20 godina Mastrihtskog sporazuma – šta dalje?
7. februara u malom holandskom gradu Mastrihtu lideri 12 država koje čine takozvanu EU, potpisali su sporazum o formiranju EU. To su Belgija, Danska, Nemačka, Španija, Grčka, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugalija i Velika Britanija. Dokument je faktički postavio osnove političkog i valutnog saveza, principe zajedničke spoljne politike, razgraničio je ovlašćenja između evropskih i nacionalnih institucija.
Ekspert Evropskog instituta Vladislav Belov uveren je da su proteklih 20 godina dokazali efektivnost i ispravnost principa koje su odabrali tvorci Mastrihtskog sporazuma.
U celini Mastrihtski sporazumi su opravdali očekivanja. Za taj period zemlje EU su popunjene novim članovima. Sada ih je 27. Osnovni ciljevi bili su stvaranje jedinstvenog ekonomskog i valutnog prostora, kao i dostizanje progresa na putu političke integracije. Najveće uspehe mastrihtski sporazumi dostigli su u oblasti ekonomije. Stvaranje zone evra, uvođenje izmena u nadnacionalno zakonodavstvo u oblasti konkurencije, državne narudžbine. U političkom smislu najveći progres je uključivanje spoljnopolitičkih parametara u jedinstvenu politiku EU. Imenovanje komesara za spoljnu politiku, kao i izbor predsednika.
Kako pokazuju anketiranja, 20 godina kasnije, evropljani u celini pozitivno ocenjuju političku integraciju. Ekonomski deo Mastrihtskog sporazuma izaziva žestoke sporove. U njemu su propisani kriterijumi kojima treba da odgovaraju ekonomije zemalja koje stupaju u EU i u zonu evra. Reč je o primetnim ograničenjima: deficit budžeta ne veći od 3% unutrašnjeg bruto proizvoda, državni dug manji od 60%, ograničenje inflacije i prihoda po državnim obligacijama. Samo mehanizam kontrole finansijske discipline u dokumentu nije bio propisan, ističe šef investicione kompanije Arbat Kapital Menadžment Aleksej Golubovič.
Za 20 godina Evropska unija izgrađena je kao jedinstveni ekonomski prostor, ali kao valutni savez i kao teritorija slobodna za kretanje robe, ljudi i kapitala ona je još vrlo daleko od savršenstva. Aktualna finansijska kriza u Evropi rezultat je onih dubokih protivrečnosti i propusta u stvaranju EU koji su bili dopušteni još pre 20 godina, a u mnogim slučajevima i dodati prilikom formiranja zone evra.
Upravo ekonomski problemi i ometaju obične građane EU da ocene pluseve integracije. Kakav može da bude praznik ako je evro slab, polovina zemalja Starog Sveta na ivici bankrotstva, nezaposlenost obara sve moguće rekorde, govori francuski novinar Dmitrij De Koško.
Aktualna kriza evra u mnogome proističe od onoga što je bilo rešeno u Mastrihtu. Zbog toga tada je bila jaka konfrontacija ekonomista i političara koji su upozoravali: oprezno, mi pravimo zonu sa jednom jedinstvenom valutom kojom niko politički ne rukovodi. Jer nema centralne integracione vlasti u EU. I to se smatra ili slabošću, ili nedorađenošću. Pri tome u zonu evra primili su vrlo različite zemlje, koje imaju vrlo različite ekonomije.
Istoriji ne možeš da porekneš specifični smisao za humor. Zemlje koje su stajale na izvoru EU u njegovom aktualnom obliku sada su se našle među autsajderima. Reč je o Španiji, Portugaliji, Irskoj. A Grčka rizikuje da se liši članstva u zoni evra i preti da povuče za sobom u provaliju krize čitav Stari Svet. I čini se da samo Nemačka i Francuska i dalje veruju da mogu da izvuku ujedinjenu Evropu i da je podstaknu na novi nivo integracije – konfederaciju po ugledu na SAD.
- Izvor
- Golos Rossii, foto: © Flickr.com/fdecomite/cc-by/ vostok.rs
- Povezane teme
- EU
- godišnjica
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.