Milioneri spremni da štrajkuju

Zvezde svetskog tenisa prete štrajkom ili, da pređemo na sportski žargon, lokautom. Razlozi koji su milionere naterali da pribegnu krajnjem sredstvu u borbi za svoja prava sve u svemu se ne razlikuju puno od zahteva rudara, pilota ili učitelja: težak posao i plate koje ne odgovaraju utrošenim naporima.

Teniseri su danas među najbolje plaćenim sportistima na svetu. Jedan od sportista koji uznemiruju javni red, Španac Rafael Nadal je 2011. od nagrada zaradio ukupno 7 miliona 600 hiljada dolara. Njegov kolega koji se prihvatio organizacije štrajka, Britanac Endi Marej, ima skromnije prihode, ali se i u njegovom slučaju radi o milionskim iznosima. Ne žive u siromaštvu ni oni sportisti koji ne stižu do finala najvećih turnira. Na prošlom Australian Open šampionatu, koji spada u četiri najprestižnija takmičenja, svi koji su ispali u prvom krugu zaradili su po 20 hiljada dolara. I to za 1,5 do 2 sata. Gimnastičari ili umetnički klizači ne mogu da se pohvale takvim iznosima. Ali, s druge strane,  niko ne nastupa onoliko često koliko to rade teniseri. Oni najbolje plaćeni imaju 18 obaveznih turnira, što znači 32 do 34 nedelje takmičenja. Skraćivanje mreže turnira, koja je za igrače iscrpljujuća, upravo je ono što sportisti traže, objašnjava predsednik trenerskog saveta Ruske federacije tenisa Genadij Žukov.

Opterećenja su takva da neminovno dovode do povreda, čak i kod onih najjačih i najbolje spremnih. S tim se suočava i Nadal i Federer i Đoković i Rusi – Južni i Tursunov. Primedba koja se odnosi na intenzitet mreže takmičenja normalna je i osnovana. I zahtev da se pokloni pažnja zdravlju sportista takođe je fer.

Ali smanjenje broja turnira, broja takmičenja koja su za sportiste obavezna moglo bi da se ozbiljno odrazi na finansijski aspekt ovog pitanja. U tom slučaju smanjile bi se količine novca ne samo na bankovnim računima sportista, već i na računima organizatora, smatra Genadij Žukov.Teniseri bi da igraju na duplo manjem broju takmičenja godišnje. Ovo je ispravan zahtev, ali, ukoliko se ispuni, mogli bi se naći na udaru komercijalni interesi organizacija koje sponzorišu turnire i obezbeđuju nagradni fond. Ako ne bude takmičenja, neće biti ni dobrih nagrada.

Sportisti su već našli izlaz iz ove situacije. Uz zahteve koji su vezani za smanjenje broja turnira pozivaju na fer podelu nagradnog fonda. Sada dobijaju 11 odsto prihoda organizatora i insistiraju na povećanju ovog iznosa. Hoće li organizatori prihvatiti ovaj zahtev?

Svet tenisa je trenutno podeljen na dva tabora. „Teniseri su zaboravili da žive od turnira“, podseća Štih, „imaju posao i, kad su ga već izabrali, moraju da prihvate i ono što ga prati.“

Šef Ruske federacije tenisa Šamil Tarpiščev je, baš suprotno, na strani sportista i smatra da su njihovi zahtevi opravdani i fer. Ali je njihovo postizanje moguće samo ako se igrači ujedine. Hoće li danas biti jedinstva? Rodžer Federer smatra da je štrajk opasna reč i da je treba izbegavati. „Nikome neće biti od koristi“, smatra Švajcarac, „videli smo to na primeru drugih sportova u Severnoj Americi kao što su NHL i NBA.“ Ni teniserke se nisu oglasile. Njima, damama to za sada ne treba, smatra Hrvat Ivan Ljubičić. „Kada postignemo svoj cilj, one će samo doći i zagrabiti pola“, rekao je Hrvat.