Genadij Zjuganov

Genadij Zjuganov je stalni lider ruskih komunista skoro 20 godina. S pravne tačke gledišta Komunistička partija Ruske Federacije nije direktna naslednica Komunističke partije Sovjetskog Saveza, ali je u nasledstvo dobila elektorat, ubeđene aktiviste, partijsku himnu i neke druge atribute.

Genadij Zjuganov se tri puta kandidovao za predsednika Rusije. 1996. godine je dobio preko 30 miliona glasova u drugom krugu, 2000. godine skoro 22 milioina i nešto više od 13 miliona 2008. godine, svaki put ulazeći u finiš kao drugi. Genadije Zjuganov je rođen 26. juna 1944. godine u porodici učitelja u zabačenom selu na 100 km od većeg grada Orla. Bio je dobar đak i po završetku školovanja je i sam radio kao nastavnik u školi. Bio je na službi u redovima Oružanih snaga, stekao je visoko pedagoško obrazovanje, a s 28 godina je konačno prešao na partijski rad.

Na partijskoj lestvici je prošao praktično sve stepenice, počevši od rada u regionalnom odelenju, a do 1990. godine je već radio u ideološkom odelenju KPSS u Moskvi. U godinama perestrojke bio je aktivni oponent procesa demokratizacije koje je inicirao generalni sekretar partije Gorbačov. Podjednako oštro je kritikovao i predsednika Rusije Jeljcina zbog oštrih ekonomskih reformi i nekoliko puta je nastupao kao inicijator za izglasavanje nepoverenja predsedniku, bez uspeha na glasanju. Vođa Komunističke partije Rusije postao je 1993., a od 1994. godine neprekidno predvodi njenu parlamentaru frakciju.

U danima avgustovskog puča 1991. godine Genadije Zjuganov se nalazio na odmoru u Kislovodsku, ali je kratko vreme pre ovih događaja potpisao otvoreno pismo koje mnogi smatraju ideološkom i političkom osnovom pokušaja da se Gorbačov ukloni s dužnosti predsednika SSSR. U sukobima između predsednika Jeljcina i parlamenta u oktobru 1993. godine bio je na strani parlamenta, ali nije zauzeo jasnu političku poziciju, pozivajući sukobljene strane na miran sporazum. Na predsedničkim izborima 1996. godine je imao realne šanse da pobedi Jeljcina čiji je rejting na početku kampanje bio na rekordno niskom nivou. Zjuganov je prošao u drugi krug, ali nije uspeo da pobedi. Analitičari su istakli da su Zjuganov i njegove pristalice napravili bitne greške u organizaciji predizborne kampanje. Mnogi stručnjaci, kao i saborci Zjuganova iz partije smatrali su da se lider KPRF uplašio moguće pobede i odgovornosti koja zatim sledi, i da je prednost dao čuvanju mesta u opoziciji. Poslovni časopis „Karijera“ je tvrdio da u slučaju pobede Zjuganov prosto ne bi znao šta s njom da radi: vlast zahteva odlučno delovanje, a program za takvo delovanje on nije imao. Danas lider komunista Zjuganov takođe ima značajne šanse da uđe u drugi krug, zaobilazeći po rejtingu na početku kampanje sve pretendente osim Putina.

2004. godine je izašla Zjuganova knjiga „O Rusima i o Rusiji“. U njoj je izjavio da je potrebno da sve patriote i komunisti brane Ruse. A optužbe međunarodnih krugova o preporodu ruskog šovinizma je izjednačio sa zaverom protiv Rusije.

Dve godine kasnije preporučio je da se iskoristi iskustvo Belorusije, Indije, Kine, Vijetnama i Evrope u izgradnji osnova za novu unutrašnju i spoljnu politiku Rusije.

Neki analitičari smatraju da je poslednjih godina Zjuganov zaključio svojevrstan „pakt o nenapadanju“ s državom i zato ne izvodi mase simpatizera na velike mitinge, već se ograničava tradicionalnom šetnjom u dane bivših sovjetskih praznika.

Genadije Zjuganov je oženjen, ima sina i kćerku i mnogobrojnu unučad. Zajedno sa ženom Nadeždom, retko dolazi na svetske prijeme.

Po saopštenjima štampe Zjuganov voli da igra odbojku i bilijar, kao i da gaji cveće (na vikendici ima preko sto vrsta).

Ekonomista Mihail Deljagin, simpatizer levičarskih ideja, Zjuganova karakteriše na sledeći način: „S moje tačke gledišta, Zjuganov je grobar partije i celog levičarskog pokreta u Rusiji, on danas obavlja funkciju grobljanskog stražara. Po mom mišljenju on je uništio KPRF pretvorivši njenu vrhušku u nešto poput komecijalne korporacije. Posle odlaska Zjuganova druga ruska partija zaista može postati ono za šta vredi glasati. I ma koliko dobro Zjuganov da igra odbojku, izbori 2012. godine su poslednji na kojima će on učestvovati.“

U trenutku izbora 4. marta 2012. godine Genadij Zjuganov će imati 67. godina. U predizbornom programu on obećava da će ispitati sve činjenice lažiranja rezultata glasanja na nedavnim parlamentarnim izborima i raspisati nove izbore 1. decembra 2012. godine. On planira da smanji predsednički mandat na 5 godina od sadašnjih 6, da uvede dužnost potpredsednika i da vrati izborni princip za gubernatore. U oblasti ekonomije njegov moto glasi: nacionalizacija prirodnih resursa i povećanje poreza za sve čiji godinjši prihod premašuje ekvivalent od 300 evra mesečno.

Ne međunarodnoj areni program predviđa uspostavljanje pravednik odnosa u svetu, jačanje uloge OUN, utvrđenje višepolnog sveta, ograničavanje uticaja NATO. Po rečima lidera KPRF biće formiran jedinstven ekonomski prostor Rusije, Belorusije, Ukrajine i Kazahstana.