NOVINARSTVO U SRBIJI - ALEKSANDRA IVANOVIĆ

 
 
Kakav je kvalitet programa na domaćim TV kanalima?

Kvalitet na domaćim kao i na svim svetskim kanalima zavisi od novca kojim raspolažete da bi ste napravili neki program, od tehničkih sredstava kojima raspolaže jedan TV kanal i na kraju od osoba koje učestvuju u pravljenju i prikazivanju TV programa. Pođimo od faktora ljudi; u tome sigurno ne oskudevamo. Na svim kanalima ćete naći sposobne, iskusne, talentovane. Može se reći da pravimo veoma dobre programe čiji kvalitet upravo počiva na ljudima koji ga prave. Mi smo uvek bili bogati ljudima koji su uvek uspevali da nadmaše ostale nedostatke. Program na našim televizijama je raznovrstan ali ja ipak nekako , pored informativnih i dobrih zabavnih emisija, prednost dajem dobrom dokumentarnom i obrazovnom programu koga po mom mišljenu nema dovoljno ni na javnom servisu. S obzirom na to da radim na komercijalnoj TV, sadržaj našeg programa je uglavnom zabavnog karaktera a to je vrlo važan i tražen segment. O tome svedoči rezultat, odnosno gledanost TV Pink. Najgledanija smo komercijalna TV u Srbiji .Pored toga imamo vrlo kvalitetan informativni program. TV bi ,po meni ,trebalo da informiše ,bude prozor u svet,da zabavi ,skrene pažnju na društvene probleme i pomogne, gledaoci treba da izaberu sta će da gledaju i šta im odgovara.
 
Kako unaprediti Srbsko novinarstvo?

Srbsko novinarstvo, od kad postoji, pati od hronične bolesti - slobode izražavanja činjeničnog stanja ili subjektivnog doživljaja tih činjenica. Nekad je cenzura bila ozvaničena, nekad prikrivena a nekad pati od najteže bolesti - autocenzure. Novinarima danas niko javno ne zabranjuje da iznesu svoj stav ali ima novinara koji razmišljaju da li smeju da iznesu određene činjenice i stavove . Razlozi tome su strah za egzistenciju, strah od nenapredovanja, strah od sopstvenog straha ili često i želja za dopadanjem, nezameranjem te očekivanjem nagrade za to. Novinari nisu nikakav poseban soj, pate od istih bolesti kao i svi ostalji ljudi i delatnici. Sposobnost, profesionalizam, stručnost i nepovodljivost bi trebali da budu na ceni. Samo tako bi se unapredilo srbsko novinarstvo. Srećna sam što radim u redakciji gde sam i urednik u informativnom programu a niko mi ne govori - ovo pusti. ovo nemoj , imam potpunu slobodu kao urednik i to je dragoceno! I to posebno ističem!


 Da li je lakše raditi u Informativnoj ili nekoj drugoj redakciji?

 
Mislim da je najteže raditi u informativnoj redakciji. Tamo ste na prvoj liniji. Tamo vas budno prate svi oni na koje se informacije odnose Oni o kojima donosite vesti - ali i oni o kojima niste doneli vest ili ste je objavili kao manje važnu. Ljudi iz politike, biznisa i javnog života uopšte, žele da budu prvi i najbolji a to isto želimo i mi koji radimo u medijima jer želimo uvek informaciju više …Ipak smo mi sedma sila i tako treba da ostane. Novinar koji se pak bavi informativom morao bi da bude objektivan, hrabar, nepokolebljiv, nepotkupljiv . Ovo je izuzetno teško u sredini koja vas zbog ovih osobina često neće ni nagraditi ni pohvaliti. Objektivno novinarstvo ponekad može da liči na borbu sa vetrenjačama.

 Koliko je dinamičan tvoj posao?

Veoma dinamičan u svakom slučaju . Moj radni dan počinje u 4 časa ujutro ,i verujte ,vrlo je dinamično! Počinje trka s vremenom ,vreme ide a ja moram sve da stignem i da postignem da sve bude tačno i aktuelno i da sam ja skoncentrisana i vedra ! U svakoj informativnoj redakciji je inače vrlo živo,novinari ,urednici,montaža a najveći stres je kada se nešto menja u poslednjem trenutku ili kada stgne poslednja vest. Često mi se dešava da krene špica a ja još stavljam bubicu i uzimam dah. Jednom prilikom sam toliko trčala do studija,do mog pojavljivanja u programu ostale su sekunde, toliko sam bila zadihana da sam se borila za dah a voditelj me najavljuje,ipak dobro je prošlo. Ali to je profesionalizam i iskustvo.

Mnogi te smatraju za jednu od najlepših voditeljki? Šta ti kazeš na to?

Lepota je nešto o čemu najmanje može da sudi onaj ko je poseduje. Ovo se posebno odnosi na TV voditeljke. Mi nepozvane ulazimo u tuđe domove i to u bilo koje vreme i bilo šta da rade ukućani. Mi pokušavamo da im plasiramo vest, da ih zabavimo, nasmejemo, oraspoložimo, ali i često, nažalost, da im prenesemo i ružnu i tragičnu vest. Mi često postajemo nečiji prozor u svet a stalno smo u tom prozoru koji se zove ekran. Poimanje lepote je veoma subjektivno za svakog pojedinca. Svi ljudi imaju neke svoje kriterijume lepote koji se često ne podudaraju. Ja mogu da budem lepa onoliko koliko sam lepa u očima gledalaca. Moje pravo ogledalo su oči gledaoca. Samo oni mogu da kažu koliko sam lepa ili ne. Ja se pak više trudim da me saslušaju, da ih zainteresujem, da mi veruju, da budem prijatna. Ako me pri tom jedan broj gledalaca ili većina doživi kao lepu onda to verovatno i jesam. Hvala u svakom slucaju! Svakako prija.

Ivan Trajković