Debata oko debata

U Rusiji je u jeku period agitacije predsedničke kampanje. Kandidati učestvuju u debatama ne samo na televiziji i radiju, već i iza kulisa ovih (ponekad veoma napetih) okršaja.

Kandidati za najvišu funkciju u državi uključili su se u proces sa svom mogućom posvećenošću. Genadij Zjuganov, Vladimir Žirinovski, Sergej Mironov i Mihail Prohorov već su stigli da se raspravljaju jedni s drugima na televiziji i radiju i da građanima ispričaju o programima s kojima će učestvovati u izborima. Jedini izuzetak je Vladimir Putin: premijera na debatama zastupaju ovlašćena lica. Upravo je to postalo predmet ostrašćene rasprave i kritika od strane ostalih predsedničkih kandidata.

Na primer lider LDPR je morao da debatuje sa Putinovom predstavnicom, šeficom Evropskog instituta za demokratiju Natalijom Naročnickom. Vladimir Žirinovski je, u skladu sa svojim imidžom, smesta izrazio nezadovoljstvo time što nema mogućnost da raspravlja sa samim premijerom. Ni drugi kandidati nisu zadovoljni. Biznismen Mihail Prohorov je u početku odbijao da se nalazi sa predstavnicima Vladimira Putina. Ali je u sredu rekao da će pristati na debatu ako taj predstavnik bude „lucidna ličnost“. Lider KPRF Genadij Zjuganov takođe osuđuje premijerovu odluku, ali nije odbio debatu kako ne bi izgubio „ni delić medijskog vremena“. Lider „Pravedne Rusije“ Sergej Mironov neće učestvovati u debatama s Putinovim predstavnicima, ali je spreman da na televiziju i radio pošalje svoje predstavnike. Uostalom Mironov je na sastanak sa liderom LDPR, koji je u sredu prenosio „Glas Rusije“, i sam poslao predstavnika stranke, poslanika Državne dume Semjona Bagdasarova.

Premijerov portparol Dmitrij Peskov je u međuvremenu još jednom objasnio novinarima: Vladimir Putin je ovu odluku doneo zbog toga što bi kao predsednik vlade radi učešća u debatama svaki put morao da ide na odmor. A to je nemoguće jer mu premijerske obaveze oduzimaju puno vremena. Centralna izborna komisija nema ništa protiv da predsednički kandidati odbijaju da učestvuju u TV debati – da umesto kandidata u agitacionoj kampanji učestvuju ovlašćena lica u skladu je sa zakonom.

Još pre nego što je agitaciona kampanja počela novinari i analitičari su se pitali: da li su nastupi predsedničkih kandidata na televiziji u stanju da bitno utiču na njihov rejting? Pogotovo što većina Rusa prednost daje internetu, a ne televiziji i radiju. Svaki od ovih medija ima svoju publiku, rekao je u intervjuu „Glasu Rusije“ predsednik Fonda za istraživanja problema demokratije Maksim Grigorjev.

Podela je prilično jasna: gradska srednja klasa, koja je trenutno dosta kritički raspoložena prema državnoj vlasti, više je sklona da koristi internet. Drugi deo stanovništva gleda deleviziju. Zato debate neće uticati na neku publiku jer ih ovi ljudi prosto neće gledati (konec golosa).

Ne slažu se svi analitičari sa ovim mišljenjem. Ne bi trebalo potcenjivati ni ulogu uobičajenih medija ni onih elektronskih, ubeđen je zamenik direktora Centra za politička istraživanja Aleksej Makarkin.

Činjenica da internet ima sve veću ulogu samo doprinosi porastu interesovanja prema ovim debatama. Jer, na internetu ih možete gledati u bilo koje vreme koje vam odgovara umesto da se prilagođavate TV emisiji. To su dodatne mogućnosti (konec golosa).

Što se pak tiče uticaja debata na stavove birača, one bi mogle promeniti mišljenjeonih koji se dvoume, smatraju stručnjaci. To se uglavnom odnosi na pristalice „protestnog glasanja“ koje će morati da biraju između četiri političke figure. Pristalice Vladimira Putina najmanje su podložne kolebanju, tako da, ukoliko dođe do promene premijerovog rejtinga, ona će biti neznatna.