Fiskalni paket: staro vino u novim bačvama

Nova pravila ponašanja za zemlje EU, u kuloarima već nazvana okovima, samit EU odobiro je brzinom koja je mnoge začudila. Istina, za sada samo sa 25 glasova, od 27 mogućih. Velika Britanija odvano je izjavila da se neće pridružiti paktu. A Česi su rešili da prvo provedu dokument kroz svoj parlament. Poljsku koja je ranije takođe odbijala da potpiše sporazum, potkupili su obećanjem da će učestvovati u samitima zone evra za zemlje koje u nju ne ulaze. Šta će se promeniti potpisivanjem pakta u martu ove godine? 99% njegovih stavova odavno je uvedeno u važeće evropsko pravo. I budžetska disciplina, i sankcije protiv prekršilaca, i zahtevi spašavanja od dužničkog pritiska, i pomoć partnerima koji se dave – sve to je već uspelo da se zaglavi među zubima.

Između ostalog, prethodne zahteve su pooštrili. Ali uporedo sa tim ostavili su dovoljno rupa. Sve zajedno veoma podseća na nultu delotvornost sankcija prethodnika – Pakta za stabilnost. Kancelar Gerhard Šreder 2003. godine uspeo je da odgurne od Nemačke opasnost finansijskih kazni. Posle toga niko više u EU nije se ozbiljno odnosio prema prihvaćenim obavezama.

Paradoksalnom se može nazvati i izjava koja zahteva od učesnika i strogu budžetsku disciplinu i istovremenu stimulaciju ekonomskog rasta. A mnogi američki ekonomisti uporno savetuju evropljanima da se ne plaše inflacije, da uključe mašinu za štampanje novca, da prezasite ekonomiju novcem – tada će i započeti dugoočekivani uspon. Član Nacionalnog bankarskog saveta Pavel Medvedev smatra da ovde može da se pojavi druga opasnost: da se pretera.

Amerikanci su postupili pravilno. Zasitili su svoju ekonomiju novcem. U kratkoročnoj perspektivi to je dovelo do pozitivnih pomaka. Ali ovaj uspeh doveo je do dugoročnog teškog problema. Ispostavilo se da je novac pušten u ekonomiju izašao iz nje sa strane. Između ostalog, preko sasvim nekontrolisanih kredita ljudima koji skoro sasvim sigurno ne bi mogli da ih vrate. Pojavili su se i mnogi drugi problemi koji su zajedno doveli do one krize koju preživljavamo.

Nikakav fiskalni pakt neće zaustaviti vladu ako ona zbog ekonomskih teškoća odluči da skrene na krivi put. To se može videti na primeru dejstava Evropske Centralne banke koja nema prava da finansira državne budžete, a u praksi to čini na sve strane, kupujući državne dužničke obveznice problematičnih zemalja.

Ali bez bolnog mešanja hirušrkog skalpela dužnički problem se ne može rešiti, ubeđen je rukovodilac Centra za evropska istraživanja IMEMO Aleksej Kuznjecov.

U stvari mi vidimo sada uspeh Nemačke koji se nije pojavio ni iz čega. Upravo Šreder je delimično čak po cenu svoje političke karijere uspeo da sprovede u uspešnim godinama niz reformi, koje sada daju pozitivne plodove. Ali Šreder se lišio svoje dužnosti, zato što stanovništvo nije to baš previše podržavalo. A većina zemalja sveta u sitim godinama počiva na lovorikama. I sada zato preživljava dublje krizne pojave, nego što bi to moglo biti uz razumniju politiku.

Teško da će fiskalni paket pomoći da se izađe na kraj sa dužničkom krizom. Makar iz tog razloga što je EU daleko do jedinstvene finansijske politike. U to su ubeđeni ugledni evropski eksperti. Ali pozitivan uticaj na situaciju u EU on će nesumnjivo imati. Posle izvesnog vremena.