Čekovi (ne) odlaze u istoriju

U Srbiji se sada dnevno plati roba ili usluga sa gotovo 30.000 čekova, koji su i dalje popularni, naročito u manjim mestima.

Kada je ne baš tako davno bilo najavljeno ukidanje odloženog plaćanja čekom, činilo se da će građani svog „spasitelja” teško preboleti. Međutim, „ček na poček” su gotovo bezbolno zamenile kreditne kartice. I danas se, istina, ponegde još može kupiti roba na dva-tri čeka, ali se takva pogodnost sve manje koristi.
Podatak iz Udruženja banaka Srbije da se sada dnevno u proseku sa oko 30.000 čekova plati roba ili usluge potvrđuje da se ček ipak i dalje koristi. Iako sve brže odlazi u zaborav...
U Poštanskoj štedionici, koja ima najviše korisnika tekućih računa, oko milion, broj izdatih čekova je prepolovljen, ali su oni, ipak, i dalje tražena „roba”. Čekovi pogotovo još „žive”, kako kaže Zoran Rosić, izvršni direktor poslova sa stanovništvom u toj banci, u malim mestima, gde kreditne kartice još nisu toliko prisutne.

U ne baš malom broju manjih privatnih radnji i bakalnica sa prehrambenim proizvodima ček se odomaćio i kao polog. Trgovac stavi ček svog komšije u kasu i kada ovaj kupi robu do određenog iznosa pušta ga na realizaciju. Takva kupovina uz garanciju čeka dobro dođe i „malom” trgovcu da proda robu i pridobije mušterije u sve većoj konkurenciji sa bakalnicama na svakom ćošku i megamarketima, ali i građanima da se „rastegnu” od prvog do prvog.

– Navike je teško izmeniti, pa neki korisnici tekućih računa podižu i gotovinu čekovima. Kao banka trudimo se da ukažemo da je plaćanje karticama manje rizično, ali kultura kartica je još u povoju u manjim gradovima – ističe Rosić.

Dok na zapadu za takozvane lične čekove garantuje izdavalac, odnosno građanin, a to znači da mora da ima sredstva na računu, za naše garantuju banke. Udruženje banaka Srbije je, najavljuje Rade Bačković, direktor Kreditnog biroa, pripremilo uputstvo i standardizovalo sve uslove za izdavanje ličnog čeka i kod nas. Takav ček već izdaje Meridijan banka.

Da se čekovi i dalje koriste za odloženo plaćanje, mada znatno manje od kreditnih kartica, potvrđuju i iz Inteza banke, gde je trenutno 300.770 nerealizovanih čekova na ukupno 61.853 tekućih računa, što je oko pet čekova po partiji.

Trevelers putnički čekovi se koriste za sredstvo plaćanja širom sveta, a oni mogu i da se unovče i u zemlji i inostranstvu. Rok trajanja ovih čekova je neograničen, pa se neiskorišćeni mogu čuvati za sledeće putovanje ili kao sigurna rezerva novca. Korisnici čekova su od zloupotrebe zaštićeni tako što prilikom kupovine na svaki od čekova stavljaju svoj potpis u gornjem levom uglu. Ukoliko unovčava ček, vlasnik stavlja potpis u donjem levom uglu. Iz Inteza banke, koja nudi Ameriken ekspres putničke čekove u apoenima od 50 i 100 evra, kao i od 20, 50 i 100 dolara, vlasnicima radi dodatne sigurnosti preporučuje i da čekove čuvaju odvojeno od potvrde o njihovoj prodaji.

Osim ovih i klasičnog čeka postoji i sertifikovani koji služi za plaćanje robe većih vrednosti i pojedine banke ih izdaju na osnovu unapred obezbeđenih sredstava na računu. Recimo, ako neko hoće da kupi automobil, banka će izdati ček za tu namenu, ali novac mora da bude na posebnom računu.

Danas je, u svakom slučaju, sve više prometa u trgovinama sa karticama, osim u samouslugama zbog skromnijih iznosa koji se troše. Gotovina se sve manje koristi, a ima već podosta i takvih koji svaki račun veći od 500 dinara plaćaju karticom. Svejedno da li „debitnom”, gde se novac sa računa skida istog trenutka kada blagajnik provuče karticu kroz takozvani POS terminal, ili kreditnom – kada se ono što se kupi automatski pretvara u kredit i zatim otplaćuje, uz visoke kamate.

Kupovanje karticama znatno je jednostavnije nego plaćanje gotovinom ili čekovima. Jednostavnije je i za trgovce i ugostitelje, jer im novac istog trenutka kada su naplatili uslugu „leže” na bankovni račun. Međutim, za običnog čoveka, koji ne može da uđe u sve „tajne” kamate kada se uplete u začarani krug obnovljivih kredita, plaćanje čekom je kudikamo lakše i jasnije. Jer, kada na čeku ispiše iznos on tačno zna koliko je banci dužan i kada se novac skida sa računa.

Posle čeka, ni sa platnim karticama se ne završava priča o bezgotovinskom plaćanju. Najnoviji model je plaćanje mobilnim telefonom. Verovatno ćemo u bliskoj budućnosti čak i kartu za pozorište ili bioskop kao i u prevozu plaćati tako što ćemo umesto keša ili kartice ukucati iznos na mobilnom telefonu.

-----------------------------------------------------------

Svet ih se nije odrekao

Čekovi će još postojati kao instrument bezgotovinskog plaćanja, a njihova upotreba je raširena i u svetu. U SAD je tek prošle godine promet platnim karticama dostigao onaj sa čekovima, a u Francuskoj se, prema nekim podacima, u ukupnom plaćanju oko 30 odsto koriste čekovi. Interesantno je da naš zakon, za razliku od anglosaksonskog, ne dozvoljava mogućnost odloženog plaćanja. I u Italiji se može plaćati odloženo – čekovima.