Norveška preprečila put Kini na Arktiku

Oslo je postavio Pekingu stroge zahteve. Norveška će biti protiv punopravnog učešća Kine u Arktičkom savetu, dok Peking ne pristane na obnovu zvaničnih kontakata sa Oslom na najvišem nivou. Odnosi su se iskomplikovali na jesen 2010. godine, kada je kineskom disidentu Ljuju Sjaobou bila dodeljena Nobelova nagrada za mir. Ova odluka norveškog Nobelovog komiteta izvazala je oštre proteste Pekinga, mada su pre toga odnosi dve zemlje bili partnerski, podseća urednik portala Ruska Norveška Pavel Prohorov.

Stav Norveške povodom dozvole nearktičkim zemljama da zauzimaju pozicije posmatrača tradicionalno je bio pozitivan. Namera da se stavi veto na primanje Kine u Arktički savet izuzetak je iz njene politike, smatra zamenik direktora centra za vojna i strateška istraživanja Univerziteta u Kalgariju Robert Hjub. Po njegovim mišljenju, neophodno je tražiti kompromis u političkim neslaganjima Kine i Norveške. To je u interesima i Arktičkog saveta i Pekinga.

Već dve godine Kina pokušava da postane stalni posmatrač Arktičkog saveta. Ona teži učešu u važnom poslu: inovacionim istraživanjima, spasilačkim radovima. Bolje je uključiti Kinu u samom početku. Zemlja se oseća izolovanom i izostavljenom iz procesa. Kina će pokrenuti ogromne resurse za razvoj mogućnosti Arktika.

Između ostalog, stvar se ne ograničava samo korišću po Arktički savet. Pomorski put preko Severnog Ledenog okeana direktna je ekonomska korist za Kinu. On je važan Pekingu i sa tačke gledišta bezbednosti plovidbe, podvlači zamenik direktora Kineskog instituta za savremene međunarodne odnose Či Čih.

Trenutno razne države proučavaju pitanje mogućnosti transporta tereta preko Severnog Ledenog okeana. Pošto ako se ide iz Evrope, pošto prođete Suecki kanal, suočavate se sa somalijskim piratima i sa piratima u regionu Malajskog moreuza. Ako se vrši transport preko Severnog Ledenog okeana, štede se veća sredstva, koja sada odlaze na obezbeđenje maršruta i smanjuju se rizici.

Pristup saobraćajnom koridoru nije jedino što zanima Peking na Severnom polu. Po procenama naučnika, u tom regionu nalazi se preko 25% svetskih rezervi nafte i gasa. Kini, ograničenoj u sopstvenim resursima, vrlo je važan ovaj region, smatra ekspert Instituta za političku i vojnu analizu Aleksandar Hramčihin.

Ako Kina nastavi da raste takvim tempom, kao sada, u doglednoj budućnosti neće joj biti dovoljni resursi čitavog sveta. U globalnom smislu ograničiti stremljenje Kine biće vrlo teško. To je najveći problem, niko ne zna šta da se sa njom radi. Ako se govori o Arktiku, ovde je upravo dovoljno ponašati se prirodno. Kina nije uopšte arktička zemlja i nema nikakvog prava ni na teritoriju, ni na akvatorijum Arktika.

U referatu koji supripremili eksperti Stokholmskog međunarodnog insituta za istraživanje problema mira stoji da Arktik može da postane zona gde će Kina pratiti svoje geopolitičke interese. Ali da li samo Kina? Konflikt između Osla i Pekinga svedoči da je značaj Arktika kao novog svetskog Klondajka i novog čvora svetske napetosti stalno u porastu.