Ljudi sa dna

Zima je surovo iskušenje za beskućnike. Samo u Moskvi od smrzavanja svakodnevno umire nekoliko osoba. U januaru prestoničkim centrima za pomoć beskućnicima obratilo se više od 700 osoba sa promrzlinama.

Po raznim ocenama, u Rusiji od milion i po do 4 miliona ljudi nema stalno mesto stanovanja. 85% od njih su muškarci, uglavnom radno sposobnog uzrasta. Beskućnika ima u svim velikim ruskim gradovima, ali najviše u Moskvi, oko 50 hiljada.

Kako čovek postaje beskućnik? Oko trećina prestoničkih beskućnika su bivši zatvorenici koji nemaju kuda da idu. Otprilike je isto toliko migranata koji su došli u Moskvu da zarade. Oni često postaju žrtve lopova, lišavaju se dokumenata inovca i zaglave se u prestonici. Ne mogu da dobiju pasoše, bez kojih se ne može dobiti legalni posao, medicinska pomoć i čak novčana pomoć od rođaka. Nemaju mogućnost da se brinu o higijeni, pošto je u gradu malo javnih toaleta, nema besplatnih tuševa i praonica.

Deo beskućnika lišen je stanova zbog mahinacija sa nekretninama ili slučajeva kada su ih na prodaju stana prinudile okolnosti: pijanstvo, siromaštvo, dugovi. U poslednje vreme pojavila se nova kategorija beskućnika: ljudi koji su uzimali kredite. Kako bi ih vratili, oni izdaju stanove, idu u Moskvu da zarade, ali posao ne nalaze i noćivaju na železničkim stanicama. Oko 10% beskućnika našlo se na ulici zbog porodičnih problema – razvoda, konflikata i gubitka posla. Među odbačenima mnogo je alkoholičara i narkomana, koji više ništa ne žele da menjaju svom životu.

Beskućnik, lutalica, marginalac, lumpen – kako sve ne nazivaju lice bez stalnog mesta boravka. Ali predstavnici socijalnog dna, pre svega su ljudi lišeni ne samo krova nad glavom, već i većine prava, makar sopstvenom krivicom. I bez razumevevanja ove činjenice odnos prema njima u društvu neće se promeniti, smatra đakon Fjodor Kotreljev.

Zato što nezavisno od toga kako je čovek došao do žalosnog stanja, treba ga voleti. On sve jedno ostaje čovek. Druga je stvar što se ponekada pojavljuje osećaj surovosti prem anekim našim štićenicima, što shvataš da je čovek sopstvenim rukama razorio svoj život i došao do dna.

Otac Fjodor zna za beskućnike iz ličnog iskustva. Pre pet godina on je organizovao grupu volontera Ljudi železničkih stanica. Ova ideja mu je pala na pamet za vreme posete Rimu, kada je video kako radi katolička služba pomoći beskućnicima. Naši dobrovoljci su parohijani moskovske crkve Pokrova Presvete Bogorodice, govori đakon Fjodor Kotreljev.

Crkva u kojoj služim nalazi se nedaleko od tri železničke stanice. Smatramo da su objekat naše hrišćanske delatnosti beskućnici koji žive na železničkim stanciama ponekad nekoliko godina, i deca koja se tamo rađaju, rastu. Neka od njih su čak zvanično registrovana na stanici. Znam ljude u kojima kao adresa u pasošu piše Komsomoljski trg broj 2. Mi svako veče dolazimo na stanicu i donosimo hranu, ako treba, toplu odeću. Takođe pružamo pomoć u kupovini karata.

Među prestoničkim beskućnicima ima dosta stranaca – iz Azije, Afrike, čak i iz Evrope.U Moskvi licima bez stalnog mesta boravka pruža pomoć 7 pravoslavnih službi, gde oko 300 beskućnika skavodnevno dobija pomoć. Već desetu zimu Moskvom vozi belo-žuti autobus Milosrđe u kojem beskućnici mogu da se ugreju i pojedu. Svake noći od spasava od pogibije desetine ljudi. Sada RPC planira da postavi u glavnom gradu hangar za beskućnike sa grejanjem, gde će moći da prespava, pojede nešto toplo i u slučaju potrebe da dobije medicinsku pomoć 50 osoba.