ABA lige (Slovenija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Izrael) su takođe u svojim ustavima odredile službene jezike koji se u njima koriste. Svi ti klubovi su predstavnici država iz kojih dolaze i njih predstavljaju i sa  sportskog ali i sa državnog aspekta.
Po međunarodnom pravu svi učesnici na bilo kakvom međunarodnom skupu ili u nekoj međunarodnoj organizaciji imaju pravo da im se obezbedi korišćenje svog jezika i pisma kao što je normalno da se obezbedi odgovarajuća zastava i himna.
Što se tiče međunarodnih sportskih takmičenja, bar koliko je  poznato, na svima je prihvaćeno da službeni jezik bude engleski. Čak i ako se sve utakmice igraju na teritoriji jedne zemlje što je čest slučaj kod organizacije prvenstva nekog kontinenta (Evropa, Afrika...) u bilo kom sportu, opet se poštuje pravilo da je službeni engleski jezik. ..
Nije poznato da je do sada održano i jedno međunarodno takmičenje na kome su hrvatski jezik i hrvatska latinica prihvaćeni kao službeni.
Koliko se vidi i zvanična internet prezentacija (engl.website) ABA regionalne lige je na engleskom jeziku.
Ako je engleski jezik službeni jezik i u ABA ligi bilo bi logično da su onda svi klubovi iz svih država koje obuhvata ova liga obavezni da imena i prezimena svojih igrača ispisuju na engleskoj latinici (engleskim alfabetom).
Ako je klubovima ih Hrvatske dozvoljeno da na dresovima ispisuju imena i prezimena svojih igrača na hrvatskoj latinici onda i srbski klubovi imaju pravo na korišćenje ćirilice kao svog nacionalnog pisma, a razume se i klubovi iz ostalih država lige, pravo da koriste službeni jezik države koju predstavljaju.
U sportu pravilo fair play podrazumeva da pravila koja su usvojena važe za sve učesnike i da se u takmičenjima primenjuju pošteno i objektivno a jedno od načela  prava (i međunarodnog) je da se zakoni (konvencije, i svi drugi pravni akti) primenjuju na sve učesnike i na isti način prema svima.
Ali za pojedine  narode ne važe konvencije već  diskriminatorski odnosi. Takav odnos   vređa nacionalna osećanja srbskog naroda, koji poštuje i čuva svoje pismo preko hiljadu godina. Takav odnos je  nedopustiv prema srbskoj tradiciji i kulturi uopšte i jedino se može razumeti kao podrška uvođenju okupacionog latinskog,rimskog pisma u Srbiju.


Slika 3.: Zakon o zabrani ćirilice u NDH. Da li je on još na snazi?
https://album.cirilica-beograd.rs/picture.php?/250/category/OsnovniZakoniNDH
Neverovatno je da se i ne zna ko je tražio takvu promenu, što podseća na vreme u bivšoj Jugoslaviji, kada se krijući iza raznih komiteta, sve što je srbsko bivalo proglašeno za nacionalističko i automatski  progonjeno. U svakom slučaju trebalo  ga je barem  umanjiti. Pošto je  ćirilica jedan od prepoznatljivih srbskih simbola, kao takva bode oči i široko podseća na miris tamjana, na Svetog Savu i Šumadiju. Ali je kao takva, nezaštićena i u Srbiji, sirotica,bez igde ikoga, pogodna za pravi primer u postepenom, civilizacionom zatiranju duha i identiteta jednog celog naroda.
Po istoj matrici je i Austro-ugarska okupaciona armija 1915. godine zabranila upotrebu ćirilice  i nije moralno da vlasnici ABA lige postupaju u sladu sa naredbama okupacionih armija na tlu Srbije, koje su inače zbog svoje nemoralnosti i bile poražene na ovim prostorima.
Opravdanja kojim štite  takvu meru  je  da  košarkaši Makabija  iz Izraela takođe nose imena ispisana latinski a ne hebrejski, nije korektna , jer je nemoguće da bi sportisti iz Izraela  poneli imena ispisana na arapskom pismu.
Drugi razlog kojim se želi  opravdati zabrana ćirilice su navodni zahtevi sponzora lige. To bi važilo da su sponzori ABA regionalne lige dr. Ante Pavelić i dr. Andrija Artuković ili njihovi sledbenici, koji su ostali upamćeni po ustaškoj naredbi od 25 travnja/aprila 1941. o zabrani ćirilice na teritoriji NDH.
O njihovim ostalim zlodelima teško je i govoriti. Nadamo se da nema nastavljača takve tradicije i ideologije u organima ABA (Jadranske) lige.
Žalosno je da nema nikog u državi Srbiji, osim Srbskog nacionalnog udruženja Ćirilica, ko bi reagovao na ovakve propuste kao i na bahato ponašanje i narušavanje srbskog nacionalnog dostojanstva koje traje decenijama a sada dobija novi zamah. Ili smo kao narod spremni na sve i za svakoga.
Miodrag Kojić 
„Ćirilica“ Beograd,

988@Ćirilica-Beograd.SRB