HRONOLOGIJA PRVOG SRPSKOG USTANKA

1804. godina

4-10. februar - Seča knezova; dahije
pogubile oko 150
najistaknutijih
Srba (trgovaca, knezova i sveštenika)
u Beogradskom pašaluku, što je bilo
povod za izbijanje bune.

14. februar - Skupština u Orašcu (na
praznik Sretenje); donesena odluka
da se podigne buna protiv dahija;
Karađorđe izabran za vođu bune.

16. februar - U Sibnici pukla prva
ustanička puška; prva borba
Karađorđa i ustanika, zajedno sa
Sibničanima, protiv Turaka.

24. februar - U selo Drlupa, pod
Kosmajem, došao Aganlija da
pregovara sa Karađorđem, i tu
dolazi
do prvog oružanog sukoba
ustaničke vojske sa dahijama;
Aganlija pretrpeo poraz.

28. februar - Bitka na Svileuvi.

4. mart - Mitropolit beogradski
Leontije u ime dahija u
Hasan-pašinoj
Palanci vodio pregovore sa
Karađorđem.

18. mart - Ustanici oslobodili Valjevo i
Rudnik.

4. april - Ustanici oslobodili
Kragujevac.

28. april - Turci iz Bosne pod
vođstvom Ali-bega Vidajića na
Čokešini kod Šapca porazili
ustanike;
izginulo preko tri stotine ustanika.

April - Ustanici opkolili Beograd i
uspostavili liniju
fronta Ostružnica -
Žarkovo - Avala - Dunav.

3. maj - Ustanici osvajaju Šabac, prvi
grad koji su ustanici zauzeli; istog dana Karađorđe u Rakovici kod
Beograda održao ratni savet kome
su prisustvovale sve nahijske
starešine, sa koga su srpske vođe uputile pismo ruskom poslaniku u
Carigrad.

5-15. maj - U Ostružnici kod
Beograda održana prva skupština
predstavnika celog pobunjenog
naroda u Beogradskom pašaluku
(oko 60 ljudi).

10. maj - U Zemunu vođeni srpsko-
turski pregovori uz posredovanje
austrijskog generala Ženejna.

24. maj - Turci predali Požarevac
ustaničkoj vojsci
na čelu sa
Karađorđem.

Jun - Porta naredila bosanskom
veziru Bećir-paši da ukloni dahije i u
Beogradskom pašaluku uspostavi
"zakonitu vlast".

18. jul - Turci predali Smederevo
ustaničkoj vojsci.

Krajem jula - Bećir-paša se sa oko
3.000 ljudi ulogorio u Belim Vodama
kod Beograda.

3. avgust - Razgovori srpske
delegacije (Jakov Nenadović, knez
Sima Marković, Janko Katić, knez
Nikola Grbović) i Bećir-paše.

5/6. avgust - Na ostrvu Adakale na
Dunavu vojvoda Milenko Stojković sa
50 ljudi pobio četvoricu dahija:
Aganliju, Kučuk Aliju, Mulu Jusufa i
Mehmed-agu Fočića.

13. septembar - Karađorđe i
ustaničke starešine šalju
izaslanstvo u Rusiju (Prota Mateja Nenadović, Petar Čardaklija i Jovan Protić).

4. oktobar - U Beogradu pročitan
Portin ferman koji je doneo
novopostavljeni vezir Sulejman-paša.

13. oktobar - Bećir-paša se vratio u
Bosnu.

1805. godina

29. april-15. maj - Zasedanje
Skupštine u Pećanima; u Carigrad
upućena delegacija sa ustaničkim
zahtevima sultanu.

Kraj maja - Zapovednik Niša, Hafiz-
aga, unapređen u čin paše i
postavljen za beogradskog vezira.

14. jul - Posle opsade oslobođen
Karanovac.

18-20. avgusta - Bitka na Ivankovcu;
prvi sukob ustaničke vojske (oko
8.000 vojnika) pod vođstvom
Karađorđa i turske regularne vojske
(15.000 vojnika) na čelu sa Hafiz-
pašom; težak poraz Turaka.

27. avgust - U selu Borak kod
Beograda održana Skupština na
kojoj je, po ruskom savetu, ali i usled
težnje pojedinih narodnih starešina
da ograniče Karađorđevu
vlast, osnovan Sinod kao centralni zakonodavni i upravni organ vlasti.

20. novembar - Oslobođeno
Smederevo i proglašeno za
prestonicu.

1-12. decembar - U Smederevu
održana Skupština na kojoj je Sinod
preimenovan u Praviteljstvujušči
sovjet serbski; doneta odluka da se
diplomatskim i vojnim putem zaštiti
oslobođena teritorija i tim povodom upućena molba ruskom i austrijskom
caru.

1806. godina

Januar - Ruski ministar inostranih
dela knez Čartoriski predložio caru
Aleksandru I da se Srbi pridobiju za
Rusiju; tokom leta general Miheljson
uspostavio vezu s Karađorđem, a krajem godine Rusija Srbima uputila novčanu pomoć.

26. januar - Vojska Petra Dobrnjca
oslobodila Kruševac.

Krajem januara - Vojska Milenka
Stojkovića oslobodila Poreč.

21. mart - Sultan Selim III objavio
ustanicima rat i pozvao vojsku u
džihad (sveti rat).

6. april - Sulejman-paša Skopljak,
potisnuvši ustaničke vojske Radiča
Petrovića i Milana Obrenovića, zapalio
manastir Studenicu.

20. jun - Napoleon I Bonaparta
uputio pismo sultanu u kome ga
podstiče da silom uništi "srpske
buntovnike, što ih Rusija drži i
sokoli".

Kraj juna - Turske vojske iz tri pravca
(Bosne, okoline Leskovca i Vidina)
upućene na Srbiju.

13. jul - Karađorđe uputio Petra Ička
u Carigrad da bi sa Portom sklopio
sporazum o miru.

13-16. jul - Bitka na Deligradu; Srbi
pod komandom vojvode Milenka
Stojkovića porazili vojsku Šašit-paše
leskovačkog.

13. avgust - Bitka na Mišaru;
ustanička vojska (8.000 pešaka,
2.000 konjanika, 4 topa i 1 haubica)
pod vođstvom Karađorđa izvojevala
pobedu nad snagama bosanskih aga
i begova (20.000 pešaka) pod zapovedništvom Sulejman-paše
Skopljaka.

15. avgust - Porta srpskom
pregovaraču Petru Ičku uručila svoj
mirovni predlog.

3. septembar - Pobeda Karađorđa i
ustaničke vojske kod Deligrada.

20. septembar - Ičko u Smederevu
podneo izveštaj o pregovorima na
Porti.

Novembar - Skupština u Smederevu
prihvatila Portin predlog mira; vođa
krdžalija Alija Gušanac, koji je držao
Beograd, sprečio sprovođenje
Ičkovog mira, jer nije dopustio
ustoličenje carskog muhasila Hasan-bega i srpskog kneza u Beogradu.

12. decembar - Jurišom oko
12.000
ustanika pod vođstvom Karađorđa,
posle dvoipogodišnje opsade,
oslobođena beogradska varoš
(civilni deo grada), na Andrijevdan;
Turci se povukli u utvrđeni Gornji grad; u jurišu poginuo vojvoda Vasa
Čarapić.

20. decembar - Alija Gušanac predao
oružje Srbima i sa krdžalijama otišao
u Vidin.

1807. godina

8. januar - Ustanička vojska zauzela
beogradsku tvrđavu na
Kalemegdanu i konačno oslobodila
Beograd.

23. januar - Komandant ruske vojske
na Dunavu general Miheljson pozvao
Srbe da odbace mirovni plan Turske i
s Rusijom nastave borbu do potpune
nezavisnosti; Karađorđe prihvatio
poziv i uskoro uputio vojsku na Timok i prema Vidinu.

25. januar - Porta objavila ferman
kojim je potvrdila Ičkov mir.

5. februar - Oslobođen Šabac, jedno
od poslednjih turskih uporišta u
Srbiji.

6. mart - Nakon što su napustili
Beograd, beogradski vezir Sulejman-
paša i njegova pratnja od oko 180
ljudi, na smederevskom drumu ispod
Vračara, napadnuti iz zasede i
poubijani od strane ustanika; taj postupak izazvao ogorčenje Turske i
osudu Austrije.

18. mart - Oslobođeni Jadar i
Rađevina.

31. mart - Nakon što je Skupština u
Smederevu odbacila Ičkov mir i
prihvatila ruski predlog za nastavak
rata, predsednik Praviteljstvujuščeg
sovjeta knez
Sima Marković svečano
izgovara: "Srbija smatra sebe za nezavisnu državu".

Početak aprila - Pod uticajem ustanka
u Srbiji, u Sremu izbila Ticanova buna,
antifeudalni pokret sremskih seljaka
koje je predvodio Teodor Avramović
Tican; austrijske vlasti, uz pomoć
karlovačkog mitropolita Stefana Stratimirovića, ugušile bunu i
pooštrile mere za suzbijanje srpskih
nacionalnih ideja.

April - Porta izdala ferman o
razoružanju hrišćana u Bosanskom
pašaluku.

29. maj - Sa prestola zbačen sultan
Selim III.

17. jun - Odred ruske vojske prešao
na desnu obalu Dunava; početak
zajedničkih srpsko-ruskih vojnih
operacija protiv Turske.

28. jun - Na zahtev ustaničkog
vođstva ruski car Aleksandar I u
Srbiju uputio generala Konstantina
Rodofinikina za ruskog
diplomatskog predstavnika.

1. jul - Boj na Štubiku i Malajnici;
udružena srpska (Karađorđe) i ruska
(general Isajev) vojska oslobodila
opkoljenog Milenka Stojkovića koga
su Turci opsedali između Štubika i
Malajnice; oslobođen veći deo Negotinske Krajine.

8. avgust - Dositej Obradović prešao
u Srbiju.

20. avgust - Rodofinikin završio nacrt
unutrašnjeg uređenja Srbije, s kojim
se načelno složio i Karađorđe.

25. avgust - Rusija i Turska u Sloboziji
zaključile privremeni mir.

Novembar - Odluka
Praviteljstvujuščeg sovjeta o
preduzimanju naročitih mera "radi
širenja prosvete i nauke u zemlji".

1808. godina

13. jun - Krušička buna u Banatu;
pobuna seljaka protiv austrijske
vlasti u selu Kruščica; vođe bune su
učinile prevaru predstavljajući
krivotvorenu proklamaciju kao
tobožnju Karađorđevu.

13. septembar - U Beogradu
otvorena Velika škola Ivana
Jugovića sa 20 učenika u
trogodišnjem trajanju koja je
pripremala kadrove za rad u
državnoj administraciji.

18. decembar - Skupština u
Beogradu donela ustavni akt kojim je
regulisan odnos između "vrhovnog
vožda" i Praviteljstvujuščeg sovjeta;
Karađorđe priznat za naslednog
kneza.

22. decembar - Uvedena regularna
vojska i vojni činovi po ugledu na
ruske i austrijske; Srbija podeljena na
četiri vojne oblasti.

1809. godina

Kraj januara - Rumelijski
vezir Huršid-
paša Karađorđu predložio separatni
mir što je Karađorđe, očekujući
nastavak rusko-turskog rata i
verujući u pobedu Rusa, odbio.

1. april - Prekid primirja postignutog
u Sloboziji i nastavak rata Rusije i
Turske.

14. april - Sačinjen ratni plan srpske
vojske o povezivanju s ruskim
trupama kod Vidina i sa Crnogorcima
radi odsecanja Bosne od ostatka
Turske i njenog osvajanja.

Početak maja - Uspešna ofanziva
srpske vojske prema Vidinu, prema
Nišu, u Bosni i u Sandžaku.

1. maj - Hajduk Veljko Petrović sa
8.000 svojih vojnika na juriš zauzeo
tursku tvrđavu Belogradčik u
Bugarskoj uništivši do poslednjeg
čoveka njenu posadu od 400
Turaka.

24. maj - Prevalivši za sedam dana
put od Užica do Sjenice, Karađorđe sa
10.000 vojnika i 10 topova na juriš
zauzeo Sjenicu.

27. maj - Srbi izvojevali pobedu na
Suvom Dolu, porazili
Numan-pašu
pećkog i opseli Novi Pazar.

31. maj - Bitka na Kamenici (Čegru);
poraz i pogibija resavskog vojvode
Stevana Sinđelića i oko
3.000
njegovih vojnika; turski gubici blizu
6.000 poginulih boraca.

4. jun - Karađorđe obavešten o
porazu na Kamenici.

18. jun - Karađorđe zauzeo
novopazarsku varoš, ali usledilo
povlačenje srpskih jedinica iz
Sandžaka zbog odbrane Deligrada.

Oko 20. juna - Velika turska ofanziva
iz Bosne.

23. avgust - Turci, posle
petonedeljne opsade, zauzeli
Deligrad; istog dana Alija Gušanac
zauzeo Požarevac.

25. avgust - Turci osvojili Jagodinu.

27/28. avgust - Rodofinikin napustio
Srbiju.

Avgust - Karađorđe se bezuspešno
obraćao za pomoć Austriji i
Francuskoj (Napoleonu).

23. septembar - Pod uticajem
ustanka u Srbiji, izbio ustanak Srba u
Bosanskoj Krajini (Jančićeva buna).

Oktobar - Zbog operacija ruske
vojske na donjem Dunavu smanjen
turski vojni pritisak na Srbiju s obzirom da
su Turci glavninu vojske okrenuli
protiv Rusa.

2. decembar - Srpska delegacija
(Milenko Stojković, Milan Obrenović i
drugi) upućena u glavni stan ruske
Dunavske armije u Bukurešt sa
zahtevom za vojnu pomoć.

29. decembar - Karađorđe i
Praviteljstvujušči sovjet uputili pismo
baronu Simbšenu u kome mole da
austrijski car posreduje u
pronalaženju mirnog rešenja između
Srbije i Turske, pristajući na vazalni odnos.

1810. godina

Januar - U Pariz upućen
srpski
deputat kapetan Rade Vučinić sa
zadatkom da od Francuske
(Napoleona) izdejstvuje priznanje
Srbije koja bi bila pod protektoratom Francuske.

4. februar - Austrijski ministar
inostranih dela knez Meternih
predložio caru Francu I da pomogne
da se uspostavi mir između Srbije i
Turske s tim da se Srbi vrate pod vlast
Turske.

22. mart - Ruska vojska generala
Isajeva zaposela Veliko ostrvo na
Dunavu.

13. maj - Nakon neuspešnog
pokušaja da se dobije austrijska zaštita, Skupština u Beogradu
odlučila da Srbija u savezu sa Rusijom
nastavi rat.

Jun - Rusija u Srbiju uputila
4.500
vojnika (general Cukato).

6. jul -19. septembar - Srbi i Rusi,
zajedničkim snagama, oslobodili
Brzu Palanku, Prahovo, Negotin i
Soko-banju.

7. septembar - Alija Gušanac poginuo
kod Ruščuka u Bugarskoj u borbi
protiv Rusa.

21-22. septembar - Bitka na
Varvarinu; udružene srpske
(Karađorđe) i ruske (general Orurk)
snage porazile
Huršid-pašu i
potisnule Turke ka Nišu i Prokuplju.

Septembar - Dositej Obradović i
Vikentije Rakić otvorili u Beogradu
Bogosloviju.

16-20. oktobar - Bitka kod Loznice;
Karađorđe, knez Sima Marković i
Stanoje Glavaš sa oko
10.000 ljudi
pritekli u pomoć srpskim
komandantima na Drinskom frontu
(Anta Bogićević, Luka Lazarević i Jakov Nenadović) i sprečili invaziju
Turaka iz Bosne pod vođstvom
Hasan-bega srebreničkog.

1811. godina

19-25. januar - U Beogradu zasedala
Skupština starešina: reorganizovan
Praviteljstvujušči sovjet; ustanovljeno
popečiteljstvo (vlada) sa šest
popečitelja (ministara) i Veliki
vilajetski sud; rukovođen ličnim interesima, Mladen Milovanović
izdejstvovao da se Karađorđu, kao
voždu, prizna vrhovna vlast.

10. februar - Na molbu srpskih vlasti,
u Beograd stigao puk ruske vojske
(oko 1.000 ljudi), svečano dočekan
uz topovske salve i ovacije više
hiljada građana.

Početak marta - Dva glavna vođa opozicije i izvrsni vojni
komandanti, Milenko Stojković i Petar
Dobrnjac, zbog protivljenja Karađorđevoj moći proterani iz
Srbije.

9. april - U Beogradu umro Dositej
Obradović.

1812. godina

28. maj - Posle bitke kod Ruščuka
gde je Rusija porazila Tursku, Turci
su zaključili sa Rusima mir u
Bukureštu; član 8 tog sporazuma
odnosio se na Srbiju koja je vraćena
Turskoj; Srbi su obavezni da predaju oružje, s tim što bi dobili amnestiju i
izvesna autonomna prava.

Jun - Karađorđe naredio opštu
mobilizaciju celokupnog za vojsku
sposobnog muškog stanovništva od
15 do 70 godina, za odbranu granica prema Turskoj.

4. jul - Huršid-paša Karađorđu
predočio deo Bukureškog ugovora
koji se odnosi na Srbiju i zahtevao da
postupi u skladu sa njegovim
odredbama.

14. avgust - U Carigrad upućena
srpska deputacija sa zadatkom da
pregovara o ponovnom
uspostavljanju turske vlasti u Srbiji
mirnim putem.

16. avgust - U skladu sa Bukureškim
ugovorom, ruski puk povučen iz
Srbije; Rusi svečano ispraćeni iz
Beograda.

27. avgust - Na skupštini u manastiru
Vraćevšnici pročitan član 8
Bukureškog ugovora.

28. avgust - Karađorđe i
Praviteljstvujušči sovjet narodu
objavili Proklamaciju povodom Osme
tačke Bukureškog mira.

1813. godina

13. januar - Na
poslednjoj Skupštini
pod Karađorđem u Kragujevcu
imenovana nova deputacija za
pregovore s Turskom i upućena u
Niš gde je prispeo turski pregovarač.

Kraj maja - U Sofiji propali srpsko-
turski pregovori.

Jun - Na molbu turske vlade Austrija
odobrila snabdevanje turske vojske
hranom tokom predstojećeg rata
Turske protiv Srbije.

3. jul - Karađorđu uručeno pismo
velikog vezira Huršid-paše kojim se
od Srba zahteva bezuslovna predaja i
povratak u položaj raje.

4. jul - Karađorđe uz saglasnost
Sovjeta objavio Proklamaciju i
pozvao narod na odsudnu bitku.

Oko 15. jula - Turci iz pravaca Vidina,
Niša i Bosne napali Srbiju.

17. jul - Vojska
Sulejman-paše
Skopljaka prešla Drinu i posle
devetodnevnih borbi na prevaru
iznudila predaju Lešnice (Janko Stojićević).

18. jul - Oboleli Karađorđe
privremeno vrhovnu vlast preneo na
sekretara Janićija Đurića.

9. avgust - Braneći Negotin, od
turskog topovskog đuleta poginuo
Hajduk Veljko Petrović.

Oko 15. avgusta - Turci zauzeli
Loznicu koju su branili borci Petra
Molera.

17. avgust - Branioci napustili
Negotin i povukli se u Poreč.

25-26. avgust - Turci zauzeli Kladovo
i počinili najstrašnije zločine; sela u
Negotinskoj Krajini opljačkana i u
ropstvo odvedeno mnoštvo žena i
dece.

Kraj avgusta - Od bolesti nedovoljno
oporavljeni Karađorđe od Huršid-
paše zatražio šestonedeljno primirje
kako bi se omogućila evakuacija na
austrijsku teritoriju srpskom neboračkom
stanovništvu; Huršid-paša odbija ovaj predlog.

31. avgust - Karađorđe izvestio
ruskog i austrijskog cara o
neizbežnosti pada Srbije.

1-17. septembar - Sukob turske
vojske (Sulejman-paša Skopljak) sa ustaničkom
(Miloš Obrenović i Stojan Čupić) na Ravnju, uz Savinu
pritoku Zasavicu; slomljen otpor
ustaničke vojske; izginuli Zeka Buljubaša sa oko 800 svojih ljudi i
još oko 3.000 drugih ustanika;
poslednja bitka Prvog srpskog
ustanka.

21. septembar - Turci zauzeli Poreč.

3. oktobar - U ranim jutarnjim
časovima, Karađorđe s porodicom,
mitropolitom Leontijem i ruskim
izaslanikom Teodorom Nedobom
napustio Srbiju, prešavši iz Beograda
u Zemun (Austrija); Srbiju su zatim napustili članovi Praviteljstvujuščeg
sovjeta i većina ustaničkih
komandanata.

5. oktobar - Turci bez borbe ušli u
napušteni Beograd i topovskim
salvama objavili ponovno osvajanje
Srbije.

17. oktobar - U Beogradu prodato u
ropstvo 1.800 srpskih žena i dece.

21. oktobar - Turci proglasili
amnestiju.
(istorija, 02.03.2018. 08:38:50) [15712]