Đoković: Samo u sportu nije bitno koje si rase i vere

Najbolji sportista na svetu Novak Đoković proveo je juče dva ležerna sata sa srpskim novinarima u svom restoranu „Novak”, odigravši s njima nekoliko partija stonog tenisa i „virtuelnog” golfa. Zahvalio im je na podršci koju mu pružaju i istakao da i njima „pripadaju velike zasluge za njegov uspeh”, pa tako i oni „imaju pravo da pričaju svojoj deci i unucima, kao što će on jednog dana, da su bili deo jednog velikog trenutka”.

Teniser koji je za godinu dana potukao mnoge rekorde, pred kojim drhte i takve teniske legende kao što su Rodžer Federer i Rafael Nadal, bio je ranjiv na stonom tenisu, posebno za dame, dok je u golfu – sportu koji redovno igra između turnira – držao čas.

Iz njega izvire zadovoljstvo i bujica lepo složenih reči, na momente oivičeni lako razumljivom životnom filozofijom, a kad treba i diplomatski sročenih. Reč koju nikada ne zaobilazi jeste – Srbija. Istakao je, pored ostalog, da se zajedno sa ostalim srpskim teniserima nalazi u misiji promene imidža nepravedno naružene Srbije.

Kako ćete provesti vreme između dva velika događaja koja će se ovog leta odigrati na istom mestu, Vimbldona i Olimpijskih igara u Londonu?

Tri nedelje između Vimbldona i Olimpijskih igara su kratak period. Ali, dobro je da se ova takmičenja igraju na istim terenima, pa nećemo morati da se prilagođavamo na drugačije uslove. Biće posebno zanimljivo videti kako će organizatori uspeti da očuvaju travu. Koristiću period od kraja Vimbldona do početka Igara u Londonu da se što bolje odmorim, što će mi biti preko potrebno kada se zna da ću u narednim mesecima, na američkoj turneji, a potom i na šljaci, imati malo vremena za opuštanje.

Kad se u jednoj godini osvoji gotovo sve, u narednoj mora da se brani mnogo poena na svetskoj ATP listi. Da li vas to dodatno opterećuje?

Takav je bodovni sistem. Svi mi vrhunski igrači smo pod tim pritiskom jer moramo da branimo sve ono što osvojimo da bismo ostali na vrhu. Uspeo sam da pronađem način kako da kontrolišem svoje misli o tome, i da ne dozvolim da me te kalkulacije previše opterete. Moj pristup nije da branim, već da osvajam poene. To je pravi mentalni sklop koji donosi najveće rezultate.

Nije tajna da je za vas Rolan Garos, jedini turnir iz „velike četvorke” koji niste osvojili, velika motivacija?

Na svakom turniru davao sam sto odsto svojih mogućnosti i to je dovelo do niza pobeda koje su prekinute baš na Rolan Garosu. Neću ništa preterano da menjam u ovoj godini u odnosu na prošlu, imam dobar raspored i pridržavaću ga se. Doduše, nešto više pažnje ću da obratim na Rolan Garos, jer mi je cilj da ga osvojim i tako upotpunim kolekciju grend slem pehara. Želja mi je da postignem maksimalne rezultate na svim turnirima „velike četvorke”, kao i da osvojim Olimpijske igre. Velika mi je želja da na Igrama donesem medalju svojoj zemlji.

Šta je bilo presudno da napravite još taj jedan korak i izbijete na svetski vrh, u eri u kojoj je izgledalo da su Federer i Nadal nedodirljivi?

Trebalo je da prođem kroz proces sazrevanja da bih postao ono što sam danas. Proteklih godina je dominacija Rodžera i Rafe bila takva da sam se pitao hoću li ikad moći da ostvarim svoje ambicije, da li ću ikada doći do trofeja na Vimbldonu koji mi je postao san još kad sam kao dečak prvi put gledao Samprasa kako ga osvaja. Znao sam da moram da osvojim više grend slemova da bih stigao na prvo mesto i da to moram da zaslužim igrama na terenu. Nije mi to polazilo za rukom od 2008. do 2010. ali sam ipak uspeo da prelomim neke stvari, prebrodim neke teškoće, preuzmem kontrolu u važnim mečevima i postanem čvršći na terenu. Ipak, glavna promena je bila ona u glavi. Shvatio sam i da moram da se izborim sa očekivanjima, koja su u mom slučaju bila velika. Naime, svi očekuju da dobijem 90 odsto mečeva, što je teret, ali čovek nauči da se nosi sa tim.

Da li u gustom kalendaru stignete da uživate u uspesima koji su se lane nizali kao na traci?

Svakako, uživam u svakom doživljenom iskustvu. Neke ranije negativne stvari prihvatio sam kao životnu školu, kroz filozofiju da nije važno koliko puta padneš, već koliko puta ustaneš. Uživam jer radim ono što volim i u čemu sam vrlo dobar. Jesam žrtvovao neke stvari u detinjstvu, ali to je moj put.

Kada ste poslednji put bili na Kopaoniku, na kome ste ušli u svet tenisa?

Nisam bio šest ili sedam godina na Kopaoniku. Tamo je, uostalom, sve i počelo. Do 12. godine svako leto i zimu provodio sam po nekoliko meseci na ovoj planini, a prvo sam skijao, pa tek onda uzeo reket u ruke. Skijanje je moja najveća strast i mogu da kažem da je to jedan od najboljih sportova. Ako postoji nešto za čim žalim jeste to što nisam imao priliku da se takmičim na nekoj od skijaških trka. Sada ne smem to sebi da priuštim. Posle dva i po meseca došao sam u Srbiju, i poželeo sam da stanem malo na skije baš na Kopu. Ipak, moja mama nije za to. Kaže da je mnogo hladno i da ne bi trebalo da idem. Mislim da će mama na kraju da popusti i da ću ići na skijanje sa društvom.

Niste u timu za Dejvis kup meč sa Švedskom u Nišu. Koliko je realno da vas vidimo u sastavu u narednim susretima, imajući u vidu koliko vas velike obaveze očekuju u ovoj, olimpijskoj godini?

Dejvis kup je jedino timsko takmičenje u tenisu, gde predstavljate prvo svoju zemlju, a potom i sebe. Čast nam je da nastupamo za Srbiju, a meni je žao što neću igrati meč u Nišu jer smo svi zajedno željno čekali šansu da izađemo na neki od domaćih terena, pored Beograda. Biće mi veoma teško da u ovoj godini uklopim mečeve reprezentacije u raspored turnira, jer su mi Olimpijske igre i grend slemovi prioritet. Selektor Obradović me je ranije često ubeđivao da preskočim Dejvis kup, kao posle Ju-Es opena prošle godine, ali kad sam video da je „Arena” puna i da navijači žele da igram, srce je zaigralo i izašao sam na teren u želji da pomognem. Mišić se pocepao, sve je ispalo loše po mene, a dugo sam se potom oporavljao od povrede. Samim tim, odlučio sam da ovog puta izostanem iz tima, tim pre kada se zna kako se završio Australijan open.

Kako izgleda vaš dan kada niste na turnirima?

Trudim se da se opuštam od tenisa što više. Uživam u običnim stvarima koje pruža život. Viđam se s prijateljima, slušam muziku, čitam knjige. Kada imam više vremena, igram golf, neke druge sportove koje volim. Mi teniseri uglavnom jurimo sunce. Što se literature tiče, nemam neki poseban žanr. Trudim se da čitam knjige na različitim jezicima jer i tu želim da napredujem. Engleski govorim odlično, ali može uvek bolje. Želim da unapredim italijanski, ali i neke druge jezike. Sada čitam na engleskom jedno zanimljivo delo od Suzan Kolins. Kad je reč o muzici, radio mi je na frekvenciji JAT, gde često puštaju muziku osamdesetih.

O čemu ste pre tri dana, u Londonu, pričali sa britanskim premijerom Dejvidom Kameronom?

Nisam pričao o ozbiljnim temama sa njim. On je političar, a ja sam samo sportista. Podsetili smo se susreta od pre par godina kada je igrao tenis sa Marejom u svom kabinetu, na improvizovanom terenu u kancelariji, gde sam ja skupljao loptice, a Federer donosio vodu. Možda se Kameron i ja sastanemo opet pre Vimbldona, jer u planu je da odigramo jedan meč, ali otom potom. Pre neki dan jedan prijatelj mi je poslao poruku da zamolim Kamerona da nama Srbima konačno ukine vize. Svakako, kada se opet sretnemo, pokrenuću tu temu.

Imajući u vidu to koliko ste popularni, da li vas zanima da se posle tenisa bavite politikom?

Nemam to u planu. Politiku pratim laički i ne bih se ozbiljno upuštao u to. Želja mi je da i posle karijere ostanem u sportu jer je sport za mene najčistija stvar na svetu, jer tu nije bitno koje si rase i vere i odakle dolaziš.

Šta za vas znači to što ste idol mnogima?

Sebe doživljavam kao uspešnog sportistu i privilegovan sam što mogu pozitivno da utičem na omladinu. Sport je toliko snažan da može da promeni živote ljudi, a to je bila i suština poruke velikog čoveka Nelsona Mendele na prvoj dodeli Laureus nagrada, kada je naglasio da mu je sport dao snagu da istraje u najtežim trenucima svog života.. Zadovoljstvo mi je što motivišem ljude da se bave pozitivnim stvarima.

Videli ste se s puno velikana sporta proteklih dana u Londonu. Ko je na vas ostavio najjači utisak?

Bio sam najsrećniji što sam se susreo s Albertom Tombom. Ali, posebno me je oduševio Oskar Pistorijus, neverovatan čovek i sportista, koji je primer ogromne volje, želje i inspiracije. Uprkos svemu što mu se desilo, on nastavlja i dalje i želi još više da se ostvari u sportu. Pričao sam s njim pola sata. Rekao mi je kako je s prijateljima gledao moj poslednji meč sa Nadalom, a ja njemu koliko mu se divim. Sjajna je bila i Ester Verger, teniserka koja je ostvarila 434 pobede uzasopce i koja je apsolutna rekorderka po tome. Ja sam za nju malo dete. Kad sam je pitao koliko je osvojila grend slemova, rekla je da nema pojma, upitavši svog muža da li možda on zna. Video sam se i sa Rudom Gulitom, koji ima neverovatan karakter, Van der Sarom, Gerijem Plejerom, šampionima koji su svi redom normalni i spontani ljudi, a povrh svega veoma pozitivni i nasmejani.

O čemu ste pričali sa velikom teniskom šampionkom Monikom Seleš i da li ćete je dovesti na „Srbija open”?

Video sam se i s Monikom, ali na kratko. Pozdravio sam njenu majku, a sa Monikom sam u kontaktu tokom godine. Zvao sam je i prošle godine da dođe u Srbiju, ali tada nije mogla sticajem okolnosti. Međutim, voleo bih da dođe ove godine, kada bismo organizovali egzibicioni meč ovde kod nas. Srbija jedva čeka da je vidi, svi znamo da je Jugoslaviji donosila dosta pobeda i trofeja, rođena je u Novom Sadu i svi je željno iščekujemo.

------------------------------------------------------------ 

O „Srbija openu”

Da li će te ovog proleća igrati na „Srbija openu”?

Još nije sigurno da ću učestvovati, iako sam trenutno na listi. Biće mi teško da se organizujem, a konačan dogovor ću da postignem sa svojim timom. Ove godine ću morati da napravim neke radikalne poteze kada je reč o turnirima, koje mogu da mi donesu prednost na duže staze. Moram da vrednujem oporavak kao i sam rad. Federer je pravi primer balansa u ovom smislu, jer sjajno uspeva da se odmori i spremi za najveća takmičenja. To je bio ključ njegovog uspeha proteklih godina.

---------------------------------------------------------------- 

Uloviću Bolta

Na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. „jurili” ste neke sportiste za autogram i slikanje. Koga ćete, kao najbolji sportista na svetu, „juriti” u Londonu?

U Pekingu je bilo sjajno. Tamo sam shvatio zašto su Igre događaj nad događajima. Tamo sam „jurio” za slikanje Kipketera, Jao Minga, Brajanta… Sada ću morati da razmislim jer opet ima mnogo vanserijskih sportista. Svakako, Bolt će biti jedan od njih…