Smrtonosni Tribunal

 Postoji dovoljno razloga da se pretpostavi da je negde u drugoj polovini decembra 2011. godine u Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju (MTBJ, Haški tribunal) došlo do postupaka zbog kojih je naglo pogoršano zdravstveno stanje V. Šešelja. Do tada je njegovo stanje bilo relativno stabilno – nije bilo dobro, ali nije bilo ni naglih pogoršanja. Kritično pogoršanje je nastupilo upravo u drugoj polovini decembra. U to vreme se Šešelj požalio suprugi na „probade u grudima i jaku tahikardiju“.[1] V.Šešelj je mislio da je do toga došlo zbog stresa od „neobičnog“ (mnogo više nego do tada) ponašanja Tribunala – odbijanja da se prihvate njegove izjave, smišljenog skraćenja i kršenja njegovih prava – jer za 120 dana (!) predsednik veća Ž.-K.Antoneti po osnovnom procesu, koji traje već devet godina, nije zakazao statusnu konferenciju, što je prema Statutu MTBJ bio obavezan da učini, a neosnovana i skandalozna zabrana na privilegovanu komunikaciju sa pravnim savetnicima V.Šešelja, neophodna za odbranu, traje već četvrti mesec. Sve to bi moglo da se pripiše stalnom stresu u uslovima u kojima stalno živi lider Srpske radikalne stranke kada ne bi postojale neke činjenice, o kojima ćemo dalje govoriti.

Pre svega treba uzeti u obzir da je još 2008. g. kod Šešelja iznenada obolela jetra, od bolesti nepoznate etiologije; još tada se pojavila sumnja da je na neki način trovan. Situacija se značajno poboljšala kada je Šešelj prešao na konzerviranu hranu, jer su svi simptomi nestali. Zatim, 2009. godine, srbski kardiolog Z.Mijailović je izvršio detaljan pregled stanja Šešeljevog srca i napravio zaključak da lekovi koji su mu prepisani mogu da imaju vrlo jaka neželjena dejstva – čak i letalan ishod.[2]

Posle iznenadnog pogoršanja njegovog zdravlja, otprilike oko dvadesetog decembra 2011. godine, tribunal je neočekivano odbio posetu predstavnika SRS, koja je inače bila planirana za kraj decembra 2011. Šestog januara 2012. Šešelj je izgubio svest i, lebdeći između života i smrti, otpremljen je u Lajdensku bolnicu [3]. 7.01.2012. Sekretarijat Tribunala je kontaktirao Šešeljevu suprugu, Jadranku, i saopštio joj da je „Vojislav Šešelj odbio da je primi u posetu“. Laž je otkrivena pri prvom telefonskom razgovoru između supruga. Šešelj je zapitao suprugu zar ona nije u Hagu, i zapanjeno je slušao njen odgovor da je on lično odbio njenu posetu, na šta ju je zbunjeno zapitao „Nisi im valjda poverovala?“, rekavši da on nikada nije molio da se otkaže poseta njegove porodice“.[4] Postavlja se pitanje šta je to tačno Tribunal hteo da sakrije od predstavnika stranke na čijem je on čelu i od njegove supruge?

18.01.2012. godine Šešelj je po drugi put iznenada hospitalizovan – lider srbskih radikala je ponovo izgubio svest, što predstavlja vrlo ozbiljan simptom[5]. Međutim – istog dana, pred ponoć (!) predstavnici Sekretarijata su telefonirali Jadranki i saopštili da su Šešelja vratili u pritvorsku jedinicu. Međutim, najvažnije je bilo to, da su ovoga puta lekari saopštili Šešelju da je on dobijao pogrešnu terapiju.[6] Prepisana mu je nova terapija, koja se sastojala od 12 novih lekova, poske čega je došlo do problema sa bubrezima. Do sledeće krize je došlo 22. januara, kada je Šešelj opet izgubio svest i „Hitnom pomoći“ prevezen u bolnicu. Tu ga je pregledao „specijalista“ koji je „našao da je njegovo stanje stabilno i da nema potrebe da ostaje u bolnici“, posle čega je Šešelj već 23. januara vraćen u svoju ćeliju, u kojoj on leži već 9 godina.[7]Objašnjenja Tribunala su potpuno neadekvatna. Srbska radikalna stranka je digla uzbunu i najzad je Tribunal pristao da Šešelja pregledaju lekari koje će sam izabrati.

26. i 27. januara 2012. grupa srbskih lekara, koju su sačinjavala 4 lekara, i koju je vodio kardiolog M.Bojić, je posetila Šešelja u Tribunalu.

U toj akciji srbski lekari su se suočili sa lažima koje je Tribunal uporno poturao srbskoj javnosti:

1. Srbski lekari su insistirali da imaju svog prevodioca sa holandskog, koga im je ve- bila ponudila Ambasada Srbije u Holandiji, ali je Tribunal dao svog, koji je poznavao samo engleski jezik!

2. Nije mogao da bude izvršen kompletan pregled zato što nije bilo neophodnih aparata. Još u Beogradu im je Ministarstvo zdravlja saopštilo da će im na licu mesta biti dat prenosni aparat za ultra-zvučno ispitivanje srca i spirometar. Pošto su svojim ljudima poverovali na reč, jer se Ministarstvo, rečeno im je, o tome dogovorilo sa Tribunalom, srbski lekari su pošli bez ta dva aparata. Ali kada su doputovali u Hag, ispostavilo se da tih aparata nema u zatvorskoj bolnici, mada, rečeno je, oni postoje u drugim, „civilnim“ klinikama. Međutim, srbski lekari nisu uspeli da ih dobiju ni tamo jer je „personal Tribunala kasno obavešten o dolasku lekara iz Srbije, te nije uspeo da organizuje dopremanje aparata.“ Zato je pregled srca izvršen ultra-zvučnim aparatom koji se koristi za pregled trbušne duplje koji nema specijalnu sondu za kardiološka ispitivanja. Pokušaj da se ipak dođe do potrebnog aparata nisu završeni sa uspehom. Nije pomoglo ni to, što su srbski lekari citirali zameniku upravnika zatvora Statut OUN – njegove stavove o tome da nije dozvoljeno diskriminatorsko ponašanje prema bolesnoj osobi. Ispostavilo se da Statut OUN nije dokument koji važi za Tribunal, već da Tribunal poštuje samosvoj Statut, koji je za njega napravio Savet bezbednosti OUN, ali koga je Savet bezbednosti već više puta vrlo ozbiljno menjao, kad god bi trebalo da „prođe“ ovakva ili onakva odluka. Osim toga, u Tribunalu važe Propisi o proceduri i dokazivanju koje je Tribunal sačinio (a koje je i menjao nekoliko desetina puta). Takođe – Tribunal priznaje i norme običnog međunarodnog prava, ali podvlači da on nije povezan sa evropskim konvencijama o ljudskim pravima…

Na kraju – Šešelj je pregledan samo zahvaljujući ogromnom ličnom iskustvu lekara (svaki od njih ima lekarski staž koji je duži od 30 godina) i njihovim medicinskim znanjima.

3. Tribunal nije dozvolio da dođe do razgovora sa lekarima koji su Šešelja lečili kada je došlo do poslednjeg pogoršanja bolesti, objašnjavajući da su svi lekari „previše zauzeti, i to toliko da se sa njima ne može ni telefonom razgovarati“. Bilo bi zaista smešno, da nije previše jadno…

28. januara je održana konferencija za štampu Srpske radikalne stranke, posvećena izveštaju lekara o stanju zdravlja V.Šešelja. Prvi je govorio Milovan Bojić, kardiolog, koji je odmah izgovorio ono najvažnije: „Uzimajući u obzir dužinu trajanja i težinu bolesti – verovatan je letalni ishod“. Stanje zdravlja V.Šešelja, po njegovim rečima, je „izuzetno ugroženo i značajno je gore od onog, koje smo pretpostavljali da ćemo zateći“. Glavni problem predstavlja srce: snaga kontrakcija srčanog mišića – ako se uporedi sa pokazateljima pre polaska lidera srbskih radikala u Hag, smanjena za više od pola. Proces slabljenja leve pretkomore više nije moguće zaustaviti, već se on može samo usporiti, ali – isključivo na slobodi, uz budan medicinski nadzor i u uslovima specijalizovane medicinske ustanove.

Profesor Bojić kaže da je istina da se zdravlje V.Šešelja u Hagu samo pogoršavalo. Lekari spremaju potpun medicinski izveštaj, te „Kada budemo imali potpunu medicinsku dokumentaciju o ambulantskom lečenju – i iz bolnice Tribunala (da podsetimo da ona pre liči na skromni medicinski punkt za pružanje prve pomoći, u kome radi jedan lekar opšte prakse, koji po ugovoru dolazi dva-tri puta nedeljno – A.F.), i u civilnim klinikama, Bronovu i Lajdenu, kada napravimo sve uporedne analize… bojim se… bojim se da će posle našeg detaljnog i profesionalnog izveštaja da se pojavi još lošija slika o stanju njegovog zdravlja“.

Zatvorski lekar, Aleksandar Klok, je srbskim lekarima ispričao da je 6. januara Šešelj izgubio svest, da je sam sebi razbio glavu – kada je padao, da je pozvana „hitna pomoć“, a da su vatrogasci izbijali prozore jer na spratu nije bilo dovoljno mesta da prođu nosila. Da je u pratnji policije i vatrogasaca „hitna“ dovezla Šešelja, koji je bio na ivici smrti, u Lajdensku kliniku, i da su sekunde rešavale kako će se sve završiti… Dr. Klok je potvrdio krajnju ozbiljnost situacije, kao i više nego sumnjivu priču o nemarkiranom leku, koji su 5. januara pokušali da daju Šešelju [8], a koji ne postoji u zatvorskoj bolnici.

Nema ni malo optimizma u izjavi dr. Bojića o tome, da je „situacija sa srcem Vojislava Šešelja mnogo gora, nego što je bila kod Slobodana Miloševića“ (!). Ostale bolesti – pluća i organi za varenje – samo komplikuju opštu sliku. Lekar je podvukao: između pitanja života i slobode – u Šešeljevom slučaju treba da se stavi apsolutni znak jednakosti. Čovek sa najtežom bolešću srca ne sme da bude u zatvoreničkim uslovima – eto to je istina za koju ćemo se boriti na svim kontinentima, i po svim njenim tačkama“. Doktor Bojić je svoje izlaganje završio vrlo emotivno, rečima „možete me streljati, ali ja nisam izgovorio ni jednu reč koja bi bila izvan surove medicinske istine i činjenica“.

Dr Zora Naumović, takođe kardiolog, potvrdila je podatke dr. Bojića i ukazala na činjenicu da je „slabost srčanog mišića takva, da srce praktično ne može da snabdeva organizam krvlju“ i pri tom podvukla da je „naglo pogoršanje nastupilo vrlo skoro“. Srčana insuficijencija je praćena jakim oštećenjem srčanog ritma. Statistika je, po njenim rečima, neumoljiva: polovina bolesnika sa insuficijencijom srca ne doživi još 4 godine; ozbiljna slabost srčanog mišiće je uzrok smrti u polovini slučajeva smrti do dve godine od početka bolesti. Pri tom, podvlači doktorka Naumović, statistika se odnosi na bolesnike koji žive u normalnim uslovima. Lična ocena dr. Naumović je sledeća: u slučaju Vojislava Šešelja radi se o dramatično malo preostalog vremena.[9]

Srbska radikalna stranka već mnogo godina upozorava da Haški tribunal ima nameru da ubije V.Šešelja, svesno podrivajući njegovo zdravlje i odbijajući da ga pregleda i da mu pomogne na potreban način. Za devet godina, koliko je Šešelj u Hagu, tužilaštvo nije uspelo da dokaže ni jednu tačku optužnice koja, to znači, predstavlja potpunu izmišljotinu. Približava se 5. mart – dan kada Šešelj treba da da svoju odbranu. I ona će, kao i uvodna reč, svakako postati događaj koji će podvući crtu kompletnog rada Tribunala. Nema sumnje da će se tada otkriti svi prekršaji – rad zapadnih „patrona“ tribunala (SAD i Velike Britanije), ključna uloga saradnika zapadnih tajnih službi u radu Tribunala i ostali namerni zločinački postupci Tribunala, koji podrivaju sistem međunarodnog prava, krše ljudska prava, i – najvažnije – potpuna neosnovanost optuživanja kako lično Vojislava Šešelja, tako i srbskog naroda, u čije ime on istupa. Postoji velika mogućnost da Tribunal neće smeti da dozvoli da Šešelj dočeka živ 5. mart. Tribunal je verovatno već učinio sve da uništenje Šešeljevog zdravlja bude konačno.

Život Vojislava Šešelja je u neposrednoj opasnosti. Jedinaistina je da je optužnica protiv Šešelja u Haškom tribunalu izmišljena. Sada se, zato što mora da se radi na brzinu, preduzimaju sve moguće mere kako bi se po svaku cenu onemogućilo da se začuje Šešeljeva reč – njegova odbrana na procesu.

Devet godina bez dokaza za krivicu neosuđenog čoveka držati u kazamatu! Šešelj je i do sada već dokazao potpunu propast Tribunala kao takvog, neprofesionalnost i pristrasnost sudija. Reklo bi se da postoji samo jedan logičan izlaz iz te situacije – da Šešelj bude odmah oslobođen. Pa šta onda tera Tribunal da postupa suprotno međunarodnom pravu, suprotno normalnoj ljudskoj logici i moralu, po formuli „nema optužnice – znači da nema ni života“? Da li su učesnici (a sve vuče da se napiše – saučesnici) formiranja Tribunala MTBJ shvatali kakvo su čudovište rodili, da taj tribunal, tribunal pobednika u oružanoj agresiji na teritoriji suverene Jugoslavije sudi ne samo srbskoj istoriji i srbskom narodu, da ne samo ozakonjuje rezultate spoljne intervencije na jugu Balkanskog poluostrva, već – podrivajući Jaltinsko-Postdamski sistem međunarodnih odnosa, Statut OUN, evropske konvencije o ljudskim pravima, on istovremeno formira novo, svoje sopstveno pravo. U temelj drugih međunarodnih sudskih organa se polaže „pravno nasleđe“ MTBJ. Znači – konvejerom će krenuti javni vansudski obračuni sa različitimnacionalnim liderima. U to uopšte ne treba sumnjati.

VojislavŠešelj je branio sam sebe, uspešno se borio potpuno sam protiv čitavog sistema – sistema koji je za svoj cilj postavio njegovo uništenje. Međunarodna organizacija koja sebe naziva sudom dozvolila je da se prave zločini i sakrivala je njihove tragove, išla je na falsifikovanje i podmetanja. Pri tom jedna linija nije nikada menjana: Tribunal samo sve više jača obračun sa Srbima. To, što Šešelj neće moći da se pojavi pre izbora u Srbiji (minimalni program) ili njegova fizička likvidacija (maksimalan program) dozvoljava da se ispuni ne samo politički, već i geopolitički cilj – obezglavljenje njegove stranke, koja praktično postaje nesposobna za život bez tog snažnog političara enciklopedijskih znanja.

Bez V.Šešelja pada ne samo njegova partija, već se ceo srbski nacionalno-državni front opozicije svodi na beznačajne sitne pokrete. Demokratska stranka Srbije V.Koštunice ne može da se odupre sama, ona će pasti odmah za radikalima. U tom slučaju se od Koštunice može očekivati ponavljanje njegovog manevra iz 2000. godine – tada je on pomogao da na vlast u Srbiji dođe „narandžasta“ demokratska opozicija, koja je opštepoznata kao DOS. Ukoliko bude likvidirana radikalna stranka, Koštunica će možda da se okrene Srbskoj naprednoj stranki T.Nikolića koja predstavlja pseudopatriotsku alternativu, a u suštini – zapadnu agenturu) i pomoći joj da dođe na vlast. V.Koštunica je 27. januara već dao izjavu o mogućoj saradnji sa Srbskom naprednom strankom (posle završetka parlamentarnih izbora u Srbiji „pod uslovom da neke nesuglasice, koje postoje među dvema partijama, budu uklonjene“.[10]

Međutim, SNS na svaki način pokušava da, ne prestajući da održava redovne konsultacije sa Briselom i Vašingtonom, da odgovore na najbitnija pitanja srbskog političkog života. Da se misli da će posle izbora SNS odjednom preći na nacionalno-državne pozicije je u principu nemoguće. Partija se finansira iz privatnih izvora, a preko populističkih izjava koje svima odgovaraju jasno se nazire stvarni kurs njenog rukovodstva, koji odgovara očekivanjima „zapadnih partnera“.

Osim toga, postoji politički aspekt, koji je od životne važnosti za Rusiju. Pozicije radikala su za sada nedovoljno jake u regionu, sa kojim se uporno radi ako ne na formalnom, onda na faktičkom odvajanju od Srbije – u Vojvodini. Prema poslednjem popisu iz 2002. godine stanovništvo Vojvodine iznosi: 1,321.807 Srba (65,05%), Mađari žive uglavnom u severnom delu i njih je 290.207 (14,28%), a postoje i druge etničke grupe. Jasno je da su tamo vrlo izražene pozicije mađarskih separatista – Savez Mađara Vojvodine I.Pastora i Liga socijal-demokrata Vojvodine N.Čanka, obe u koaliciji sa Demokratskom partijom Borisa Tadića. A najuticajniju figuru na tom prostoru predstavlja predstavnik Demokratske partije B.Tadića – Bojan Pajtić. Uticaj Pajtića je toliki da se on faktički ne podređuje čak ni Tadiću. I upravo Pajtić teži sveobuhvatnom izlasku Vojvodine na međunarodnu arenu, te za taj cilj koristi podršku određenih međunarodnih krugova. Da se suprotstavi zgusnutim redovima mađarskih separatista koje sve jače hrani zapadni finansijski uticaj realno može samo Srbska radikalna stranka. Da ne zaboravimo – baš preko Vojvodine prolazi trasa ruskog Južnog toka. Zapadno „poslovanje“ sa Vojvodinom je predviđeno na dugu perspektivu. Cilj je formiranje vojvođanskog identiteta (sve do mađarskog fašizma, rasizma – sve se to samo pojačava) a kroz 5 do 10 godina lokalna vlast će, tesno sarađujući sa evropskim činovnicima (u Briselu je već otvoreno Predstavništvo Vojvodine), sama rešavati sva pitanja, zajedno sa izgradnjom i funkcionisanjem petro-hemijskog sektora. A dotle će se na najvažnijim političkim mestima najverovatnije naći poslušni političari, koje redovno „prihranjuju“, jer – tlo za tako nešto je praktično već spremljeno.

Svi slučajevi ubistava i neobičnih smrti Srba u Tribunalu, zajedno sa ubistvom bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, pokazuju da Tribunal nema cene kada odluči da postigne neki cilj. Ljudski život ne košta ništa. Bog je Šešelju poklonio zdravlje i tako mu dozvolio da mnogo godina vodi borbu sa Tribunalom, boreći se za čast i dostojanstvo svoje zemlje, svog naroda i samog sebe. Pri tom je on već mnogo puta konstatovao da Srbe toliko progone zato što su oni na Balkanu – mali Rusi. Zato bi „Velika Rusija“ trebalo da se zamisli kakva bi pravna baza i kakvi metodi mogli da se isprobaju na onima koji se ne podčinjavaju volji onih drugih, što vode zemlje i narode u epohi „postsuvereniteta“. Rusija, kao stalni član Saveta bezbednosti OUN, treba da postavi pitanje zaštite života i zdravlja V.Šešelja, hitnog prekida vređanja, baš kao i političkog procesa protiv njega.

Na kraju može da se napravi tužan zaključak: život nacionalnih lidera ničim nije zaštićen. Dolazi do dramatičnih događaja – varvarskih obračuna sa liderima, mučenja, stavljanje na stub srama. Šta se u stvari dešava u Haškom tribunalu – uglavnom možemo samo da pretpostavljamo, jer se praktično sve informacije kriju – koliko samo vredebezbrojni tajni ne samo svedoci, već i njihove izjave; različiti tekstovi stenograma kada se srbska i engleska varijanta u velikoj meri razilaze; sakrivanje podataka o stanju zdravlja okrivljenih (sve do insistiranja da se rođaci potpišu da neće razglašavati upravo tu informaciju) i td, i tome sl. ali i ono, što se zna o radu i rezultatima rada Haškog tribunala – užasava. A nama za sada ostaje samo da se divimo snazi duha čoveka koji je sam-samcit stao na crtuorganu za kazneno obračunavanje sa liderima koji poseduju lični moral i odgovornost za očuvanje svoje nacionalnosti i svoje državnosti.

———————————

[1]  Jadranka Šešelj: Mislila sam da je Voja umro // Vesti online. 20.01.2012. https://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/196211/Jadranka-Seselj-Mislila-sam-da-je-Voja-umro

[2]  Konferencija Komiteta za odbranu Vojislava Šešelja.  28.01.2012 //  https://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/srbija/2474

[3]  Filimonova A. OBRAČUN HAŠKOG ČUDOVIŠTA SA ŠEŠELJEM // Fond strateške kulture. 11.01.12. https://srb.fondsk.ru/news/2012/01/11/obrachun-hashkog-chudovishta-sa-sheshelem.html

[4]  Jadranka Šešelj: Mislila sam da je Voja umro // Vesti online. 20.01.2012. https://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/196211/Jadranka-Seselj-Mislila-sam-da-je-Voja-umro

[5]  Sm. Filimonova A. RUSIJA, ŠEŠELJ I HAŠKI TRIBUNAL: ISTINOM PROTIV SILE // Fond strateške kulture. 21.01.12. https://srb.fondsk.ru/news/2012/01/21/rusiia-sheshel-i-hashki-tribunal-istinom-protiv-sile.html

[6]  Jadranka Šešelj: Mislila sam da je Voja umro // Vesti online. 20.01.2012. https://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/196211/Jadranka-Seselj-Mislila-sam-da-je-Voja-umro

[7]  Tribunal: Šešeljupružamonajboljumogućunegu// Vestionline. 21.01.2012. https://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/196114/Tribunal-Seselju-pruzamo-najbolju-mogucu-negu

[8]  Filimonova A. OBRAČUN HAŠKOG ČUDOVIŠTA SA ŠEŠELJEM // Fond strateške kulture. 11.01.12. https://srb.fondsk.ru/news/2012/01/11/obrachun-hashkog-chudovishta-sa-sheshelem.html

[9]  Konferencija Komiteta za odbranu Vojislava Šešelja 28.01.2012 //  https://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/srbija/2474

[10]  KoštunicazasaradnjusaSNS, aliuslovno// Fond strateške kulture. 27.01.12. https://srb.fondsk.ru/news/2012/01/27/kostunica-za-saradniu-sa-sns-ali-uslovno.html